DRAGANA KATIĆ: Dokle god ima srca, ima i života, a sve bih isto uradila za ove svoje životne nagrade

U dugogodišnjem voditeljskom iskustvu voli da pravi poneke novine, jer joj, kaže, donose izazove, bude joj iskru života i želju za radom na sebi. Od početka karijere radila je različite formate, od jutarnjeg i zabavnog programa na RTS-u, do muzičkih šou-programa "Grand produkcije" u kojima je od 1998. godine.

*Koliko se voditeljski posao promenio od vašeg prvog pojavljivanja do danas?

- Pripadam generaciji iz prošlog veka, a to znači da se mnogo promenio. Ono što je sada najupečatljivije u voditeljskom poslu je neposrednost. Kada sam počinjala, ona nije bila toliko svojstvena voditeljskom poslu. Morala je da se zadrži distanca između sagovornika i domaćina i da se tako održava tokom celog razgovora, bez obzira na temu koju imate, čak i ako su neke životne stvari u pitanju, ili emotivniji razgovori. To je bilo ograničeno, niste smeli mnogo da zadirete u teme koje su ličnije. Držali smo se uglavnom priče o poslu, zanimanju i onoga zbog čega je on preko puta vas. I danas se trudim da mi rečenice i pitanja budu smislena i da govorim pravilno. To niti želim da promenim, niti da se prilagodim trendovima, jer koliko je važno šta ćete pitati sagovornika, toliko je važno i na koji način ćete ga nešto pitati.

*U ovom šou-programu Žika Jakšić, članovi žirija, pa i vi često zaplačete.

- "Nikad nije kasno" je emisija istine, koja je spontana i za koju ne postoji scenario. Naš osnovni scenario se zove "istina", jer se prikazuje iskrenost. Verovatno je zbog toga ovaj format i prošao i zbog te emocije i spontanosti ponekad poteku i suze kada su takmičari delili sa nama svoj privatni život, slomove, padove, i ono što ih je na neki način sprečilo da se posvete više karijeri, da svoj talenat neguju i mnogo ranije prezentuju javnosti.

*U emisiji se svi lepo družite. Da li nekad nastavite druženje i nakon snimanja emisije?

- Od samog početka je bilo prepoznavanje najužeg dela ekipe, i onima ispred, ali i o onima iza kamere, jer svi obavljamo podjednako važan posao, da bi emisija izgledala tako kako izgleda. Posebno u prvim godinama snimanja, kada smo i mi sazrevali u okviru formata, imali smo običaj da ostanemo nakon snimanja, spontano, uz pesmu i lepo druženje. Znali smo da posle finala odahnemo, da se prepustimo emocijama i da se družimo sa kandidatima. Kao ekipa na prvom snimanju smo shvatili gde je čije mesto, šta ko treba da radi i pogledom komuniciramo kada treba neko od nas da reaguje. Duh koji je u našoj ekipi i ispred i iza kamera je vrlo važan, i to se vidi. Emisija "Nikad nije kasno" se ne montira, upravo zbog toga. Imamo pravila za takmičare po kojima radimo, ponekad mogu biti i fleksibilna, kada Žika u toku emisije odluči ko će od takmičara proći u sledeći krug. Suština je da zaista nije kasno da i u kasnijim godinama čovek ulepša život.

*Šta vam je najupečatljivije, ko je ili šta je na vas ostavilo najjači utisak u emisiji?

- Mnogo je bilo učesnika koji su ostavili veliki utisak na mene, pre svega svojim životnim pričama, hrabrim odlukama, poniranjima, podizanjima. U svakoj sezoni bude po nekoliko njih koji apsolutno zaslužuju pažnju gledalaca, ne samo kao dobri pevači, već kao ljudi koji su uspeli da prebrode određene teškoće. Bilo je hrabrih ljudi i ova emisija im je dala mogućnost da unesu radosti u svoj život i dobiju vetar u leđa. Najupečatljivija stvar je kada vam neko od kandidata kaže da su nebrojano puta gledali video-snimke, odnosno svoje nastupe na Jutjub kanalu. To je potvrda da u određenim godinama, kada ste mnoge stvari završili, život da priliku da otvorite novi krug i novo poglavlje.

*Da li priželjkujete neki novi projekat u budućnosti?

- Postoji jedan projekat u mojoj glavi, ali još uvek je to samo kao želja da se u budućnosti realizuje. Dok traje "Nikad nije kasno" i dok ima ovakvu pažnju publike, ostavila bih to za one dane kada emisija ili ne bude imala više potrebu za mnom, ili ne bude više kao takav format postojala.

*Kako se čuvate od "sagorevanja" zbog posla koji radite, a koji podrazumeva konstantnu pažnju?

