20 NEVEROVATNIH GODINA SA GIBSOM: Intervju - Mark Harmon, najveća legenda Američke televizije

To znači da ćemo se sa verovatno najvećom živom legendom američke televizije družiti još nekih šest sezona (19. serijal je Harmonov poslednji), dok ćemo na rastanak od čuvene franšize morati da pričekamo barem još koju deceniju. Serija koja u Americi emituje 21. sezonu tačno 20 godina je u vrhu gledanosti, prikazuje se u 200 zemalja, bila je proglašavana za najbolju TV dramu sveta, nominovana je za tri Emija i ima isto toliko spin-ofova (Los Anđeles, Nju Orleans i odnedavno Havaji). "Mornarički istražitelji" svrstavaju se među najveće TV fenomene, a u razgovoru za "TV novosti", Mark Harmon nam otkriva da li ga je Gibs umorio i šta je za njega značilo ovo dvodecenijsko putovanje.

- Verujem da onog trenutka kada priznate sebi da ste umorni i da nemate inspiraciju kako da započnete dan, da je to prvi dan kraja vašeg života. Putovanje uz "Mornaričke istražitelje", pre toga uz "Zapadno krilo" i sve uloge koje čine moju karijeru dugu gotovo pola veka, sve to čini moj život, na koji još nisam spreman da stavim tačku - poručuje Harmon, koji se osim u glumi, oprobao i kao producent, reditelj i scenarista zaokruživši na taj način svoj rad u kinematografiji.

Da li ste spremni za novi krug ili se vaše druženje sa televizijom polako privodi kraju?

- Zapravo ne. Posle 20 godina u službi "Mornaričkih istražitelja" ponovo im se vraćam, ali iz potpuno nove perspektive. Upravo sam objavio knjigu "Duh Honolulua", koja se vraća na sam početak priče o ovoj seriji i predstavlja sve ono što o njoj nismo znali. Ne znam koliko je gledaocima poznato, serija je zasnovana na stvarnim slučajevima kojima se decenijama bavi odeljenje Mornaričkih istražitelja, koje zaista postoji. Te priče nas vode još u vreme napada na Perl Harbor, i zato mi je bilo veoma fascinantno da nikada ranije nisam čuo za Mornaričke istražitelje. Pre nego što sam počeo da pišem knjigu, pokušao sam da pronađem više informacija o toj instituciji i da probam da svoje istraživanje i pripremu za rad na knjizi "završim" preko kompjutera. Iznenadilo me je to što na "Guglu" nisam mogao da nađem nijedan podatak o njima, kao ni o slučajevima kojima su se bavili. To vam samo govori o tome koliko je tajnosti u njihovom poslu. Srećom, upoznao sam oficira Leona Lerola Džuniora koji je koautor na ovoj knjizi i koji je već 20 godina pravi agent Mornaričkih istražitelja. On mi je bio vodič kroz zanimljivu prošlost ovog odeljenja i zahvaljujući njegovim iskustvima uspeo sam obožavaocima serije da donesem malo istorije.

Šta je bio glavni razlog da se posle 19 sezona oprostite od Gibsa?

- Dokle god postoji unutrašnja želja, poriv, odnosno privlačnost uloge, ne možete se umoriti od lika koji tumačite. Smatram da uz dobrog scenaristu svaki lik može živeti večno. Kada je reč o Gibsu i meni, znamo se od 2003. godine i pogrešno je reći da smo se umorili jedan od drugog. Jednostavno, svaki period života nosi neku svoju priču, a i Gibsu i meni se čini da je za nas bilo dosta akcije pred kamerama. U autorskom pogledu još smo daleko od tog našeg poslednjeg zbogom. Aktivno učestvujem u kreiranju serije i spin-ofova iza kamere, a i kroz moja dodatna interesovanja nastavljam druženje sa "Mornaričkim istražiteljima".

Da li ste se u bilo kom trenutku zapitali mogu li "Istražitelji" bez Gibsa? Koliko je vaš odlazak bio rizičan za nastavak serije?

- Čini mi se da smo sa spin-ofovima već dokazali da o tome čak ne treba ni razmišljati.

Gibs je nit koja sve povezuje, ali "Mornarički istražitelji" su veći od njega. Posle toliko godina ova serija je već fenomen. Moj junak bio je samo lice, ali sada smo već došli u fazu kada sama ideja postaje veća i važnija od jednog lica. To vam je kao sa odgajanjem deteta. Dok potpuno ne sazri i bude sposobno da samostalno krene dalje u život potrebni ste mu kao uzor i podstrek. Međutim, sa punoletstvom dođe vreme za velike i hrabre nezavisne korake.

U čemu je tajna dugovečnosti "Mornaričkih istražitelja"?

- Kao i kod svakog uspešnog posla, iza svega stoji tim pametnih i sposobnih ljudi koji su omogućili taj uspeh. Najteži zadatak je uskladiti sve te različite karaktere i tipove ličnosti tako da svi zajedno funkcionišu kao jedan mehanizam. Međutim, kada vam je magnet za rad snažna i pozitivna ideja onda je sve mnogo lakše. Ljudi me često pitaju koja mi je najdraža uspomena koju sam poneo iz ove serije i očekuju da ću im prepričati neku atraktivnu scenu ili nešto neverovatno što mi se dogodilo tokom snimanja. Za mene je, međutim, ono što ću uvek pamtiti trenutak kada na kraju dana neko od nas kaže: "Hej, hoćemo li zajedno na večeru?" To znači da smo svi i dalje jedna velika porodica i da svi delimo istu strast prema tom projektu. Dokle god postoji ta energija među ljudima, biće i serije.

Koji je najbolji savet koji ste dobili od Gibsa?

- Njegov odnos prema ljudima sa kojima radi mi je bio velika inspiracija. Gibs važi za nemilosrdnog mentora koji od svog okruženja traži maksimum, ali isti kriterijum postavlja i sebi. Da biste uspeli, morate biti podjednako iskreni i prema drugima i prema sebi. Morate biti svesni svojih mana. Tako jedino možete napred.

Sećate li se uopšte života pre ove serije?

- Iako sam glumom počeo da se bavim veoma davno, nisam oduvek verovao da će ovo biti moj životni poziv. Da nisam postao glumac, bio bih stolar. U stvari, pre nego što sam počeo da se bavim glumom, i jesam bio stolar. U tom poslu ima nečeg plemenitog, ima nečeg opijajućeg u strukturi drveta i samoj ideji da stvarate nešto svojim rukama.

Davne 1986. nasledili ste Mela Gibsona na naslovnoj strani magazina "Pipl" kao najseksepilniji muškarac na planeti. Kako danas gledate na taj deo svog života?

- Drago mi je što sam gotovo četiri decenije kasnije i dalje tu i što mi se karijera nije završila tom naslovnom stranom. Šalu na stranu, kao što rekoh, svako doba ima neku svoju energiju. Sa 20 izgled je bitan, dan započinješ treningom, a završavaš ga mislima o sutrašnjem. Danas to već ide malo teže, ali pilates je sjajna stvar i zahvaljujući njemu još osećam taj mladalački duh.