KITOVI SU NEKADA HODALI KOPNOM: Novi dokumentarni serijal otkriva jednu od najvećih tajni evolucije u istoriji planete Zemlje

Dok se većina avanturista i arheologa u pohode na divljine ove afričke zemlje upušta tragajući za ostacima fantastičnog antičkog sveta drevnih faraona, većina njih ne zna da se na samo 150 kilometara od Kaira nalazi jedno od najvažnijih nalazišta koje svedoči o toku evolucije živog sveta na planeti Zemlji. U dokumentarnom serijalu "Egipatska tajna dolina kitova", koji se na kanalu Vijasat nejčr emituje, od 29. februara, četvrtkom, u 21.00, doktor Džoj Rejdenberg okuplja tim paleontologa koji nam otkriva jednu od najvećih misterija istorije. U Dolini kitova, iliti na arapskom "Vadi el hitan", nalazi se više od stotinu fosila drevnih životinja starih oko 40 miliona godina koji nas vraćaju u vreme kada su kitovi, današnji najveći stanovnici svetskih okeana, nekada hodali kopnom. Koliko god neverovatno zvučao taj podatak, ovaj serijal nam iz epizode u epizodu otkriva na koji način su tokom milenijuma ovi sisari izgubili noge i kopno zamenili vodom.

- Fosili koje možemo naći na ovoj lokaciji nisu najstariji na svetu, ali nigde osim ovde nisu prisutni u tolikom broju i u ovoj meri očuvanosti. Ovaj deo Egipta tokom srednjeg eocena bio je na samoj obali mora. Ostaci životinja koji se ovde mogu naći su neverovatni i svedoče o bogatstvu životinjskog i biljnog sveta tadašnjeg Egipta. Pre 40 miliona na mestu današnje Sahare postojala je džungla čije su obale zapljuskivali morski talasi u čijim su dubinama živele velike bele ajkule, kitovi, krokodili, morske krave, kornjače i zmije. Dolina kitova muzej je životinjskog sveta tog vremena, gde u pesku možemo posmatrati kako su nekada moćne i raznovrsne životinje stvarale svoj put sa kopna u more - poručuje Rejdenberg dodajući da je upravo zahvaljujući ovoj lokaciji rešeno i jedno od pitanja koje je dugo mučilo paleontologe, a ono se odnosi na sposobnost kitova, ali i nekih drugih morskih bića poput delfina, da udišu čist vazduh bez pomoći škrga.

- Zahvaljujući izučavanjima na ovom lokalitetu naučnici danas sa sigurnošću mogu da tvrde da su kitovi nekada bili kopnena bića - zaključuje poznati svetski paleontolog.

Očuvanosti ovog nalazišta doprinelo je i to što je veoma nepristupačno. Do njega vodi samo nekoliko teško prohodnih divljih staza, i upravo to je razlog zašto ovu turističku atrakciju godišnje poseti svega 1.000 najradoznalijih avanturista.