JELENA HELC: Dom je tamo - gde vam je srce, a vodim se ljubavlju, cenim iskrenost i posvećenost

Nakon pauze koju je napravila iz privatnih razloga vratila se na male ekrane, a za "TV novosti" ističe da joj je veliko zadovoljstvo što je deo televizijskog formata "Kec na jedanaest" na TV K1 i što svakog dana pet sati dnevno "čuva" studio sa Boškom Jakovljevićem, najbolje što ume i zna.

- Gostujući u njegovim emisijama, oboje smo osetili razumevanje i u stavovima i u mišljenjima, kao i načinu na koji ovaj posao treba da se radi - ovako, u dahu, govori Jelena na početku razgovora.

*Posle dužeg vremena gledamo vas u emisiji "Kec na jedanaest" na TV K1. Kako je došlo do vašeg angažmana i saradnje?

- Kao i sve najbolje stvari u životu - sasvim slučajno. Zapravo, sudbinski. Namestile su se kockice, bila sam u pravom trenutku na pravom mestu.

*Koliko vremena je bilo potrebno da Boško Jakovljević i vi „kliknite“ kao voditeljski par, budući da ste ranije sarađivali kao "domaćin – gost"?

- Očito tokom mojih uključenja. Zanimljivo je da je ranije, pre desetak godina, i on bio rado viđen gost u mojoj "Granici" i uvek je ostavljao snažan utisak i na mene lično, i na sagovornike i na gledaoce. Još tada sam shvatila da je on jedan jako zanimljiv momak, drugačiji, vredan pažnje, svoj, obrazovan, mudar, a tako normalan, što danas nije čest slučaj. Onda se desilo to da sam ja boravila u Nemačkoj, koja je u konceptu emisije "Kec na jedanaest" bila često u fokusu, tako da sam izveštavala i poklopilo se da smo se ponovo sreli i prepoznali.

*Došli ste na mesto dugogodišnje profesionalne partnerke Boška Jakovljevića, Aleksandre Jeftanović, baš u ovom formatu. Koliko vas je to obavezalo, ograničilo ili inspirisalo da budete drugačiji?

- U pozorištu, koje je moje matično mesto, uskakanja su najnormalnija stvar. Uskalala sam puno puta u uloge mojih koleginica, kao i one u moje. Uvek je isti princip – najvažnije je sačuvati predstavu, a neminovno donositi nešto svoje. Potpuno isto razmišljam i u ovom slučaju. Čuvali su "Kec" Aleksandra i Boško najbolje što su oni umeli, sad ga ja čuvam uz Boška - najbolje što umem.

*Da li vam je televizija svih ovih godina nedostajala?

- Jako. "Naštelovala" sam sebe da budem uz decu dok su jako mali, ali sve vreme sam pomno pratila sve i uvek razmišljala šta bih ja radila novo i kako bi to izgledalo. Kada sam počela da ozbiljno kriziram, krenula sam da snimam svoje videe i objavljujem ih na društvenim mrežama. Radila sam godinu i po dana na Televiziji Srpske Dijaspore, kao dopisnik iz Berlina. Kada je ta televizija prestala da postoji, počela sam da pišem sinopsise, smišljam podkaste... Ta ljubav i potreba za izražavanjem nikada nije prestala, samo je menjala formu.

*Ranijih godina gledali smo vas u različitim TV formatatima, od "Kuće snova" do "Granice" i sada u "Kecu". Koji program vam je najbliži?

- Ne bih umela da ih poređam. Zapravo, jako sam srećna što sam imala prilike da se okušam u različitim formatima i da u svakom nešto naučim. "Kuća snova" je bila zanimljiva i drugačija na svoj način, prvi takav veliki rijaliti na našim prostorima. "Granica" je bila veliki izazov, prva moja autorska emisija, svaki put po četiri gosta koja vodim sama, pa je to bilo i sjajno iskustvo, a "Kec na jedanaest" mi je sada veći, bolji i uzbudljiviji od svega što sam do sada radila. Prvi put vodim emisiju sa partnerom, imamo čitav tim iza nas, uživo smo pet dana nedeljno. Toliko je toga novog za mene, i neuporedivo je sa bilo čime pre. U "Kecu"  smo domaćini kvalitetnim sagovornicima, a ima toliko ozbiljnih i važnih društvenih tema, kako svetskih, tako i domaćih. Osim što moram biti u toku sa svim dešavanjima, nudi mi priliku da svakog dana učim iz razgovora koje vodimo. To mi izuzetno prija. Vrlo je kvalitetna emisija, vredna svakog minuta.

*S obzirom na to da ste stalni član Narodnog pozorišta u Beogradu, da li vam nedostaje gluma i kada ćemo vas ponovo videti na pozorišnij sceni?

- Nedostaje mi scena jako, ako se ne desi ništa pre - od okotobra se vraćam u svoje stare predstave, "Velika drama" i "Ženski orkestar", pa ćemo videti dalje, kako će sve to ići.

*Da li vam je nedostajala domovina svih ovih godina?

