ANA ŠUPIĆ: Strah sam pretvorila u ljubav, a na kraju dana pamtimo ljude i osmehe

Душан Цакић 13. 11. 2023. u 08:05

POPULARNO TV lice, novinarka i voditeljka emisija "Popodne" na TV Una i "Hajde da se volimo" na RTS Ana Šupić, tokom studiranja ekonomije počinje da radi kao PR menadžer raznih brendova i kompanija. Tada se sasvim slučajno našla pred kamerama, što je dalje odredilo njen životni put.

Foto: Promo UNA TV

 Prve televizijske korake napravila je 2014. godine kada je postala deo informativne redakcije RTV Pink. Najpre je vodila vremensku prognozu, a zatim i emisiju "Žikina šarenica" sa Žikom Nikolićem. Danas sa koleginicom Marijanom Tabaković u kolažnom druženju sa televizijskom publikom deli pažljivo odabrane teme iz života grada i kulture i još mnogo toga što interesuje auditorijum njihovog "Popodneva". A sa glumcem Zoranom Pajićem pomaže i putuje svuda širom naše zemlje kuda seže potraga za ljubavlju, uvek ističući značaj empatije, humanosti i solidarnosti.

Za "TV Novosti" Ana ističe da je u medijskom poslu u potpunosti pronašla sebe i neizmerno se raduje što se to dogodilo, jer sumnja da bi ovoliko uživala radeći bilo šta drugo. 

Foto: Promo UNA TV

*Gledamo vas svakog radnog dana u emisiji "Popodne" na TV Una, sa koleginicom Marijanom Tabaković. Pa šta čini jedno dobro "Popodne"?

- Dobro "Popodne" znači pažljivo odabrane teme, stručni sagovornici, kvalitetni saradnici, timski rad, zanimljivi razgovori, živa slika sa terena i beogradskih ulica za vreme špica, tačne, proverene i precizne informacije i mnogo prostora za kulturu. 

*"Hajde da se volimo" je emisija humanitarnog karaktera i mnogim ljudima u projetku "menjate život iz korena". Šta vam prolazi kroz glavu dok razgovarate i radite sa njima?

- Tu emisiju uopšte nije bilo lako raditi, ja sam svaku priču preplakala i emotivno proživela. Nema kraja Srbije u koji nismo zašli, išli smo i van granica zemlje. Dešavalo se da danima budemo na putu, nekada smrznuti, nekada goreli od vrućine, ali kada vidite te osmehe i znate da ste nekome uspeli da olakšate ili ulepšate život, e, to je ono zbog čega se živi. Kad god bih razgovarala sa učesnicima koji imaju tešku životnu priču ili su socijalno ugroženi ili bolesni, kroz glavu bi mi prolazili svi oni humanitarci koji su život posvetili tome da pomažu drugima. Zato mi sada petkom u "Popodnevu" imamo segment koji se zove "Za medalju", gde zaista i dodeljujemo medalju za humano delo. Taj segment nastao je iz želje da kažemo - hvala tim ljudima velikog srca.

*Šta vam je najupečatljivije, ko je ili šta je na vas ostavilo najjači utisak u emisiji?

- Uh, to je jako nezahvalno pitanje, jer ne želim da umanjim značaj bilo kog gostovanja ili bilo čije priče. Mislim da je od svega bitniji trenutak, nešto što možda deluje kao manje upečatljivo, a od ogromnog je značaja ako je ispričano u pravom trenutku. Meni su profesionalno kroz karijeru izuzetno značili razgovori sa Ljiljom Kapor i Minjom Subotom koje sam vodila kada sam počinjala, te savete i vetar u leđa nikada neću zaboraviti.

*Gledali smo vas u različitim TV formatima, od vremenske prognoze do poslednjih formata. U čemu ste najviše "svoji"?

- Maštala sam da radim formate koje sam kasnije dobijala da vodim, ali drago mi je što sam išla postepeno korak po korak i što nijedan stepenik nisam preskočila. "Popodne" obožavam jer sam se vratila živom programu koji budi poseban adrenalin, a "Hajde da se volimo" je šou koji je usrećio mnogo porodica i vratio im osmeh na lice, ti zagrljaji i zahvalnost koje sam dobila od ljudi kroz tu emisiju su nešto što će mi zauvek ostati urezano u srcu i pamćenju.

*Karijeru ste započeli pre skoro punu deceniju. Diplomirani ste ekonomista, ali odabrali ste neki sasvim novi svet?

