U "SAVREMENOM" DRUŠTVU ISKORAK JE BITI ISKREN: Jelena Bajić Jočić o serijama "Azbuka našeg života", "Vazdušni most", tabuima i projektima

Rezultat toga bila je i dvočasovna panel diskusija održana u Beogradu za koju se tražilo mesto više, a na kojoj su se čule i ispovesti žrtava koje su u stvarnom životu proživele psihološki teror sa kojim je bila suočena glavna junakinja "Azbuke", Vesna Popović, koju nam je maestralno dočarala glumica Aleksandra Janković. U razgovoru sa Jelenom Bajić Jočić, rediteljkom i autorkom projekta zasnovanog na romanima naše proslavljene spisateljice Mirjane Bobić Mojsilović, razgovaramo o fenomenu koji je izazvala ova serija, izazovima sa kojima se susreću mladi reditelji u svetu domaće produkcije, premijeri serije "Vazdušni most" koja nas na kanalu Superstar očekuje od 9. marta, ali i o onome što publiku najviše zanima, a to je hoće li "Azbuka" dobiti i treću sezonu.

Pritisak publike za treću sezonu jeste veliki. Sa naše strane postoji želja, pa i potreba da se zaokruži priča o porodici Popović sa još jednim ciklusom. Mi već radimo na razvoju novih epizoda i verujem da ćemo uspeti da dovedemo Popoviće do kraja - poručuje na početku intervjua Jelena.

Dodaje i da je u radu na ovoj seriji uživala jer se kroz teme kojima se bavi "Azbuka" bavila istraživačkim radom, psihologijom, ali i sopstvenim preispitivanjem.

Obično je druga sezona veliki izazov za projekte koji su premijerno postigli veliki uspeh. Čini se da ste na taj zadatak odgovorili sa najvišom ocenom. Koji je najznačajniji iskorak koji ste napravili sa nastavkom "Azbuke"?

- U ovom "savrenenom" društvu i evolucijskom trenutku, iskorak je biti iskren. To je verovatno modernom čoveku i najteže. Glasno i jasno, bez straha kojim smo svi zadojeni, progovoriti o temama koje se guraju pod tepih, od kojih se sklanjaju pogledi i koje, čini se, nikoga ne dotiču, a zapravo paraju po šavovima svaku drugu osobu, a time i globalno društvo. Na neki način "Azbuka" je bez pretenzija postala otrežnjnujuće sredstvo koje nam pomaže da pokrenemo u sebi dugo zatrpavana pitanja, teme i emocije.

Čime je to "Azbuka" zaustavila pažnju gledalaca i naterala ih da se sa interneta vrate pred male ekrane i polako pogledaju svaku od 11 epizoda?

- Život se pretvorio u nešto što nismo želeli - svuda samo jurimo, uglavnom kasnimo, dan nam je prekratak, nemamo vremena da uradimo sve što smo naumili, niti da se odmorimo koliko nam treba, o uživanju u zadovoljstvima da ne govorimo. U svemu tome zadojeni smo raznim strahovima, a televizija nudi pregršt raznih kanala i sadržaja sa ciljem da zaokupi našu pažnju u nesvrsishodnom zurenju u te šarene slike koje se smenjuju. Svi smo gladni i željni tog magičnog časa u kojem vreme stane na tren, sve se uspori i stvarajući vremenski vakuum omogući nam da uživamo u nekoj od plemenitih emocija. Nekada to učini knjiga, nekada muzika, možda lep događaj, a ponekad je to neka predstava, film ili serija. Rekla bih da je "Azbuka" uspela da stvori taj magični čas u ljudima.

Rušenje tabua uvek je klizav teren i zahteva veliku hrabrost. Vi ste se i sa prvom i sa drugom sezonom odvažili da se uhvatite u koštac sa ozbiljnim temama.

- U radu na "Azbuci" uživala sam jer sam se bavila istraživačkim radom, ispitujući sebe, zatim teme koje me intrigiraju, istražujući psihologiju čoveka, ponašanja pojedinca, ali i mase. Postavljajući pitanja na koja nemam odgovore dotakla sam se mnogih tema koje me zanimaju. Zahvalna sam na toj prilici i na tom osećanju. Koncentrisala sam se na osluškivanje sopstvene intuicije, emocija i čula. Bez ideje da revolucionarno rušim tabue, jednostavno sam oslikala svoje viđenje naše stvarnosti. Ispostavlja se da ona robuje mnogim predrasudama i da izgleda nema dovoljne krtitične mase koja bi pomogla da se oslobodimo teških lanaca kompleksa i predrasuda, a time i tabua. Ima jedna izreka koja je veoma tačna: "Svakog čuda tri dana". Bojim se da će se i o ovim temama govoriti još koji dan, a onda će se prašina slegnuti i sve zaboraviti. Ipak, svi mi koji se bavimo umetnošću i nekim vidom javnog posla moramo nastaviti da podižemo glas i skrećemo pažnju na bolne teme.

