BOJANA JEKNIĆ: Zadovoljstvo je donositi sreću drugima, a imam i talenat da dobro "čitam" ljude

Svakog ponedeljka, zajedno sa Državnom lutrijom Srbije, u igri na sreću „Bingo“ nekome ulepša život, a na pitanje šta nju čini srećnom kaže da je srećna kada se odaziva na „tetka“, i još:

- Srećna sam kad putujem, volim more, uživam da degustiram neku novu hranu, volim neobične nesvakidašnje komade odeće, volim da sviram ukulele i klavir, volim pozorište. Na poslu me usrećuju dobri ljudi sa kojima imam priliku da radim, stekla sam i prijatelje za ceo život. Takođe, saznala sam da imam strast i za poslove iza kamere, za produkciju i režiju. To sam spontano uz voditeljski posao iskusila i shvatila da me istinski čini srećnom. Televizija mi se brzo uvukla pod kožu i kada dođe vreme da se jednog dana „sklonim sa ekrana“, verovatno ćete čitati moje ime u odjavnim špicama kao nekog ko daje svoj doprinos iza kamere.

*Gledali smo vas u raznim TV programima, šta je drugačije sa ovom vrstom emisije, koju trenutno radite?

- Kviz „Naslovna strana“ vrlo je izazovan, mozak vam je konstantno uključen, sa maksimalnom pažnjom morate sve da pratite, kako bi se ispunila regularnost kviza, a uz to i da igrate igre, ukoliko ste poput mene. Mislim da nije prošla nijedna emisija kviza u kojoj ja nisam rešvala broj ili tražila najdužu reč, takmičari to najbolje znaju. „Bingo“ je kratko i jasno „Bingo“. Zadovoljstvo je moje doneti svakog ponedeljka nekome sreću.

*Kviz „Naslovna strana“ je jednostavna formula da učesnici osvoje vredne nagrade. Šta je bitno u ovom kvizu?

- Najbitnije je da se igrate. Pustite dete u sebi da se zaigra, bori, pobeđuje i gubi. Cilj je zabaviti se, a ono što dolazi samo po sebi, to je prikupljanje novih znanja kao i razvijanje moždanih vijuga. Na kraju i nagrade, pa gde ćete bolje? (smeh).

*Kako se pripemate za kviz?

- Verovali ili ne, snimila sam preko hiljadu emisija ovog kviza, tako da sada sve ide spontano i nema posebne pripreme. Voditelj u emisiji je domaćin, a sigurnošću ističem da je ovo emisija u kojoj se baš tako i osećam. Dobro poznajem materiju, upoznala sam i mnogo ljudi iz kvizaških krugova, tako da je na snimanjima vesela i prijatna atmosfera.

*Mnogo parova ste spojili i venčali u okviru emisije „Provodadžija“. Kakav je osećaj kada nekome i na taj način „darujete“ životnog saputnika?

- Poseban je osećaj. Mnogo puta sam bila u ulozi „provodadžije“, u ovoj emisiji zabavnog karaktera, ali kada se moja uloga obistini i zaista postanem pravi provodadžija i nekome ko je uz našu pomoć pronašao srodnu dušu, onda spoznajem svrhu onoga što radimo i osećaj je neopisiv. Emisija „Provodadžija“ definitivno je najzahtevniji projekat koji radim. Da bi se napravio finalni proizvod od sat vremena, ekipa koja radi emisiju ima stotine ili hiljade pređenih kilometara iza sebe, na desetine sati snimanja, a nekada i dane provedene sa nekima od kandidata. Pored svega toga najviše što nas motiviše je humana crta ove emisije, kao i da pomognemo nekome da pronađe ljubav.

*Osećate li teret svoje profesije nekada, budući da ona nosi i otvoreno radno vreme i stalnu posvećenost?

- Osećam, ali ne može sve biti idealno. Televizija radi 24 sata, 365 dana u godini, stoga nekada nema ni praznika ni proslava sa porodicom, već ste uživo u programu. Organizacija je ključ svega, i ukoliko je ona dobra, ove mane mogu se svesti na minimum. Svaki dan je za sebe, stoga takvo je i radno vreme.