- Ne postoji poseban recept. Ovo je adrenalinski posao, koji mora mnogo da se voli i da se izabere. Radim posao iz ljubavi i time sam blagoslovena, što i u ovim godinama mogu da radim posao koji sam izabrala vrlo svesno i radila na tome da ostanem u njemu. Naravno da se dese određene krize, kada su snimanja jedna za drugim, ali se čovek navikne. Odmah uđem u čaroliju, koja se zove televizija i snimanje i ostaneš u tome do kraja, kao kada se radi prvi put.

*Kada idete kroz život glavom, a kada pustite da srce vodi?

- Postoje situacije, bez obzira na godine, gde uvek idem srcem. Ima sve više momenata i prosto sa godinama, kao i sa određenim iskustvom, gde se ide razumom. Smatram da čovek treba da se ismeje, kao i da se isplače u skladu sa onim šta se dešava i šta je isprovociralo to u vama i da se pusti da to tako bude. Razum je akumulirao iskustvo iz prethodnih godina i života koji ste prošli. Nema pravila, tamo gde treba da bude srce, ono je tu, kao i razum. Prepliću se jedno sa drugim, i neka bude tako. Dokle god ima srca, ima i života.

*Dugo trajete u ovom poslu, a to podrazumeva i ponašanje u emisiji i u javnosti, takođe i stil... Šta ste sve uložili da to funkcioniše?

- Ono što sam naučila u televiziji Beograd, kada sam prošla konkurs i kada sam počela da radim, to je da treba biti obrazovan, da treba da radite na sebi, u svakom smislu, i unutrašnjem i spoljašnjem, biti informisan, i to su načela kojih se držim do dana današnjeg. Kroz godine sam stil menjala, bilo je tu mnogo promašaja i pogodaka, svega i svačega, ali sam zadržala sebe, od samog početka, do sada. Odnos prema poslu, prema gledaocima nisam menjala i to mi se najviše dopada.

*Rodili ste i sami odgajili blizance, što je veoma hrabro. Šta biste poručili samohranim majkama?

- Kada sam rađala svoju decu, nisam znala da ću biti samohrana majka, sticaj okolnosti je bio takav. Uvek sam govorila da je to hrabrost, jer ne znate šta vas čeka. Mislim da sam bila mnogo jača, kasnije u njihovom životu, kada je trebalo da donosim neke odluke i sečem neke stvari u životu. Imala sam veliku podršku svojih roditelja dok su bili živi, oni su bili tu i pomagali su mi, a kasnije sam morala sve sama. Opet bih sve to ponovila na isti način, posebno kada znam kakvu decu imam. Sve bih isto uradila za ove životne nagrade koje sada imam, a zovu se Boban i Bojan. Naravno, nikada nisam govorila, ni javno ni u privatnim krugovima, da tako treba uraditi, da je to preporučljivo u životu. Kada se to desi, uzmete kormilo i uzengije u svoje ruke i nemate prava da posustanete i da padnete. Uspevala sam u svemu tome da plivam i izdignem se iznad svih situacija i iskušenja koja su bila ispred nas. Sada kada ih pogledam, sva ta iskušenja su mi nešto dobro donela. Izrasli su u dobre, kvalitetne i poštene ljude, što je najvažnije. Za sve drugo što će se desiti, šta će izabrati i šta će učiniti u svom životu, znam da će se voditi osnovnim postulatima koje su povukli iz kuće i koje su dobili iz mog vaspitanja.

*Bez kojih sitnica život ne bi imao lepe boje?

- Najbolje boje životu daju ljudi koje volite i koji vam ujutru kažu "dobro jutro", koji vas pitaju "kako ste", "javi se kada stigneš", "da li ti treba nešto", "uživaj", "lepo se provedi". Životu ništa ne može da da lepu boju kao ljudi koje volite, lepe reči, misli i osećanja koji vam oni upute. To su sitnice, ali koje mnogo znače. Zahvalna sam i svakog jutra zahvalim što imam ljude koji mi to upućuju, ali i što postoje ljudi kojima to isto namenim.

*Kada biste imali moć da sebi ispunite jednu posebnu želju, šta bi to bilo?

- Kada bih imala moć da ispunim sebi tu jednu želju, ona bi glasila: "Želim da svaku noć, kada odem na spavanje, zaspim mirne savesti, čistog srca, zdravog razuma i srećna".

*Koja je vaša najbolja terapija kada se kamere ugase?

- Kada se kamere ugase i kada se obučem u svoje "civilno" odelo, sednem u automobil, pustim muziku, pozovem drage ljude. Dođem kući, obavim sve što treba da uradim, sipam sebi čašu vina i kažem: "Bravo, Dragana, još jedan uspešan dan je iza tebe".

*Za šta, po vama, nikad nije kasno?

- Nije kasno da se pokajete, oprostite, zavolite, da priznate svoju grešku, za te stvari zaista nije kasno. Nije kasno da od nekog ponedeljka počnete dijetu, da vežbate, šalim se (smeh).

BONUS VIDEO:

SVAKO TREBA DA BUDE SVOJ | Božićni "Novosti" intervju | Dragan Kojić Keba