IMA NEČEG NEODOLJIVOG U HARIZMI LOŠIH MOMAKA: Tom Veston DŽouns o serijalu "Čuvari reda", iskušenjima glume, zahtevnim akcionim scenam

Priča smeštena u sirotinjske irske četvrti Njujorka, tik pred Linkolnovo ubistvo, kada su strasti uzavrele, a žile podzemlja novopečenog američkog Vavilona kucaju sve snažnije, kao da slute zlo koje nadolazi, u središte postavlja snalažljivog detektiva Kevina Korkorana, koji se podjednako dobro snalazi na obe strane zakona.

Kako u intervjuu za "TV novosti" otkriva glavna zvezda serijala, glumac Tom Veston Džouns, ovo je Korkoranu i najuspešnija metoda da red održi pod kontrolom. Serija nominovana za nagradu Emi donosi nam uzbudljivu priču o grupi vojnih veterana Građanskog rata koji odlučuju da se pridruže policijskim snagama Toronta. Kuda će ih taj put odvesti otkrivamo u intervjuu sa junakom "Čuvara reda".

- Moj put do ovog kostimiranog trilera koji je, inače, sniman u Kanadi, bio je pomalo čudan. Za početak, počeo je u Budimpešti. Tamo sam snimao seriju "Svet bez kraja", kada me je prijatelj zamolio za uslugu. Tražio mi je da mu pomognem da snimi materijal za rolu Korkorana, jer je on bio taj koji se prijavio za kasting. Tri nedelje kasnije dobio sam poziv da moram hitno da dođem u Njujork, čim završim obaveze u Budimpešti, jer sam se na video-materijalu mog prijatelja ja dopao producentima. Meni je to bila prva velika uloga u karijeri, jer sam tada još bio na početku, tako da možete da naslutite koliko sam se uplašio onoga što me čeka. Bio sam presrećan da sam dobio priliku makar samo da se pojavim na audiciji za ulogu, i mogu da podelim sa vama tu tajnu, uopšte nisam razumeo ni šta govorim, a ni ko je lik koji igram kada sam stao pred ljude koji su birali glumce. Sa te audicije pamtim samo jednu veliku eksploziju koja mi je tada hučala u ušima, i taj eho se zadržao do danas - iskren je mladi glumac na početku intervjua, koji je, kako kaže, tog dana bio čvrsto uveren da nije prošao kasting. Ipak, poziv koji je usledio, lako ga je razuverio.

Da li ste bili svesni toga što vas čeka sa ovom ulogom? Kasting je bio samo prva stepenica?

- Kako je počelo, tako se i nastavilo. Kada sam stigao u Toronto, iz produkcije su mi stigla dva potpuno različite scenarija. Da ne bude zabune, oba su bila za istu seriju, ali su radnja i pravac u kom se moja rola razvijala bili različiti. Međutim, ono što mi se dopalo je to da je uloga bila prilično dinamična i da je podrazumevala mnogo akcionih scena, što mi se odmah dopalo. Obožavam da skačem i da krvari nos. Za razliku od većine glumaca kojima su izazovi tog tipa takozvana granica odbijanja, meni su akcione scene bile razlog za. Ako ne dobijete nekoliko posekotina i ogrebotina, to znači da se niste baš potrudili oko uloge. Ali, opet, može postati ozbiljno i možete slomiti ruku, a to je strašno. Igrao sam na rizik, i ispostavilo se da nisam pogrešio. Iskreno, snimanja su izuzetno teška i zahtevna. Imam osećaj da prolazim svih devet krugova Danteovog pakla, ali uživam u tome. Znao sam da je potencijal emisije neverovatan jer su svi ovi likovi sposobni za toliko različitih stvari, i za dobra i za loša dela. Svačiji moralni kompas je postavljen drugačije. Znao sam da su mogućnosti beskrajne.

Kako vidite Korkorana? Da li je moguće biti na strani zakona, a istovremeno sarađivati sa podzemljem?

- Ono što me je zaista privuklo ovoj ulozi su moralna dvosmislenost i sivilo koje svako ima sa svojim izborima, i sa svojom predstavom o tome šta je dobro, a šta zlo. Mnogo je zabavnije igrati nekoga ko ima mane i nosi kontradiktornosti u sebi, a to je upravo ono što je Korkoran. On nije heroj. On nije anti-heroj. On je mešavina različitih stvari, i to je dvosmisleno. Dočarati takav lik je tako zabavno jer vas čini stvarnim i realnijim.

Niko nije crn ili beo. Svako ima tu neodoljivu mešavinu koja ga čini autentičnim.

U čemu ste tražili inspiraciju za građenje ovog lika?

- O ovom periodu američke istorije mnogo znamo iz lekcija koje smo svi učili u školi, ali tu uglavnom "pokupite" datume, imena i ishode važnijih bitaka. Nekako mi se čini da je za istoriju najvažnije ko je pobedio na kraju rata, ali ne i ko su ljudi koji su u tim ratovima učestvovali i kako su oni živeli. To ne možete da naučite iz udžbenika u školi. Zbog toga sam čitao mnogo romana čija se radnja odvija u to vreme kako bih bolje shvatio uslove u kojima su ljudi tada živeli. Istina, emocija je univerzalna i ona uvek ima istu polaznu tačku, ali je važno sagledati i to iz kakvog je ona okruženja potekla i šta je sve uticalo na njen krajnji izgled. Zato mi je bilo važno da Korkorana i ceo svet koji ga okružuje sagledam u skladu sa njgovim okruženjem. Najzanimljivije mi je bilo to što je taj deo istorije bio sav u nijansama. Nije bilo isključivih pozitivaca ili negativaca. Svi su bili u nekoj neodređenoj "sivoj zoni".

Koliko se serija bavi stvarnim istorijskim događajima?

- Dopada mi se to što se serija igra sa poznatim istorijskim događajima, ali tako da niko ne zna kako će oni izgledati na malom ekranu. Ono što je jedan od sjajnih trikova kojima su se scenaristi poslužili jeste to što su naše izmišljene junake povezali sa tim događajima, tako da se gledaocima u stvari nudi nova verzija istorije, uz pitanje kako će se ono što već znamo, recimo, o ubistvu američkog predsednika Linkolna odraziti na mog izmišljenog heroja Korkorana. Istorija u našem slučaju nije muzejski eksponat već priča koja oživljava pred očima publike.

Šta vam je bio najveći izazov tokom snimanja?

- Kada radim uvek volim da sam okružen srećnim i nasmejanim ljudima, jer to znači da posao radimo kako treba. Nisam srećan ako drugi ljudi ne uživaju, pa se trudim da "podignem" raspoloženje koliko god mogu. Ipak, akcione scene mnogo se razlikuju od onih u kojima imate sedam stranica dijaloga. I jedno i drugo je sasvim u redu, ali smatram da se kroz fizički izazovne scene postiže mnogo veća interakcija sa publikom. Čini mi se da publika više nije toliko željna glumačkih recitala. Najpametnije je naći sredinu između ove dve krajnosti.

Kako biste okarakterisali Korkorana? Da li je on heroj ili negativac?

- Doživljavam ga kao boksera. Njegova hrabrost su njegovi instinkti. Oni ga u istom trenutku čine junakom, a u sledećem izazivaju mučninu u stomacima gledalaca. Ono što mi je najinspirativnije kod tog soja ljudi je to što ih ne možete istinski osuditi. Publika takve likove jednostavno voli. Ne razmišlja da li su pozitivci ili negativci. Ima nečeg neodoljivog u harizmi loših momaka.