SANJA VEJNOVIĆ: Najveći uspeh je što sam opstala 40 godina

Sanja je poznata po mnogim ulogama, a ovdašnja publika je najviše pamti kao Anđu u filmu "Banović Strahinja" i Ruženjku Hrabalovu u kultnom "Varljivom letu '68". U skorije vreme imali smo priliku da je na našim malim ekranima gledamo u serijama "Ponos Ratkajevih", "Larin izbor", "Kud puklo da puklo", "Kumovi".

Kao glumica i kasting-agent sarađivala je sa svetskim zvezdama kao što su Džordž Kluni, Pirs Brosnan, Nikol Kidman, Penelope Kruz, Selma Hajek, Oven Vilson. Uspešno je producirala pet filmova, a najponosnija je na biografsku dramu "100 minuta Slave" Dalibora Matanića, u kojoj je tumačila naslovnu junakinju, slikarku Slavu Raškaj. Osim bogate karijere, Sanja je na put izvela dvoje dece, sina i ćerku, a nedavno je ostvarila i svoje kulinarske snove te objavila kuvar "Iz moje kuhinje, s ljubavlju".

Razgovor za "TV Novosti" počeo je Sanjinom spontanom izjavom da joj je uvek drago kada dođe u Beograd.

- I to nije floskula. Tu sam mnogo radila, snimala i imam dosta prijatelja. Jedva čekam da ih vidim. Već sam se dogovorila da se nađem sa Anicom Dobrom i Vesnom Trivalić. Veoma se veselim i da prođem svojim omiljenim ulicama i sednem u kafiće i restorane.

Koji se utisci, osećaji i emocije probude kada prolazite beogradskim ulicama?

- Uvek mi se vrate ta stara sećanja na prva snimanja. Kada smo radili "Varljivo leto", volela sam da idem "kod konja" na kolače, na srneća leđa, ili sam išla u "Moskvu" da popijem kafu. Često sam sama znala šetati. Volim gledati vaše knjižare, obići antikvarnice i kupiti neku knjigu.

Šta vam je gušt da čitate ili više volite da gledate serije i filmove?

- Pošto sam završila književnost, čitam sve što mi dođe pod ruku (smeh). Totalni sam manijak što se tiče gledanja i ne može da prođe dan da ne gledam nešto. Sviđa mi se što se sada serije žanrovski profilišu. Imamo svih vrsta i tačno vidim godine mode u kojima dominiraju krimi, mafija, onostrano, pa mistično. Od mnogo domaćih serija proizlaze vrlo kvalitetne koje mogu da pariraju stranim serijama, koje isto tako "gutam" na svim kanalima, kao i platformama "Netfliks", HBO i drugim.

Sve te pasije oduzimaju vreme, pa kada stignete da budete sami sa sobom?

- Trenutaka kada sama sa sobom više baš i nemam (smeh). Nisam disciplinovana dovoljno za, recimo, meditaciju i za neke druge stvari koje mene vraćaju meni. Ovo je raspršena pažnja, a možda se tako odmaram i meditiram. Možda je to neki moj beg i način jer ne znam stajati. Možda sam i hiperaktivna. Retko kada se odmaram i malo spavam jer znam bindžovati i gledati četiri sezone serije u nekoliko dana.

A šta je sa vašim primarnim zanimanjem - glumom? Postoji li nešto što ste snimali u skorije vreme i što možemo da očekujemo?

- Zaposlena sam u pozorištu i igram predstave. Snimala sam film "Zaliv" u Crnoj Gori, ali smo stali na pola puta jer su finansije problem i nadam se da ćemo uskoro nastaviti. Proletos sam snimala u Banjaluci treći deo trilogije "Meso", "Kosti" i "Koža", čiji producent je RTS. Imala sam predivne partnere Vesnu Trivalić i Nebojšu Dugalića. Stvarno mi je bilo prelepo. Uloga nije velika, ali je baš bila po mojoj meri. Naravno, i reditelj Saša Hajduković i autor serije Nikola Pejaković su divni ljudi. Bilo mi je žao kada je to bilo gotovo. Trajalo je kratko, ali slatko, i baš sam uživala. Jedva čekam da serija izađe jer mislim da će biti veoma dobra.

Sarađivali ste sa Džordžom Klunijem, Pirsom Brosnanom, Nikol Kidman, Penelopom Kruz, Selmom Hajek i Ovenom Vilsonom. Po čemu pamtite susrete sa tim svetskim zvezdama?

- Nisam sa svima njima bila partner. Osam godina sam vodila glumačku agenciju, prvu takvu u Hrvatskoj, i radila sam kasting za filmove. Tako sam došla u kontakt sa Klunijem i Nikol Kidman na filmu rediteljke Mimi Leder "Mirotvorac" (The Peacemaker). A sa recimo Penelope Kruz sam radila jednu veću ulogu i snimale smo u Sarajevu i Torinu. Kada sarađuješ sa profesionalcima, najčešće nemaš šta mnogo za pričati. Ljudi očekuju ne znam kakve priče, ali oni su isti kao naši glumci. Kada su na setu, ako su profesionalni, najčešće su, što bismo rekli, normalni i ponašaju se kolegijalno. Tako da su mi ta iskustva stvarno bila lepa.

Po reakciji posetilaca FEDIS reklo bi se da vas ovde ljudi doživljavaju kao zvezdu, a kako vi gledate na to?

- Nisam od onih glumaca koji kažu da ih to nervira. Uvek imam strpljenja za sve koji hoće da razgovaraju ili se slikaju. To je povratna rekacija koja je uvek pozitivna i onda želim da budem deo te energije. S druge strane, mi nismo zvezde, mi smo samo javne ličnosti i živimo manje-više slično kao i ljudi koji nas zaustave na ulici. Nismo mi sad neka elita ili zaštićeni medvedi u svojim vilama. Živimo normalne živote, samo eto ulazimo svaki dan u kuću kroz televizor i ljudi imaju osećaj da nas poznaju. Ali, to je meni lepo, pa zašto da ne bismo to produžili.

