STVARAĆU DOK GOD SE TOME RADUJEM: Lucija Šerbedžija o trećoj sezoni serije "Tajne vinove loze", sećanju na deda Daneta, glumi, muzici...

Majka joj je bila balerina, otac je glumac, njegova sadašnja supruga je pozorišna rediteljka, sestre se bave pozorištem i muzikom, a brat je filmski reditelj. Tokom prošle godine Lucija je zajedno sa Ivankom Mazurkijević glasom osvojila srca gledalaca i stigla do finala 12. sezone šou programa "Zvezde pevaju", ali je i ljubitelje evergrin nota obradovala pesmom "Proljeće bez tebe" u novom ruhu.

Čvrsto oslonjena na pozorišne daske, naročito matičnog Zagrebačkog kazališta mladih, tek ponekad izađe pred kamere. Kada to i učini, nađe se u kadru sa Elizabet Šu u filmu "Svetac" ili Mikom Nousiajnenom u "Oslobođenju Skoplja", dok je Zlatnu arenu za glavnu žensku ulogu na Pulskom filmskom festivalu dobila za role u ostvarenjima "Bogorodica" i "Polagana predaja".

Posle dužeg vremena vratila se u Beograd da bi pred ovdašnjom publikom odigrala predstavu "Ajhman u Jerusalimu", a nakon pet godina i hit serije "Žigosani u reketu" gledamo je na Superstar TV i RTS 1 u trećoj sezoni popularne drame "Tajne vinove loze", koja je nastala pod okriljem kuća "Telekom Srbija" i Met Ro prodakšns. O svemu tome, i još ponečemu, govori Lucija Šerbedžija za "TV novosti".

- Srećna sam da sam bila deo te savršeno uštimovane ekipe koja me je prelepo prihvatila i od prvog dana primila pod svoje. Zahvalna sam producentu i reditelju Dejanu Karaklajiću što me se setio i pozvao da budem u trećoj sezoni. Uživala sam u snimanju i druženju sa velikim majstorima svog zanata, od kolega glumaca pa nadalje, uključujući sve sektore. Snimali smo uglavnom u Beogradu, ali neke delove i u Subotici i Istri, te naravno da smo degustirali vrhunska vina.

* Vaša junakinja Ines Brunjak je enološkinja s kojim je Anja (Vanja Nenadić) pravila Malvaziju u Istri, ima sina Mateja (Rok Juričić), Anjinog mladoženju, i ljubomornog bivšeg muža Josipa (Goran Šušljik). Šta biste nam još mogli reći o njoj, kakvog je karaktera, čime vas je pridobila?

- Eto, sve tačno piše u najavi i pretpostavljam da i ne bih smela više od toga da otkrijem kako bi gledaocima bilo zanimljivo da prate seriju. Mogu samo reći da mi je uloga sočna, izazovna i nije jednodimenzionalna, što je sjajno, a i primamljivo je igrati takve likove. A i toliko su me cure kostimski i šminkom skockale, da mi je simpatično bilo da se vidim na setu u tom fatalnom izdanju, tim pre što sam privatno uglavnom u farmerkama, trenerkama, patikama i bez šminke.

* Ipak, Ines je i nova Verina (Sloboda Mićalović) suparnica u borbi za Vukovo (Vojin Ćetković) srce. Da li vam je teško "palo" da odigrate, mogli bismo reći, zavodnicu, ali i to što auditorijum zbog toga neće gledati blagonaklono na vaš lik?

- Divni su partneri i Boba i Vanja i Vojin i super smo se zezali na snimanju. Pa sad, mora neko da bude i negativac, inače bi bilo dosadno, zar ne? (smeh) Ne, ne bojim se da će me gledaoci nešto manje voleti zbog priče, pa svi smo voleli Aleksis iz "Dinastije" iako je radila svašta.

* Pozorišna publika krajem godine gledala vas je u predstavi "Ajhman u Jerusalimu" tokom gostovanja Zagrebačkog kazališta mladih na sceni Beogradskog dramskog pozorišta. Po čemu pamtite još jednu posetu Beogradu, kao i izvođenje tog komada pred ovdašnjim gledalištem?

- Često gostujemo sa ZKM u Beogradu i svaki dolazak me raduje. Imam tu i porodicu i mnogobrojne prijatelje. Doduše, kad gostujemo sa nekom predstavom nemamo baš vremena za druženja i zezanje, jer uvek dođemo na dva dana i fokusirani smo maksimalno da izvedba predstave bude što bolja, te da je najbolje moguće prilagodimo novom prostoru, to jest sceni. Za predstavu "Ajhman u Jerusalimu" mi je jako drago što toliko često putuje na razna gostovanja jer mislim da je naročito važna i počašćena sam što sam i ja deo te priče. Beogradska publika nas je pratila fantastično i iskreno i lepo primila.

* Reditelj Jernej Lorenci odlučio je da predstavu završi ličnim pričama glumaca, a vi ste izabrali da otpevate stihove pesme Radeta Šerbedžije, posvećene ocu Danilu. Kada evocirate uspomene na detinjstvo, čega se sećate, kojih slika, lekcija, saveta...?