*Da li u današnjem vremenu brzina ima uslova da se radi sa onima koji tek ulaze na televiziju, kao što se o tome nekada ozbiljno vodilo računa?

- Nažalost, ne, pa se i ja pitam gde su nestali kriterijumi za voditelje, koji su nekada ozbiljno važili? Ranije nije mogao svako da postane TV lice. Po ovom pitanju jako sam kritički nastrojena. Televizijske stanice su pune polupismenih i neobrazovanih ljudi koji sebe nazivaju voditeljima i to je ono što je zabrinjavajuće. Kada bi televizije birale mlade ljude koji ispunjavaju prave kriterijume, a oni su spremni da uče, dobili bi mnogo kvalitetnije TV novinare, voditelje, prezentere, autore.

*Kako ste ušli u svet medija? Zašto taj izbor?

- Pri zavšetku gimnazije i prirodno-matematičog smera, tada je moj izbor bio gluma i Fakultet dramskih umetnosti. Bavila sam se glumom i oduvek sam volela scenu. Međutim, na vreme sam shvatila da glumom mogu da se bavim i amaterski, a da profesija može da mi bude nešto drugo. Izbor je pao na novinarstvo, kasnije i na odnose s javnošću. I dalje se amaterski bavim glumom, a radim u medijima.

*Koje su prednosti, a koje mane ovog posla?

- Ono što navedem kao prednosti nekome mogu biti mane i obrnuto, ima nas raznih. Za mene je prednost što je svaki dan drugačiji i nosi nešto novo, nova druženja, saznanja i susrete. U toku ste sa svim dešavanjima, hteli to ili ne. Posao je takav da vas motiviše da svakodnevno radite na sebi, kako mentalno, tako i fizički. Kada su mane u pitanju, izdvojila bih stres koji „živ program“ nosi sa sobom, ali i to nije nešto što ne može da se nauči i kontroliše.

*Za uspeh u ovom poslu, za trajanje među tolikim brojem televizija, kablova, kanala, emisija... koja je formula?

- Mislim da se u Srbiji koristi pogrešna formula za uspeh u ovom poslu. Ja je ne znam, to bi morali da kažu oni koji su kod nas „najuspešniji“. Formula kojom se ja vodim je da rezultat uvek bude osećaj ispravnosti, istina i čist obraz, a ne samo uspeh. Za sve to se koristim svojim znanjima, veštinama, konstantnim i konkretnim radom na sebi, radoznalošću i trudom da se što više obrazujem.

*Da li postoji neko ko vam je uzor i čije savete pamtite i danas?

- Uzore nemam, ali ono što imam je talenat da jako dobro „čitam ljude“ i brzo „slažem kockice“, stoga vrlo lako odvajam dobronamerne savete od onih koji to baš i nisu. Uvek mogu svaki da čujem, ako je dobronameran, onda ga i „obradim“, ako nije, samo zanemarim. Savete koje nikada ne zanemarujem su oni koji su iz najiskrenije i najčistije dobre namere, a takve savete uvek dobijamo od naših roditelja.

*Udati ste za fizioterapeuta Predraga Jeknića. Šta je vaša formula za skladan i srećan brak?

- Svaki uspešan brak ima svoju jedinstvenu formulu, ali da se uglavnom temelji na ljubavi, međusobnom poverenju i poštovanju. Dvoje, najvažnije je to, treba da se vole, jer ljubav je motiv za sve. Poverenje, kao ključ odnosa, jeste nešto na čemu neprekidno treba raditi, jer znamo da se godinama gradi, a za čas može da nestane, zato tu nema opuštanja, niti mesta za grešku. Poštovanje, uvažavanje partnera i njegovih potreba i dajte mu vremena za sebe. Takođe, našu formulu čini uspešnom i to što smo se suprug i ja mladi upoznali, pa smo gradili zajedno sve od nule, te nas to još više i jače povezuje.

*Kako vidite sebe u deceniji pred vama, na privatnom i na poslovnom planu?

- Kao zdravu, srećnu i poslovno uspešnu mamu. Nadam se da će mi se želje ostvariti.

BONUS VIDEO:

SVAKO TREBA DA BUDE SVOJ | Božićni "Novosti" intervju | Dragan Kojić Keba