- Mnogo. Osam i po godina sam redovno plakala. Suštinski, nikada nisam želela da odem, ali sada, kada sam se vratila, pokušavam da vidim samo ono dobro što mi je život van domovine doneo. Bilo je tu puno lepog i dragocenog, promenilo me je, verujem na bolje, i donelo puno neprocenjivog iskustva. Ali krajnje je vreme bilo da se vratim kući. Dom je zaista tamo gde je srce, a moje je oduvek bilo ovde, uprkos svemu.

*Majka ste četvoro dece, kako uklapate i privatni i poslovni život i kako sve to postižete?

- Navežbala sam multitasking i spustila kriterijume. Trebalo mi je puno godina i nerava. Naravno, naučila sam i da opraštam sebi greške i nesavršenost. Gledaoca ne zanima ako sam skidala temperaturu celu noć - oni traže voditelja koji zna šta priča, kao što ni moju decu ne zanima što ja moram da se spremam za emisiju, oni traže mamu u celosti, koja će im pročitati priče, uraditi sa njima domaći i odvesti ih u park, kao i na rođendan. Kad ih ostavim u školi - pretvorim se u voditeljku i dam svoj maksimum. Kad izađem iz studija, vratim se u mamu koja juri da ih pokupi iz škole i provede popodne i veče, kao i svaka druga mama sa decom. Kada zaspu, ponovo sam novinarka - čitam, gledam, listam, spremam se za emisiju. Ukratko, u treningu sam i svakog dana bolja i jača.

*Koliko se vaš život razlikuje u Berlinu u odnosu na Beograd?

- Razlikuje se mnogo. Ovde sam dosta opuštenija, na svome i među svojima. Svakodnevica je naizgled ista - obaveza oko dece, kuće, škole i posla, ali kod kuće sam sada i to mi pruža ogroman mir. Tamo mi je jezik bio ogromna prepreka, iako sam ga prilično dobro savladala. Imala sam i tamo prijatelje, društveni život i ne mogu reći da nisam bila srećna u tim trenucima, ali nisam imala familiju, prijatelje sa kojima sam odrasla, kulturu na koju sam navikla, kao da sam stalno imala neki teret na leđima. Nisam bila među svojima, bila sam često usamljena i nisam pripadala.

*Koliko se razlikuju TV kanali, sadržaji, produkcija u Nemačkoj i Srbiji?

- Razlikuju se prilično. Produkcije su imućnije, ali ne i nužno kvalitetnije. Njihov zabavni program ne liči na naš, dosta je svedeniji. Druga je to kultura. Vesti su manje dramatične, oni gledaju da ne dižu paniku. Nemci, i privatno i na televiziji, kada saopštavaju nešto loše - toliko to prijatno saopšte, da je meni trebalo dugo da shvatim da je to, zapravo, jako loša vest. Voditelji često izgledaju i ponašaju se dosta drugačije od naših. Ukratko, sve je primereno njihovim navikama, običajima i kulturi.

*Šta je to nešto čemu težite? Privatno, poslovno?

- I privatno, ali i u poslovnom prvenstvenu težim miru i stabilnosti. Razlika bi bila u tome da mi je privatno izazova preko glave, a poslovno su oni uvek pokretač ka boljem. U oba slučaja, vodim se ljubavlju, a cenim iskrenost i posvećenost. Odana sam i u privatnim i u poslovnim odnosima, a nadam se tome i od druge strane.

*Svako ima svoj ritam, možda neke rituale, ili navike... Koje su vaše?

- Jedini ritual su mir i tišina uz prvu kafu, pre nego što probudim decu, kao i mir i tišina kasno uveče, kad sve završim i pre nego što legnem. Bez tih pola sata ujutru i pola sata uveče, bio bi teško podnošljiv moj ritam.

*Šta su vrednosti koje cenite? Šta je vodič za vaš život koji primenjujete i u porodici?

- Ljubav, iskrenost, posvećenost, odanost. Dodala bih upornost i hrabrost. Izuzetno su mi važni odnosi sa ljudima - partnerski i prijateljski. Njih čuvam i negujem, ne podrazumevam ih, ma koliko dugi i dokazani bili. Porodica, prijatelji i partner su najvažniji u životu. I kada se sve urušava, ako je ta tvrđava čvrsta, imamo gde da se sklonimo i sačuvamo.

*Kada biste imali moć da sebi ispunite jednu posebnu želju, šta bi to bilo?

- Kućica na moru, na plaži, kao i vreme da u nju redovno odlazim.

*Kuda imate potrebu da se sklonite i osamite, koje je to vaše mesto?

- Uvek je napolju i uvek je uz muziku. Dugo to nisam mogla, ali sad opet imam Taš, Ušće, Manjež i neke manje poznate i popularne, ali samo moje i meni važne tačke u Beogradu, koje me sećaju na neke važne trenutke i čine da se podsetim ko sam i šta sam.

BONUS VIDEO:

ZNANjE I OBRAZOVANjE VAM NIKO NE MOŽE ODUZETI | "Novosti" intervju | Neda Ukraden