PAULINA MANOV: Hvala ti, Tomo, biće ovo dobro

Njeno iskustvo, ukrašeno brojnim ulogama u filmu, na televiziji i u pozorištu, svedoči o dubokom razumevanju umetnosti i života. Posle velikog uspeha filma i emitovanja serije "Toma", glumica se osvrće na vreme provedeno na snimanju i deli značajne trenutke, otkrivajući u intervjuu za "TV novosti" koja scena je zahtevala posebnu koncentraciju i emotivnu predanost.

Iako pesma "Za Ljiljanu" u stvarnom životu nosi drugu priču, zahvaljujući filmu je dobila novi kontekst. Očekujući drugu sezonu "Drim tima" i snimanje četvrtog ciklusa "Kamiondžija", Manov se priseća i saradnje sa Žarkom Lauševićem, velikanom srpske glume, u filmu "Ruski konzul" i seriji "Kalkanski krugovi". Mimo radnih obaveza, Paulina i njen suprug, scenarista Vladimir Đurđević, uživaju u vikendici, gde se sa ćerkom i sinom bave različitim aktivnostima.

* U čemu je, po vašem mišljenju, tajna "Tome"?

- Dobar scenario, dobra režija, odličan kasting, vrhunska produkcija, Toma Zdravković i njegove pesme kao iks-faktor.

* Vaša uloga u "Tomi" je jedna od najemotivnijih. Kako je bilo dok ste snimali, a potom i gledali te emotivno važne scene?

- Najteže je bilo snimanje kadra na terasi. Taj jedan kadar smo snimali dva i po sata. Sećam se da su mi u pauzama između kadrova prilazile šminkerke i garderoberke da mi nameste kosu i kostim. To me je remetilo, izbacivalo iz koncentracije, a onda sam počela da ih zamišljam kao medicinske sestre koje me okreću, ubadaju iglama, stavljaju braunilu. To mi je pomoglo da uđem u stanje poslednjeg daha i poslednjeg atoma energije koje treba dati voljenom čoveku, a onda otići zauvek.

* Iako je u realnom životu Toma pesmu "Za Ljiljanu" posvetio glumici Ljiljani Blagojević, u filmu je inspiracija vaš lik. Da li je ta činjenica probudila posebna osećanja u vama?

- Ljiljana u filmu je izmišljen lik. Kada sam prvi put čitala scenario, pomislila sam da je Ljiljana cela Srbija. Svako od nas je imao nekoga ko se borio sa teškom, neizlečivom bolešću, ko je odlazio. Ljiljana je priča o propuštenim prilikama i simbol nemoći onih koji ostaju. Moj lik u filmu nema mnogo scena, ali prelomne su svakako scene u Skadarliji i te dve pesme "Dva smo sveta različita" i "Ljiljana". Bila sam svesna da je snimanje tih scena ono što se narodski kaže "pukovnik ili pokojnik". Kada sam krenula na snimanje u restoran "Dva jelena", čula sam pesmu "Za Ljiljanu" i pomislila sam da ekipa možda isprobava zvučnike. A onda sam ugledala čoveka koji sedi sam u "Tri šešira" i plaća orkestru koji mu svira upravo ovu pesmu. Sedi sam, pije, i sluša "Za Ljiljanu". Mene su preplavile emocije koje baš i ne umem da objasnim, jer sam shvatila da je ta pesma važna nekim ljudima, a moje kolege i ja sada treba da snimimo scenu na te taktove i damo toj pesmi neku sliku. To je velika odgovornost. Krenula sam ka "Dva jelena" i pomislila "Hvala ti, Tomo, biće ovo dobro". A onda, dok smo snimali, ljudi oko nas su plakali. Mislim da to niko zapravo nije očekivao. Takve reakcije na setu se ne dešavaju baš često.

* Šta vam sada sviraju kad uđete u kafanu? I da li ste inače neko koga pesma može da pogodi kao ženu koju ste oživeli pred kamerom?

- Meni je muzika veoma važna. Ona je kao miris. Kao kada uđete u neku prostoriju, ili miriše lepo ili ne. Nisam ljubitelj novokomponovane muzike, volim više neke druge žanrove, ali učešće u ovom filmu donelo mi je i to da sam se upoznala sa delom Tome Zdravkovića. Zavolela sam njegove pesme, i danas Tomin glas uspeva da me pokrene. "Ljiljana" je nekako postala neizostavna kada sam prisutna u kafani. Prijatelji i poznanici mi često šalju snimke ljudi koji se vesele uz tu pesmu. Film je ovoj pesmi dao potpuno novo čitanje koje su ljudi prihvatili i mislim da je sada vole još više.

* Završili ste Srednju muzičku školu i opredelili se da svirate obou. Šta svirate za svoju dušu i kako sve muzika oplemenjuje vaš život?

- Svirala sam obou, ali sada više volim saksofon. Da biste se bavili nekim instrumentom potreban je kontinuitet, pažnja, vreme. Trenutno nemam vremena za vežbanje, ali radujem se vremenu kada ću moći ponovo da se posvetim saksofonu.

* Ulogom Ljiljane, ali i Dare u "Kamiondžijama d. o. o.", ponovo je reflektor usmeren ka vama. Kako vam je pod tim svetlom i šta vam znači popularnost?

- Ja ne primećujem tu popularnost. Porodica, snimanje, probe u pozorištu, studenti... To je neki moj svet, tako da popularnost ne osećam. Ljiljana i Dara su mi donele neke nove uloge, čemu se radujem. A popularnost se uglavnom odvija na društvenim mrežama, gde ljudi ponekad izražavaju svoje emocije vezane za moje uloge. I to je lepo. Imaju potrebu da pošalju poruku da su plakali ili da su neki lik zavoleli. Društvene mreže su postale mesto na kome mi dobijamo neku povratnu informaciju od publike, i to je sasvim u redu, jer su uloge publici i namenjene.

