IRINA VUKOTIĆ: Kada volim, onda bih uradila sve za voljene ljude

Za „TV Novosti“ Irina govori da se uvek vraća običnom, a neobičnom čoveku i životnim pričama koje su za romane. Misli da je uspela da na novu medijsku adresu donese ono što je htela - a to su život, zaboravljene vrednosti i nostalgija, ali i da su jedino ljubav i zagrljaj, kada se ugase kamere, njena najbolja  terapija.

*Šta je to što vas najbolje budi za jutarnji program „Jutro“ na TV Prva i kako održavate energiju u programu uživo?

- Nema toga za šta se može reći da me „najbolje“ budi u pola pet ujutru. Tad alarm radi svoje, a ja svoje, tačnije on se oglašava iritantnim zvukom, a ja pomeram još pet minuta, i još pet minuta i ne oslobađam se te loše navike. Umesto da kao normalni ljudi, kada zvoni - ustanem, ja ovako. U toku programa, tu je kafica, koja me već čeka u šminkernici, zahvaljujući divnim koleginicama, a često ponesem doručak koji mi daje energiju. Neki ceđeni sok od povrća i neku salatu.

*Kroz karijeru ste radili različite formate i u emisijama razgovarali sa najvažnijim ljudima u ovoj zemlji, poznatim ličnostima, ali i „običnim čovekom“. U čemu ste se najviše pronalazili?

- Poslednja tri meseca na TV Prva su dokaz da se uvek vraćam običnom, a neobičnom čoveku i životnim pričama koje su za romane. Prema svakom gostu imam taj pristup, iskren i ljudski, s tim što različite teme iziskuju različite poruke, koje želimo da pošaljemo. Životne priče i ljudske sudbine koje u čoveku probude volju, snagu za borbu, a budu motiv mnogima da se u tim pričama prepoznaju, nešto je što me kao novinara i kao čoveka pokreće. Priča Luke Crepuljaćevića iz Semegnjeva, kod Zlatibora, probudila je toplinu, sećanje na detinjstvo, zaboravljene vrednosti i pored svih političkih aktuelnih i estradnih tema i to je imalo milionske preglede i komentarisalo se svuda. Kolege iz svih medijskih kuća su me zvale za njegov kontakt i ugostili su ga posle „Jutra“ na Prvoj. Takođe, slepi momak i devojka koji su visoko obrazovani, talentovani i rade u restoranu u kom se večera služi u mraku, pa mlad momak koji je sa osamnaest godina ostao nepokretan posle pada sa terase. Pisala mi je njegova mama, jer su uspeli da skupe novac i odu na Tajland na operaciju. To je poenta dobre priče. Profesorka istorije iz Užica, koja svoje đake vodi u manastire i tako ih upoznaje sa našom istorijom, privukla je veliku pažnju. Ljudi vole lepe priče koje hrane dušu i stotine poruka dobijam sa rečenicom: „Hvala ti, Irina, što nas upoznaješ sa ovakvim ljudima“. Naravno, bavim se aktuelnim spoljnopolitičkim temama, kao i unutrašnjom politikom, ekonomijom i svim temama koje zaslužuju mesto u jutarnjem programu.

*Gledali smo vas u raznim TV programima, u čemu se „Jutro“ na TV Prva razlikuje od ostalih formata?

- Zato što se bavi najrazličitijim temama, pa i u samoj pripremi dok uređujem program, a potom i dok vodim, imam mogućnost da se za tih pet sati pozabavim svim aktuelnim pričama iz sveta i zemlje, ali i fenomenima, životnim ispovestima.

*Kako sačuvati etiku medijskog posla u vremenu senzacionalizma po svaku cenu?

- Svako ima svoja načela, načine, principe. Uvek ću poštovati sagovornika, jer sam još na Trećem kanalu naučila da je novinar tu prvenstveno zbog gosta, a ne zbog sebe. Odgovor na ovo pitanje leži i u priči o temama koje sam pokrenula na Prvoj za ova tri meseca - život, borba, radost, lične borbe i pobede, bez obzira na životne okolnosti. Tu nema senzacionalizma, a ima onog mnogo značajnijeg. Ima ljudskosti, topline, a publika to voli da vidi u emisijama koje radim, između ostalih tema.

