PUBLIKA VOLI DRAMU, A ŽIVOT PIŠE NAJBOLJE: Miona Marković, zvezda serije "Azbuka našeg života", o drugoj sezoni, izazovima glume i odrastanju

Druga sezona serije "Azbuka našeg života", nastala u produkciji "Telekoma Srbija" i "Kontrast studiosa", na naše male ekrane donela je uzbudljiv zaplet u čijem je epicentru ponovo sveže razvedena Vesna (Aleksandra Janković), ali sada kao žrtva psihičkog zlostavljanja u vezi. Nova slova azbuke Vesninog teškog života ovog puta ispisao je ugledni arhitekta Veljko (Radivoje Raša Bukvić), sa punim koferom opasnih tajni, ali ništa manji doprinos i značajnije mesto u popunjavanju tog bukvara života nisu imali ni ostali likovi i glumci koji su ih dočarali. U nastavku serije, za Vesnu verovatno najvažniju ulogu odigrala je njena ćerka Marta, koju u seriji glumi Miona Marković, a koja nam otkriva i kako je tokom dva ciklusa popularnog serijala izgledao njen život na stranicama "Azbuke našeg života".

- Ova serija razlikuje se od ostalih na kojima sam radila, pre svega, po samom načinu na koji se radi. Kada ste deo nekog projekta Kontrast studiosa, osećate se kao da ste deo neke velike porodice, jer se njihova ekipa, kojoj je priča o porodici uvek veoma važna tema, prema svima na setu odnosi kao prema članovima jedne velike zajednice. Zbog toga i rad na "Azbuci" već dve sezone ima tu snažnu porodičnu notu kojom se bavimo i u seriji - ističe mlada glumica koju je publika zavolela kroz mnoge serije i likove koji krase njenu bogatu biografiju.

Publika vas je zavolela kroz role u serijama "Jutro će promeniti sve", "Koreni", "Kralj Petar", "Biser Bojane", "Močvara", "Žigosani u reketu", ali i kroz mnogobrojne predstave, budući da imate i veoma aktivnu pozorišnu karijeru. Čime se rola Marte ističe na ovom spisku?

- Svaka od ovih rola je drugačija i podjednako važna u mojoj karijeri i kroz svaku od njih sam se u glumačkom pogledu razvijala i usavršavala. Čini mi se da se svaka dogodila u pravom trenutku u mom životu. Baš kao što je slučaj i sa Martom. Međutim, u odnosu na Martu, to su bile manje uloge i epizodna pojavljivanja. Velika je razlika kada na nekom projektu radite u kontinuitetu i kada imate priliku da iz epizode u epizodu razvijate neki lik. Tada imate priliku da psihološki "uđete" u njega i da ga sagledate sa svih strana. Naučite kako vaš junak razmišlja i kako bi se postavio u nekoj situaciji. To je najveći poklon koji mi je donela Marta. Uz svaku novu epizodu načinjala sam neki novi deo njenog života i time gradila sliku o njoj što je za glumca uvek zahvalnije.

Na domaćoj televizijskoj sceni tokom prethodnih godina uglavnom su preovladavale serije iz žanra krimića i trilera. Popularnost "Azbuke" pokazala nam je da publika ima osećaj i za neke druge teme?

- Čini mi se da publika voli dramu, a život uvek piše najbolje. U prvoj sezoni imali smo priliku da posmatramo dramu jedne porodice izazvanu životnim problemom kroz koji su mnogi prošli i sa kojim su se mnogi borili. Novi serijal otišao je korak dalje, pa je zašavši u jednu još težu i mračniju oblast dobio i neke nove obrise. Kao što je i serija dobila novu publiku. Na osnovu komunikacije sa publikom i njihovim reakcijama kojih na svakodnevnom nivou ima mnogo, deluje mi da smo ovog puta privukli i još veći deo muških gledalaca koji su u "Azbuci" pronašli nešto što ih zanima.

Koji su novi izazovi sa kojima se Marta bori u nastavku?

- U prvoj sezoni upoznali smo svet porodice Popović. Marta i Luka kao Vesnina i Uroševa deca bili su suočeni sa jednom veoma stresnom situacijom kroz koju sam doživela i sve ono što u stvarnom životu prolaze članovi jedne porodice kada ih zadesi takva tragedija. Bilo je mnogo nivoa bola i rastrzanosti kroz koje sam morala da prođem sa Martom. Oni su živeli jedan veoma lagodan život u kom su bili prilično zaštićeni od svih loših strana života. Odjednom, preko noći, takva realnost nestaje, a Marta i Luka se nalaze u procepu, budući da više nemaju ono čvrsto tlo iz kog su ponikli. Tada je najveći izazov bila, u stvari, ta potraga za objašnjenjem šta se dogodilo, kako i na koji način bi sada trebalo nastaviti dalje. U novim epizodama, koje se odvijaju posle vremenskog skoka od 9 meseci sve je došlo na svoje mesto, ali drama ponovo vreba iz prikrajka.