Jesu li vas iznenadile reakcije gledalaca, da li ste očekivali takav intenzitet?

- "Azbuka" je zaista pomerila ljude s mesta, podstakla na razmišljanje, otvorila kanal komunikacije, podstakla sve one koji su prošli ili prolaze neki vid nasilja da progovore i podele svoju muku. Na trenutak je pružila utočište i razumevanje najpre onima koji prolaze sličnu sudbinu, ali i onima koji imaju nekog bliskog ko prolazi isto.

Iznenadila me je činjenica da toliko veliki broj žena, ali i muškaraca trpi psihičko nasilje. Ljudi o tome ne govore, smatraju da je to njihova intimna stvar, ali zapravo nije, i u velikoj meri utiče na našu zajednicu. Fizičko nasilje je svima lako uočljivo, ali psihičko se dešava ispod radara. Nema vidljivih tragova. U pitanju je reč napadača, protiv reči žrtve. Nije ga lako dokazati, nije lako pomoći žrtvi, često ni žrtva nije svesna da trpi nasilje. I upravo zato se mora govoriti o svim primerima i iskustvima.

Uskoro nas očekuje i premijera serije "Vazdušni most". Po čemu ćete pamtiti rad na ovoj seriji i šta je to novo u odnosu na film "Heroji Halijarda" što gledaoci mogu da očekuju na malim ekranima?

- Rad na celokupnom projektu "Heroji Halijarda - Vazdušni most" je po mnogo čemu neponovljivo iskustvo i veoma smo ponosni na njega. U pitanju je izuzetno kompleksan produkciono-rediteljski poduhvat na kojem je Radoš Bajić kao autor, scenarista i reditelj, ali i ceo tim "Kontrast studija" radio studiozno i dugo. Ponosna sam na ceo naš tim, Nedeljka, Peđu, Snežu, Jelenu, Ivonu, Milenu, Ivana, Marka, Borisa i stotine ljudi koji su dali sebe za ovaj projekat, ali posebno na Radoša koji je vodio celu ekipu i ispričao priču koja će dugo živeti u našem narodu i šire. Od serije gledaoci mogu da očekuju izmenjenu prirodu pojedinih likova, drugačiju strukturu priče, puno novih tokova, odnosa i veza, dosta scena koje nisu bile deo filma. Posebno su pisani scenariji za film, a posebno za seriju. Postoje određene povezanosti, ali su nezavisna dela u pitanju.

Koji nas još noviteti očekuju u narednom periodu iz "Kontrast studija", i da li ćete publiku uskoro kao reditelj i autor obradovati sa još nekom autentičnom serijom poput "Azbuke"?

- "Kontrast" sprema novu seriju i igrani film "Čuvar ikone Svetog Đorđa", po scenariju mog oca, Radoša, a u režiji Đorđa Stanimirovića, reditelja mlađe generacije. Takođe, razvijamo jednu zanimljivu novu seriju za sledeću godinu koja se bavi veoma intrigantnom i zapostavljenom tematikom. Ali ne bih sada više otkrivala.

Koji tip serija ili filmova privatno volite da gledate? Imate li omiljenu seriju uz koju ste odrasli, i šta biste preporučili gledaocima da pogledaju?

- Gledam razne žanrove, u zavisnosti od raspoloženja i nivoa umora. Kao dete sam mnogo više gledala filmove. Omiljeni su mi bili "Indijana Džons" i "Povratak u budućnost". Nešto kasnije, kako sam odrastala, "Kum" i "Dobri momci". Rado se opuštam uz romantične filmove kao što su oni iz serijala o Bridžet Džouns, zatim "U stvari ljubav", "Vreme za ljubav", a od serija, poslednjih godina pratila sam "Naslednike", "Mrak", "Ljude sa Menhetna", "Afera", "Sluškinja", "Ne veruj svojim očima" i to su i serije koje bih preporučila.