- Ovaj poziv je mene odabrao, ne ja njega. Mislim da nije pogrešio, ali čudne su to životne situacije, i sada mogu da tvrdim da ništa nije slučajno. U ovom poslu sam u potpunosti pronašla sebe i neizmerno se radujem što se to dogodilo, jer sumnjam da bih ovoliko uživala radeći bilo šta drugo. Deset godina nije malo, a opet kad pogledam šta sam sve postigla, kažem sebi svaka čast, jer ipak nije to ni tako dug period. Zahvalna sam na svakoj pruženoj prilici koja me gradila i kalila u ovom poslu.

*Kako i čime se izdvojiti se iz mase TV lica?

- Nema formule, niti čarobnog štapića, red, rad, disciplina, vaspitanje, kultura i istina.

*Do kog sagovornika ste hteli da dođete, a niste uspeli?

- To je nešto što me veoma pogađa, ta tema je meni neverovatna, nikada nije bilo "lakše" doći do kontakta, a nikada teže do nekih ljudi. Kada kažem "lakše" mislim na tu dostupnost mnogih na društvenim mrežama. Nekoliko je ljudi do kojih već mesecima pokušavam da dođem, ali niti se javljaju na telefon, niti odgovaraju na poruke. To nikada neće uraditi "stara garda", oni će vam otvoreno reći mogu - ne mogu, hoću - neću i puno poštovanje za svaku odluku, ali to što mlađi na poruku u kojoj se predstavim, napišem razlog javljanja, ostavim prostora za dogovor, neko i ne odgovori na poruku, to ne mogu i nikada neću moći da razumem. Jasno mi je da je i mnogo medija i da svi brzo živimo i nemamo vremena, ali odgovorite sutra, prekosutra, za pet dana i napišite "Nisam zainteresovan/a", ali odgovorite. Naravno da neću otkriti ko su, neka se sami prepoznaju.

*Koja iskustva su vam do sada donela najbolje lekcije u karijeri?

- Ne mogu to nazvati lekcijom, ali posebnim iskustvom, da. To je saradnja sa Zoranom Pajićem, koji nije voditelj i novinar, ali je meni najviše toga doneo, a to je da spustim gard i dozvolim publici da me upozna u potpunosti, takvu kakva jesam. Kada nisam naspavana, kada sam bez šminke, kada bih vrištala od sreće i kad plačem zajedno sa učesnicima. Rad sa njim i prijateljstvo koje se izrodilo je nešto na čemu ću uvek biti zahvalna. Nas dvoje smo se toliko podržavali, uživali radeći, smejali se iz sveg glasa, bodrili jedno drugo u teškim trenucima i verovali jedno drugom bez zadrške, postao mi je kao brat.

Foto: Privatna arhiva

*Na šta ste najviše ponosni što ste ostvarili, jer ste verovali u sebe?

- Na to što sam prevazišla tremu i skoro pa fobiju od kamere i što se, evo već deset godina družimo uspešno. Verovala sam da to mogu i strah pretvorila u ljubav.

*Da li postoji neko ko vam je uzor i čije savete pamtite i danas?

- Jedini uzor su mi roditelji, koji su najispravniji ljudi koje sam upoznala u životu. Da sam mogla da ih biram, ne znam da li bih imala ovoliko sreće. Njima sve dopuštam i oni su moja najveća podrška i najstroži kritičari. Međusobno se ponosimo jedni drugima i to je osnova svega i moja snaga.

*Zbog koje odluke u životu se kajete, jer vas je odvela u neočekivanom, manje željenom pravcu?

- Nema toga, sve bih apsolutno isto, nije bilo baš nekog ispadanja iz šina i neželjenih pravaca, već samo onog što se zove život i što je tu da bi nas ojačalo ili opametilo.

*Čime su ispunjeni sati koje provodite sa najbližima?

- Razgovorima, zagrljajima, češkanjem, kafom, smehom.

Foto: Privatna arhiva

*A šta vas ispunjava, šta vam donosi radost?

- Muzika, putovanja, odlazak u kafanu, čitanje i moj bratanac Vujadin, koji ima šest meseci i koji mi greje dušu kad god ga pogledam.

*Kako provodite slobodno vreme?

- Zavisi od raspoloženja, nekada volim da sam kod kuće ušuškana i zagledana u dobar film ili seriju, nekada se "zalepim" za dobru knjigu i čitam do duboko u noć, a nekada ujutru izađem iz kuće i vratim se kasno, neplanski zaređam viđanja i druženja sa dragim ljudima. Jer, na kraju dana pamtimo ljude i osmehe.

*Kako vidite sebe u periodu od deset godina, na privatnom i na poslovnom planu?

- Privatno kao majku i ženu koja je zadovoljna sobom i svojim životom, a poslovno kao voditeljku koju ljudi cene zbog načina na koji radi, sve što radi.

BONUS VIDEO:

"NOVOSTI" INTERVJU: Aca Regina otkrio sve o saradnji sa Filharmonijom

Pogledajte više