VUK SALETOVIĆ: Mogu da budem pravi Super Hik, a za sve što nam se dešava postoji baš to pravo vreme

Za "TV novosti" Vuk otkriva da i u privatnom životu, kao i u seriji, uživa u hrani i voli da sprema razne specijalitete, koja su to ostvarenja njegovi favoriti iz domaće kinematografije. Na porodičnom polju mu cvetaju ruže i srećno je zaljubljen. Njegova supruga Nevena Saletović je umetnički direktor Kulturnog centra "Baraka", koji Vuk i ona zajedno vode.

*U seriji "Igra sudbine" tumačite lik Debeljka, koji je uprkos poteškoćama pronašao ljubav svog života. Koliko vas je, i čime, inspirisao ovaj lik?

- Bojan Galić, poznatiji kao Debeljko, koga tumačim u seriji je dobar čovek. Jako privržen porodici i prijateljima. Moralan i pravedan. Izuzetan emotivac i spreman za borbu da zaštiti bližnje. Bez trunke pokvarenih misli. Odatle i inspiracija. Ogromna. Mislim da sam imao sreće da dobijem priliku da igram takav kompleksan karakter. Naravno, dodatna ispiracija je to kako je publika odreagovala na moju igru. Dok se lik Debeljka izborio za ljubav svog života, ja uživam u ljubavi koju verna publika u našem regionu poklanja meni kao glumcu.

*Šta biste vi lično voleli da promenite kod Debeljka?

- Mišljenja sam da je život osobe kao što je Debeljko jako težak. Baš zbog neprilagođenosti našim normama. Najveća slabost je pasija za hranom. On tako rešava sve probleme i na tome se završava spisak svih njegovih mana. S druge strane, njegovi kvaliteti su mnogobrojni. Čestit čovek, pun brige za druge. Toliko skroman, naivan i normalan da u današnjem svetu deluje kao da je glupkast, a nije. Ne bih kod njega menjao ništa. Poželeo bih Debeljku više sreće u životu. Više komičnih, nego tragičnih scena. Naravno, kao i dug život u seriji.

*Poznati ste po ulogama u "Šestom čulu", "Uprkos snegu", "3G 80", a glumili ste i u "Južnom vetru" i "Beloj lađi", ali čime je to Debeljko osvojio srca publike?

- Kad sam dobio poziv za kasting u "Igri sudbine", bavio sam se nekim drugim poslovima u oblasti kulture. U tom momentu sam sa svojom suprugom Nevenom vodio Kulturni centar "Baraka" i bio na funkciji vršioca dužnosti direktora u Ustanovi kulture "Parobrod". Dakle, u velikom poslu vezanom za menadžment u kulturi. Na kasting sam došao bez velikih ambicija i prilično nevoljno. I kako to biva u životu, ništa se ne dešava kad mi želimo, nego kada nam je suđeno. Tako se gluma, posle kratke pauze, opet vratila u moj život. Mislim da sam morao da sazrim, kao osoba i kao glumac, da bih mogao da iznesem lik koji bi mogao da osvoji srca publike. Dobro kreiran lik uz podršku kolega i cele ekipe je, kako se u našem zanatu kaže, "prešao rampu" i uselio se u srca publike, na obostrano zadovoljstvo.

*Da li i po čemu ste slični sa ovim likom?

- Dok sam kreirao lik Bojana Galića Debeljka imao sam više primera iz svoje sredine, osobe koje su mu dosta slične. Malo sam uzeo od ovog, malo od onog i napravio jednu dosta simpatičnu smešku, koju sam mogao da nosim sa lakoćom i da uživam oživljavajući ga, a posle i igrajući ga. Onda sam sve to zaboravio i svim srcem sam se dao u snimanje. Dan po dan, a sada već iz godine u godinu.

*"Igra sudbine" smatra se najgledanijom i najdugovečnijom serijom ikada, u čemu je tajna?

- Iskreno, mislim da je iskru ovako velikog uspeha napravio onaj koji nas je i sastavio. To su veliki majstori svog zanata, reditelj Miša Vukobratović i producent serije Svetlana Drinjaković, koji su formirmirali podelu. Kaže se da je podela pola posla do uspešnog igrokaza. Serija "Igra sudbine" je franšiza koja je doživela veliki uspeh u Argentini, gde je prvo snimana i prikazivana, a onda i u Turskoj. Tako da smo imali dobru osnovu da ponovimo taj uspeh i kod nas. Na setu se desila izuzetna saradnja ekipe ispred i iza kamera i to je narod osetio i prihvatio. Reditelji se menjaju, menjaju se i pisci i podela, kao i studiji u kojima snimamo, ali se ne menja ljubav publike, koja nam je verna istim žarom. Iako svake godine kažemo - to je to, iznova se ta "Igra sudbine" nastavlja i opstaje.