- Da, na samom kraju predstava se završava našim ličnim pričama. Teško mi je sada iz celog konteksta izvući kako je došlo do te moje priče koju pričam o svom dedi Danetu, budući da je predstava prekompleksna i to je samo jedan mali deo nje. Međutim, ako me pitate za dedu, mogu reći da smo imali jako nežan i lep odnos, i često sam ga posećivala kad bih bila u Beogradu. Bio je pravičan, istinit i mudar čovek od kojeg sam mnogo naučila.

* Pored glumačkog, posedujete i muzički talenat, pa ste nas protekle godine obradovali obradom pesme "Proljeće bez tebe". Zašto ste odabrali baš tu numeru? I hoćete li da nastavite da "plovite" muzičkim vodama? Da li već nešto imate u planu?

- Obožavam je i divim se toj prekrasnoj Arsenovoj pesmi koju je napisao za Kseniju Erker. Mada ju je i sam često izvodio, bila mi je velika želja da je obradim na nešto drugačiji način i time podsetim ljude na te dragulje iz naših detinjstava. Imam u planu i dalje da stvaram muziku, doći će vreme uskoro i za to.

* U ljubavi prema glumi i muzici mogla bi se naći sličnost sa interesovanjima vašeg oca. Da li ste nekada imali osećaj da se od vas nešto očekivalo i da ste morali da se dokazujete drugima? Kako sada sa ovim životnim iskustvom gledate na sve to?

- Odrastala sam na tatinim i maminim probama, predstavama, te je nekako prirodno da sam i sama krenula tim putem. Moja mama Ivanka, osim što je bila plesačica i plesna pedagoškinja, imala je apsolutan sluh, koji me je, doduše, dok sam bila klinka i svirala klavir, često frustrirao, ali i ona je imala svoj bend i pevala u mladosti. Zahvalna sam im na bezbrižnom i šarolikom detinjstvu.

* Rekli ste da "treba uvek da postoji doza zaigranosti da bi dalje verovao u to što radiš". Pa, gde pronalazite inspiraciju za tu zaigranost i dečju želju da stvarate nešto iz uverenja?

- Mislim da ne postoji ništa opasnije u umetnosti bilo koje vrste od toga da ti to što radiš prestane biti umetnoost i pretvori se u posao koji odrađuješ iz ovih ili onih razloga. Onog trenutka kada prestanem da verujem u predstavu, film, seriju ili pesmu koju stvaram i da se znatiželjno radujem, prestaću time da se bavim jer više neće biti smisla.

* Iako vam je gluma životni poziv, u životu se trudite da budete ono što jeste što je i, mogli bismo reći, vaša deviza. A to je vidljivo i iz vašeg odnosa prema društvenim mrežama na kojima se mnogi bar malo pretvaraju. Da li je izazov u ovom vremenu biti prirodan?

- U današnjem vremenu je skoro pa neprirodno i nemoguće ostati prirodan, time mislim na društvene mreže koje ukoliko ih previše ozbiljno shvatiš začas mogu postati i opasne. No, srećom pa sam dovoljno na tu temu nepismena, te ne znam ni filtere da koristim na "Instagramu".

* Takođe ste rekli "za mene je uspeh da imam decu tinejdžere i da ih vidim zrele, samostalne i slobodne". Kako, u vašem slučaju, izgleda odgajati mladež u današnje vreme? Šta pokušavate da im prenesete u nadi da će se taj pelcer uhvatiti?

- Ha, da, oboje su sada već tinejdžeri i hormoni se u kući makazama kroz vazduh mogu seći, te se stalno zezam da sam postala sluga i bankomat. Sada su već svoji i samostalni ljudi i ono što mi je najvažnije je da smo uspeli da izgradimo odnos koji se bazira na komunikaciji i prijateljstvu. Mislim da su im temelji zdravo postavljeni i da su, pre svega, dobri ljudi.

* Kada ste daleko od "dasaka koje život znače", uživate u vrtlarstvu i književnosti. Šta volite da sadite u bašti, a šta u vrtu svoje duše?

- Obožavam biljke i one su mi na neki način ispusni ventil i moja terapija. Negujem ih, pričam sa njima, koliko god ludo zvučalo, ali imam taj zeleni prst koji sam od bake nasledila, tako da šta god da ubodem u zemlju, primi se i izraste. Literatura je takođe moj spa za dušu, a ponekad i beg od stvarnosti.

* Koje želje su vam ostale neostvarene i u kakvom svetlu biste još voleli da se predstavite publici?

- Imam mnogo želja i ideja, ali isto tako verujem da sve dolazi u svoje vreme. Trenutno najviše želim da padne sneg i bude zima u februaru, a ne proleće, jer me ovaj gubitak godišnjih doba istinski plaši i užasava jednako kao i poplave i zemljotresi.

* I za kraj, šta treba da se desi da biste rekli "ostvario se moj životni san"...?

- Verovali ili ne, stvarno nemam životni san. Nek' smo zdravi, ostalo ćemo dan po dan, pa kako bude.