*Kako se čuvate od „sagorevanja“ zbog posla koji radite, a koji podrazumeva konstantnu pažnju?

- Ne umem baš uvek da se sačuvam. Često me ta želja i polet nosi, da i ne primetim kad dođem do „tačke pucanja“. Tu novinarsku strast imam od samih početaka, pre dvadeset tri godine i to je sastavni deo mene. Zato privatno volim da se ušuškam među svojima, da otputujem, da uživam u svirkama moje ćerke i njenog benda, da odem na koncerte, u pozorište, u kafanu sa voljenima i onda sve može.

*Ko je Irina na radnom mestu?

- Moja mama je uvek imala rečenicu, koju je njoj njen tata govorio, a to je: „Čuvaj i poštuj posao“. Pored posla, tako me je vaspitala i za odnos prema ljudima. U poslu sam vrlo jasna, tačna, nekad perfekcionista, volim da je sve pod kontrolom, ali s obzirom na to da televizija nosi i promene, u hodu volim hrabre, smele ljude, koji su odgovorni za odluke koje donose i imaju ideje. Kažem šta mislim da je dobro, a šta ne i kod mene nema ono „e, to ne može da se realizuje“ ili „neće taj gost hteti“. Treba naći način da dobiješ ono što ti je važno za program i da to bude velika satisfakcija.

*A privatno?

- Na televiziji se sve vidi. Vidi se odlično i kakav si privatno. Nasmejana, emotivna, energična, i kad volim onda mogu sve, a i sve bih uradila za voljene ljude svog života.

*U svet medija ste ušli pre dve decenije. Šta je tada bilo drugačije, lepše u odnosu na današnje vreme?

- Treći kanal je bio moja druga porodica, a i dan-danas se družimo. Tada si morao da doneseš spisak ideja, pa onda ako urednik odabere bar dve, presrećan si. Onda snimimo prilog, ali ako nije savršen, ne znači da će biti emitovan. Gledalo se kako govoriš, šta govoriš, dikcija, obrazovanje, posvećenost. Nije bilo kompjutera, telefona, pa si informacije tražio na sve moguće načine. Nije bilo promptera, gde samo čitaš nešto napisano, već si morao da budeš kreativan i originalan, sve sam osmisliš i pričaš.

*Šta su tada bila vaša očekivanja, šta ste prošli i kako vidite tu putanju do koje ste sada stigli?

- Nisam imala očekivanja, osim želje da radim najbolje što znam posao koji volim. Kad su nam ugasili Treći kanal, svet nam se srušio, ali tada je stigao poziv iz „Emotion-a“, pa su se otvarale nove mogućnosti. Nekad nisam imala mogućnost izbora, već i životni trenutak je nametao odluke. Dosta rada, posvećenosti, novinarske želje, rada na sebi.

*Važite za damu od stila, na koji način birate garderobu za posao koji radite?

- Volim da se dobro osećam u garderobi u kojoj sam u programu. Volim haljine, odela.

*Koja su vaša interesovanja koja vas ispunjavaju?

- Putovanja, pozorište, knjige. Srpski jezik i književnost sam i diplomirala, a u mojoj porodici knjiga je uvek imala posebno mesto.

*Da li ste među mlađim kolegama zapazili nekoga ko bi mogao da bude lepo lice vaše profesije?

- Nije sve u lepom licu, kada je u pitanju moja profesija. Ma nije to ni pola posla. Harizma, osmeh, spontanost, besprekorna priprema, prihvatanje saveta iskusnijih kolega, rad na sebi, to je sve ispred lepog lica.

*Koja je vaša najbolja terapija kada se kamere ugase?

- Ljubav i zagrljaj.

*Osim zdravlja i sigurnosti koje sigurno želite sebi, najmilijima i prijateljima, koja je vaša posebna želja?

- O toj želji najlepše ćutim.

BONUS VIDEO:

"NOVOSTI" INTERVJU: Aca Regina otkrio sve o saradnji sa Filharmonijom