*Koja ostvarenja domaće kinematografije volite iznova da pogledate?

- Kao dete koje je odraslo u umetničkoj kući, oca, istaknutog pozorišnog reditelja i profesora režije, i majke, televizijskog organizatora, sve što se događalo u kulturi bilo mi je dostupno i mislim da sam tim spletom životnih okolnosti veoma privilegovan. Sve grane umetnosti su me opčinjavale i kao sunđer sam upijao sve što sam imao prilike da spoznam. Filmovi su mi, ipak, najveća ljubav. Pošto sam odrastao u Beogradu i doživeo svoje tinejdžerske dane devedesetih, kada sam imao četrnaest godina, video-klubovi su mi bili kao "zlatni rudnici". Jedno vreme sam i radio u jednom video-klubu. Tada, u doba VHS kaseta, filmovi su se gledali sa nekom posebnom pažnjom, a onda se desio veliki prasak interneta i ogromne ponude u filmskom i sad sve više zastupljenom serijskom programu, što je meni, kao zagriženom fanu ovog vida umetnosti, poklon sa neba. Teško je da izdvojim omiljene od omiljenih dela naše kimematografije i siguran sam da, koliko ih god nabrojim, neću uspeti sva koja su mi prirasla srcu i koja mogu da gledam iznova i iznova. Što bi rekli, dok se "ne rastope boje". Potrudiću se da pomenem bar neka od tih remek-dela: "Maratonci trče počasni krug", "Ko to tamo peva", "Dečko koji obećava", "Davitelj protiv davitelja", "Balkan ekspres", Kako je propao rokenrol", "Otac na službenom putu", "Lepa sela, lepo gore" i drugi...

*Kada biste dobili ponudu da igrate nekog superheroja, ko bi to bio i zbog čega?

- Od postojećih planetarnih superheroja najdraži mi je i voleo bih da igram "od univerzuma do univerzuma". Od Di-Sijevog univerzuma, definitivno "Džoker". Zbog briljantnosti krimogenog uma i rivaliteta sa surovo bogatim čovekom slepim mišem. Marvel, Ajron Men - zato što ga je tumačio Robert Dauni Džunior, kog obožavam kao glumca, iako je i on surovo bogati osobenjak. Star Wars ("Ratovi zvezda"), Anakin Skywalker ("Anakin Skajvoker"), zato što je on najbitniji džedaj vitez koji je poklekao i to opako, ali je uspeo da se iskupi i popravi svoj univerzum. Pošto sam veliki fan stripa "Alan Ford" i kada bi taj strip doživeo ekranizaciju, rado bih igrao lik "Super Hika", iako je zloća i beskrajno mi je zabavan.

*U skladnom ste braku sa suprugom Nevenom. Ko je kuvar u vašem domu?

- Porodica je stub našeg društva, a najveći teret na sebe preuzimaju naše žene i majke. Tako je i u našem domu. Nevena je pokretač i ljubav mog života. Ona je ta koja se najviše bori za uspeh i zdravlje naše dece. Bez njene podrške i bezuslovne ljubavi ni ja ne bih mogao da se ostvarim i doživim, da živim svoje snove. Što se tiče konkretno kulinarstva, svako ima svoju specijalnost. Nevena je majstor da zakuva dobru čorbu, a ja volim da mesim i pečem hleb i kuvam glavna jela na veliku količinu, za što više gostiju, prijatelja i rodbine.

*Zbog koje odluke u životu se kajete, jer vas je odvela u neočekivanom, manje željenom pravcu?

- Za sve što nam se dešava postoji vreme kad nam je suđeno da bude tako kako je. Život je nekada lep, a nekada manje lep. Da je uvek samo lep, ne bismo mogli i znali da cenimo njegovu lepotu. Odgovoran čovek mora da stoji iza svojih misli i dela i da podnese posledice dobrog i lošeg delovanja. Kako sam postao roditelj, sve što radim i mislim dobilo je na nekoj novoj težini i ne kajem se zbog toga. Zapravo, ne kajem se ni zbog čega. Kada bih mogao ponovo da živim ovaj život, živeo bih ga opet isto ovako.

BONUS VIDEO:

"NOVOSTI" INTERVJU: Aca Regina otkrio sve o saradnji sa Filharmonijom