ISTORIJU ŽENA PIŠU MUŠKARCI: Kasja Smutnjak, zvezda istorijske drame "Domina", o najpoznatijoj rimskoj carici, feminizmu i borbi

Iako za Liviju Druzilu zna retko ko od današnjih stanovnika večnog Rima, upravo je ova odvažna "prva dama" Rimskog carstva uticala na to da istorija prestane da se piše isključivo muškim imenima. Poznata kao prva antička feministkinja, Livija je promenila poimanje toga šta jedna devojka može da očekuje od života, zahvaljujući čemu je sa 30 godina uspela da postane najmoćnija žena na svetu. Livija Druzila, poznata i kao Julija Avgusta, bila je treća supruga prvog rimskog cara Avgusta i verovatno jedna od najmoćnijih žena u starom Rimu. Livija je bila i majka cara Tiberija, baka vojskovođe Germanika i njegovog brata cara Klaudija, prabaka cara Kaligule i čukunbaka cara Nerona.

Klaudije je u vreme svoje vlade deifikovao Liviju priznajući joj titulu Avguste, koju će nositi mnoge kasnije rimske carice.

U ekskluzivnom intervjuu za "TV novosti", poljska glumica Kasja Smutnjak, koja je odrasla i živi u Rimu, otkriva nam kako se našla u roli Livije Druzile i čime ju je opčinila ova moćna rimska carica.

- U mnogim umetničkim delima, literaturi i na filmu, Livija je prikazana kao ambiciozna i beskrupulozna žena. Verujem da je sasvim normalno i očekivano da kada vladate najmoćnijom carevinom na svetu, podignete gard i povremeno pokažete zube.

Politika je bila i ostala gladijatorska arena u kojoj ste ili lovac ili plen. Pogotovo je tako bilo u ono vreme. Kroz ovu seriju, međutim, pokušali smo da otkrijemo Livijin put koji ju je doveo do titule Avguste i da je sagledamo kao devojku koja se izborila za ono što joj pripada. Priča počinje na dan njenog prvog venčanja i nastavlja se kroz njen beg i povratak u Rim, gde je rešena da vrati sve što je od nje ukradeno. Ona u tome uspeva na veoma lukav način - udaje za čoveka koji joj je sve uzeo. Do svoje 30. godine, Livija je uspela da povrati svoju imovinu i status. Ipak, ona uskoro otkriva da nije dovoljno samo dokopati se moći, već je neophodno zadržati je - poručuje na početku razgovora lepa italijanska glumica poljskog porekla.

Da li ste znali nešto o Liviji pre nego što ste dobili ulogu?

- Iako sam Poljakinja, živim u Rimu već 25 godina. Zanimljivo je da sam jedina iz glumačke ekipe koja zapravo živi u Rimu, ali nisam iz Rima, i nisam Italijanka. Ipak, svaki korak koji napravite na ulicama Rima vodi vas u antičku istoriju. Ona je zapisana u imenima kvartova, ulica, kafića, restorana... Sve i da nećete, o Rimskom carstvu morate sve da znate. O Liviji, međutim, nikad ništa nisam čula. Sve što sam znala bilo je da postoji mali park koji nosi njeno ime, jedan restoran i pećine na obodu grada. I to me je odmah zainteresovalo, ali, nažalost, u gradu muzeju ne postoji nijedan podatak o njegovoj najmoćnijoj ženi. Kada sam počela da istražujem, bila sam šokirana koliko čak i moji prijatelji, koji su Italijani, malo znaju o njoj. A još više me je iznenadilo što u Rimu gotovo da ne postoje istorijske knjige o njoj. Tada sam shvatila da je istorija Rima, ali i cele naše civilizacije, uglavnom fokusirana na muškarce, kao da su žene kroz vekove i sve te ratove, uvek bile u drugom planu.

Kako ste u toj muškoj istoriji otkrili pravu Liviju i veliki uticaj koji je imala na Rimsko carstvo?

- Otišla sam u najveću rimsku biblioteku i zatražila da mi daju sve što imaju o Liviji Druzili. Doneli su mi tri knjige, i to je mahom bila literatura o Avgustu i Tiberiju, gde se Livija spominjala na svega nekoliko stranica. Verovali ili ne, usred Rima, u najvećoj biblioteci, to je sve što o Liviji možete da nađete. Srećom, Sajmon Berk, scenarista i šouraner naše serije strastveni je poznavalac njenog života i veliki ljubitelj istorije drevnog Rima, pa mi je bio velika pomoć. Takođe, zanimljivo je i to da je Sajmon Britanac koji živi u Rimu, a još smešnije je to da smo nas dvoje i komšije (smeh), tako da smo redovno i lako razmenjivali literaturu i ideje o tome kako bi trebalo da dočaram Liviju u seriji.

Šta vas je najviše iznenadilo u priči o Liviji?

- Najviše me je zainteresovala ta njena nevidljivost. Avgust je svuda u Rimu. Postoji metro stanica, ima ogromnih zgrada sa njegovim imenom, ulica, statua, njegovo lice je svuda. Bio je dobar političar, ali tih. Ipak, i tako tih, on je prisutan svuda, i u istoriji je ostavio mnogo toga sa svojim likom i imenom. To mi je donekle bio znak da je bio opsednut sobom. Po logici, Liviju, iza koje nije ostalo ništa, doživela sam kao inteligentnu ženu koja je u tom tvrdokorno muškom svetu radila jedino što je žena mogla - vladala muškarcima. Posmatrajući tu situaciju, razmišljala sam kako ću ja kao Kasja, neko ko na svet gleda iz moderne perspektive, dočarati ženu koja je najveći deo snage i vremena svakodnevno trošila na planiranje i strategije zahvaljujući kojima je upravljala muškim umovima tako da oni pomisle da sami donose sve te odluke. A u stvari, ona im ih je usađivala. Čini mi se da je ta zakulisna uloga žene nekada činila mnogo inteligentnijima i odlučnijima. Kao da nas je lagodnost savremenog života pomalo ušuškala i dala nam lažnu sliku da uživamo slobode koje su, kada razmislite, u stvari samo privid. Pravo pitanje je da li se žene danas bore za sebe i koliko se od tih bitaka zaista završi pobedom? U istoriji feminizma nije prošao vek ili dva. Priča o Liviji traje već 2.000 godina, a i dalje je ispričana samo jedna polovina te priče. Ona muška.

Zato sam ovoj seriji posvetila četiri godine svog života, da makar na taj način svet sazna nešto o ovoj ženi, a da to ne bude samo kroz priču o njenom suprugu.