Da li vas uloge koje ostvarujete i situacije kroz koje vaši likovi prolaze na neki način menjaju?

- Svaka od tih situacija daje neku novu perspektivu iz koje sagledavate život. Umetnost uvek obogaćuje život i to je njen najveći dar.

Kojom novom perspektivom vas je nagradila rola Marte?

- Ovo je jedna od meni dražih uloga. Pravilo je da u svakoj od njih možeš da se pronađeš i da se poistovetiš, ali sa Martom je to bilo drugačije jer mi je i po godinama bliža. Ovo je jedna od retkih uloga u kojima tumačim junakinju koja nije starija od mene, pa mi je i zbog toga bilo lakše i lepše da se prepoznam u nekim njenim delićima. U novim epizodama Marta kao lik, i cela porodica Popović ima novu perspektivu. Priča o razvodu i onom najvećem izazovu sa kojim su svi bili suočeni, a to je pitanje ko će na čiju stranu, sada je prevaziđena i završena. Stižu novi problemi koji sve naše junake, a i nama sa njima, grade u nekom novom pravcu. Marta će tu imati važnu ulogu, jer će biti prva koja će primetiti i odreagovati na problem u kom se našla njena majka, i to joj sada daje potpuno novu težinu koju sam prošla sa njom.

Šta vam je bio najveći izazov koji vam je doneo nastavak serije?

- U nastavku se radnja bavi jednim veoma ozbiljnim problemom, a to je tema psihološkog zlostavljanja u vezi. To je nova životna situacija koju je rediteljka Jelena Bajić Jočić ponovo dočarala na najbolji mogući način. Za sve nas koji smo kao glumci učestvovali u seriji najveći izazov bio je da ono što svaki od naših junaka prolazi u jednom takvom okruženju donesemo na suptilan način, i da to ne pretvorimo u karikiranje. Bilo je važno da osetimo kako bi neka stvarna osoba reagovala kada bi se u istoj poziciji našla u životu. Morala sam da shvatim kako bih ja reagovala da se nađem u Martinom položaju. To je važna tema sa kojom se susreću mnogi ljudi u našoj zemlji, a o kojoj se mnogo ne priča, što je ponovo važan doprinos "Azbuke", i rušenje novog tabua.

Kako ste doživeli problem sa kojim se susrela Vesna?

- Reč je o realnoj opasnosti na koju niko ne može da vas upozori. Najpotresniji je osećaj izolovanosti i prepuštenosti samom sebi koji na neki način zbog stida usled cele situacije sami kreirate. Kroz ovu seriju i reakcije publike shvatila sam da je to veoma prisutan, ali i teško uočljiv problem u našem društvu.

Jedan od izazova za vašu junakinju bio je i odnos koji ona gradi sa novom partnerkom njenog oca.

- Da, to je, takođe, lepa linija koju donosi nova sezona. Za Martu, njegovu omiljenu ćerku, Uroš je bio uzor. Na ružan način ona je tokom prethodnog ciklusa otkrila očevu lošiju stranu, a sada je suočena sa izazovom da sve te njegove nedostatke, koje ranije nije videla, prihvati i nastavi da živi sa njima. Ana, koju igra Isidora Simijonović, kao i dete koje je ona dobila sa Urošem, najveći je od svih "nedostataka" na koji će ona nekako morati da se navikne. Bilo je zaista divno posmatrati kako se taj odnos razvija i kako Marta prolazi kroz mnogobrojne emocije prema Ani na putu od mržnje do ljubavi i konačnog prihvatanja.

Sve je to život.

Da li ste naišli na neki zadatak koji vam je u glumačkom smislu bio pretežak?

- Možda ne težak za odglumiti, ali imala sam problem da posumnjam u neke reči koje je trebalo da izgovorim. Konkretno se to odnosi na dijaloge i scene u kojima sam glumila sa Aleksandrom i u kojima se kristalisao taj naš odnos majke i ćerke. Reč je o veoma teškim i emotivno izazovnim scenama u kojima sam se plašila da će neke od reči biti presnažne i na ivici patetike. Međutim, Jelena me je ubedila da joj se prepustim i da jednostavno sledim njene upute. I kada je taj tekst postao deo celokupne situacije, pokazalo se da je u pravu. Neke od tih scena najbolje su koje sam imala u karijeri. Tada sam shvatila da u životu ne postoji prejaka emocija, jer one najsnažnije uvek su najiskrenije i prave.

Koja je najvažnija poruka koju ste otkrili u ovoj seriji?

- To da je porodica uvek osnov svega. Čak i kada se slama, prolazi kroz najteža iskušenja, vidimo da je ona uvek mesto kom se vraćamo i pronalazimo oslonac.