Pamtite li neki posebno neobičan susret sa gledaocima?

- Kada snimam seriju poput sapunice, koja kod nas ima po 50 i 60 odsto šera, odnosno baš veliku gledanost, ne stignem sve da pratim već samo informativno pogledam šta se događa. I onda, naravno, kad idem na pijacu da kupim nešto za kuvanje, na ulici me svaki čas neko zustavi i prepričava mi seriju, a ja pojma nemam o čemu priča (smeh). Imala sam fenomenalan doživljaj kada sam radila seriju "Zabranjena ljubav", u kojoj je moj lik nestao. Imala sam, nažalost, vrlo tužnu porodičnu situaciju, mama mi je umirala i morala sam da prekinem rad na seriji. Tada je moj lik nestao i niko nije znao gde je. Ideja je bila da ću se vratiti, ali nisam uspela, tako da su na koncu pronašli leš. Ali, pre nego što je to emitovano, pila sam kafu sa prijateljicom i prilazi nam jedna Romkinja koja kaže: "Šta radiš tu, piješ kafu, a muž te svugde traži. Sram te bilo! Svi te traže, a ti piješ kafu po gradu!" (smeh). Mislila sam da sanjam i da se zeza, ali ona je najozbiljnije mislila da me je pronašla.

Šta smatrate svojim najvećim poslovnim uspehom?

- Meni je najveći uspeh u karijeri što sam opstala 40 godina, jer sam počela veoma mlada. Kao devojčica od 12 godina snimila sam prvi film i mogu reći da sam bila te sreće da sam glumila sa svim najvećim glumcima iz bivše Jugoslavije. Imala sam tu sreću i da pratim razvoj domaće kinematografije i televizije. Osim što se bavim glumom, producirala sam pet igranih filmova. Moj lični uspeh je da sam od scenarija do završetka razvila film "100 minuta Slave" i da sam glumila Slavu Raškaj. To mi je bio veliki glumački izazov jer je trebalo je dočarati gluvonemu osobu, a drago mi je i što sam otkrila Dalibora Matanića, koji je tada bio mlad reditelj.

Da li se nekad vratite na početke karijere i mislite o tome?

- Ne. Samo na nivou anegdota kada se setim nekih situacija sa snimanja, ali samog osećaja kada je to snimanje trajalo se više ne sećam. Niti se sećam rada na ulozi jer se mnogo toga kod mene tada odvijalo na intuitivnom nivou. Čak mi je čudno da gledam te stare filmove jer ne doživljavam kao da sam to ja. Pre prepoznam svoju kćer i pomislim "Jao, pa to je Marta". Toliko je slična meni dok sam bila mlada.

Koliko je vaša lepota, koja i dalje traje, uticala na to što radite?

- Imalo je veze u početku sigurno, kada su mladost i lepota podstrek, pogotovo na filmu. Ženske uloge najčešće su bile ukras glavnim protagonistima, radnju su vukli muškarci, a žene su bile lepe. Sada se to menja i hvala bogu da konačno žene postaju one koje pokreću radnju. Ipak, stalno tražim izvore kreativnosti i ne zadovoljavam se samo glumom. Tu se mnogo čeka da budeš odabran i postoje periodi života kada baš mnogo radiš, a onda dođe zastoj koji može da traje godinu ili dve. To je glumcu veoma teško da podnese jer ima osećaj da ga niko ne treba i da nije više dobar glumac. U tim momentima uvek bih pronalazila neki drugi put.

Pronašli ste izvor kreativnosti u kuvanju, pa čak i objavili zbirku recepata?

- Na "Instagramu" pratim sve strane glumice koje volim i vidim da svi nešto proizvode. Ris Viderspun pravi pidžame, Dženifer Aniston šampone za kosu, a evo ja sam izdala kuvar. Dok sam tokom korone bila u kući, mnogo sam kuvala. Moj prijatelj, izdavač, koji zna da dobro kuvam mi je rekao da fotografišem to što skuvam i tako sam napravila kuvar. Prvo izdanje je planulo i prodala sam 2.500 primeraka u roku od šest meseci. Čak sam prešla Džejmija Olivera i bila sam prva na top-listi (smeh). Sad je drugo izdanje pri kraju i eto time sam se bavila u pauzi kada nisam ništa radila.

Možete li sada da kažete da ste zadovoljni svime što ste u životu postigli?

- Ne znam. To je veoma teško pitanje. Život je takav kakav jeste, ima i uspona i padova. Ali, ono što s godinama ide je da sigurno sada znam da uživam u lepom trenutku. To nisam znala pre. Prolazili su pored mene, jer stalno sam gledala u budućnost i šta će biti sledeće. Nisam ovaj momenat ubrala kako treba, a sad kada to prepoznam kažem "vau, sad ću uživati, pa makar trajalo pet minuta". To tek sad znam.

NEKA DECA IDU SVOJIM PUTEM

ČIME se bave sin Andreja i ćerka Marta, da li su krenuli stopama roditelja umetnika, pošto je vaš bivši suprug Goran Mećava snimatelj i producent?

- Moja deca su već velika. Sin je arhitekta i već 15 godina živi i radi u Londonu. Posle fakulteta se odselio, tamo je magistrirao i ostao. Kćer je sad završila produkciju na Akademiji dramskih umetnosti i počinje da radi svoje poslove, ali nije sklona tome da sa mamom sarađuje (smeh). Neka deca idu svojim putem.