* Dali ste i poseban pečat drugoj sezoni "Kalkanskih krugova" kao Magdalena, bivša supruga Velibora (Žarko Laušević) i majka Petra (Lazar Nikolić). Kako se vama, kao ljubitelju epske fantastike, dopala ova hit serija?

- Čini mi se da uspeh "Kalkanskih krugova" leži u tome što je napetost oko Zabrana upeletena u savremenu priču. Ne gledamo klasičnu epsku fantastiku, smeštenu u srednji vek ili neku drugu epohu, već nešto magijsko i okultno u današnjem vremenu. Treća sezona serije je sezona razrešenja i čini mi se de ne bi bilo dobro da najavljujemo bilo šta.

* Sarađivali ste sa Žarkom Lauševićem i u filmu "Ruski konzul". Rekli ste da niste mogi da zamislite da ćete sa njim raditi, a onda se to dva puta dogodilo pre njegove smrti.

- Žarkove uloge obeležile su moje detinjstvo i ranu mladost. Nezaboravne su one u "Sivom domu", "Šmekeru", "Oficiru s ružom", zatim moj omiljeni "Dogodilo se na današnji dan", a onda "Boj na Kosovu", "Bolje od bekstva", "Nož" i mnoge druge. Tada nisam ni pomišljala da bih jednog dana mogla biti glumica, pa mi ni na kraj pameti nije bilo da ću se sresti u kadru sa jednim od naših najvećih glumaca. Reditelj Milan Karadžić pozvao me je da se priključim ekipi serije "Kalkanski krugovi" kao Veliborova žena. Od tog trenutka počeo je rad na kreiranju lika Magdalene, u čemu mi je Žarko mnogo pomogao. On je bio jedan od onih glumaca koji vole što više da probaju pre snimanja, da bi na snimanje došao što spremniji. Puno smo probali pre početka snimanja. Da bismo olakšali sebi, izmišljali smo i ono čega u scenariju nema, neke nepoznate detalje njihovih biografija, način na koji su se upoznali, kako je izgledala njihova veza, a kasnije i brak. Tražili smo odgovor na pitanje kako je došlo do toga da je ona otišla čak u Australiju... Na samom snimanju bili smo toliko spremni da smo sve snimili iz prve. Nakon "Kalkanskih krugova", od Miroslava Lekića je stigao poziv za snimanje filma "Ruski konzul", što sam sa radošću prihvatila. Odmah sam pozvala Žarka i rekla sam mu: "Žarko, čini mi se da u ovome ima tvojih prstiju". Nasmejao se i džentlmenski rekao: "Ne, ti si taj poziv zaslužila". Bio je veliki profesionalac i čovek. Bio je talentovan, ne samo za glumu, već i za pisanje, slikanje i pripovedanje. Nakon njegovog odlaska ostala je velika praznina i žal.

* Vraćate se komediji u drugoj sezoni serije "Drim tim". Kako se vaša uloga uklapa u priču o porodici Srdić?

- U seriji "Drim tim" igram lik drugarice Dese. Ona je nešto što bi mogli nazvati maskotom njihovog tima. Uvek je tu da ih podrži i povremeno da ideje koje će rešiti neki problem. "Drim tim" je u žanru komedija, ali visokostilizovana komedija jarkih boja. Kada radite tako nešto neophodno je izaći iz zone komfora glumačkih sredstava. To je riskantno jer možete i da se okliznete. Mnogo je lagodnije držati se glumačkih rešenja koja su vam već poznata i isprobana. Ali bez rizika nema ni napretka. Moj profesor je govorio: "Usudi se i budi spreman da propadneš". Videćemo kako će publika doživeti naše glumačke hrabrosti u ovoj seriji.

* Sa suprugom često slobodno vreme između snimanja i predstava provodite u vikendici. Šta je od pečenja rakije, preko sadnje voća, do pravljenja kobasica bilo najizazovnije?

- Mi volimo aktivan odmor. Nismo neki all inclusive tipovi. To su uglavnom hobiji mog muža. On, čovek, voli da je domaćin. Ja ga u tome podržavam, ponekad aktivno, a ponekad mu dajem moralnu podršku.

* U kojoj ulozi biste još voleli da nam se predstavite?

- Uloga Ljiljane je svakako privukla najveću pažnju, ali ono čemu se trenutno radujem je predstava koju pripremam u mom Beogradskom dramskom pozorištu i čija premijera je zakazana za 2. mart. U pitanju je komad "Pozicija deteta", po tekstu i u režiji Ane Đorđević. Reč je o "punokrvnom" dramskom tekstu. To je sigurno najzahtevnija uloga koju sam radila do sada, ali uživam u procesu jer imam divne partnere na sceni. To su Tanja Pjevac, Jovo Maksić, Vladan Milić, Mina Nenadović i Stefan Radonjić.

* I za kraj, šta poručujete mladima koji imaju ambicije da se bave glumom, a koje i usmeravate kao pedagog?

- Meni rad sa studentima daje veliku nadu za budućnost. Na Akademiji umetnosti Milica Kralj i ja vodimo klasu mladih ljudi, budućih glumaca za koje imam samo reči hvale. Mnogo je kritika na račun mladih danas, a ja eto imam tu sreću da predajem glumu nekima koji su vredni, obrazovani, lepo vaspitani i talentovani. Ono što im Milica i ja govorimo jeste da je rad ključ uspeha i da onaj ko je talentovan, vredan i lepo se ponaša, on će siguno uspeti. Možda ne brzo kao neki koji se ponašaju drugačije, ali u ovom poslu je bitno trajanje, a ne trenutno postignuće.