U KOŽI ŽENSKOG DŽEJMSA BONDA: Emilija Foks o seriji "Gospođa Volpe", izazovima glume i uzbudljivom svetu špijunaže

Ova izjava je delimično tačna, jer je donedavno Silvija bila visokorangirani špijun.

Junakinja italijansko-britanske krimi-drame "Gospođa Volpe", koju od 29. septembra gledamo premijerno svakog petka od 22.00 na kanalu Star krajm, stiže u Italiju na venčanje svoje sestričine. Međutim, kada mladoženja nestane, ostavljajući mrtvo telo izvesne žene u bašti, Silvija pokreće istragu koja započinje praznom kutijom za picu i ukradenom dečjom knjigom, a završava se dramatičnim obračunom sa ubicom. Razočarana svojim poslom i u želji da se ponovo zbliži sa porodicom, Silvija odlučuje da ostane i započne novi život u Umbriji. Ali, gde god da krene, nevolje je prate u stopu, pa se svake nedelje hvata ukoštac sa novim misterioznim zločinom.

U ekskluzivnom intervjuu za "TV novosti", glumica Emilija Foks, koja u seriji tumači lik Silvije, otkriva nam koliko je teško preko noći postati prvoklasni svetski špijun i da li bi svoj poziv menjala za karijeru tajnog agenta.

- Velika je sličnost između posla glumca i špijuna. I jednima i drugima moć pretvaranja i skrivanja našeg pravog lica iza lika nekog potpunog stranca od suštinske je važnosti za uspeh u poslu. Moglo bi se reći da nam od toga zavisi život, ali i da ćemo biti bolje plaćeni što bolje i kvalitetnije glumimo - uz smeh započinje razgovor za "TV novosti" glumica koja je debitovala u kultnom filmu Romana Polanskog "Pijanista".

Šta je bilo presudno da postanete glumica? Da li je ključna bila baš ta moć mimikrije i skrivanja pred milionima ljudi?

- Tokom studija dobila sam priliku da igram u televizijskoj seriji "Ponos i predrasude".

Tada sam imala jedva 20 godina. Pomislila sam: "Hm. To je sjajan sezonski posao. U svakom slučaju mnogo zabavniji nego posao konobarice". I tako sam se obrela u svetu glume. Nekim čudom, serija je postala veoma popularna i veoma brzo sam dobila svog agenta. Uporedo sa diplomskim radom na fakultetu stigla mi je i prva velika ponuda. Zamislite koliko sam se iznenadila kada mi je agent saopštio da ću igrati u "Pijanisti". Ne mogu reći da mi se ta ideja nije dopala mnogo više od polaganja ispita. Srećom, smogla sam snage pa sam i diplomirala, ali se više nikda nisam osvrnula na karijeru ekonomiste za koju sam se školovala. Ostavila sam je iza sebe već sa prvim korakom kojim sam zakoračila na filsmki set. Shvatila sam da je gluma moj život.

Prošlo je gotovo dve decenije od tog trenutka. Danas vas gledamo u roli Silvije Foks.

Šta vas je privuklo ovoj ulozi?

- Ne susrećete se svakog dana sa ovakvim izazovom. Reč je o velikoj ulozi, baš kao što je i Silvija snažna i inspirativna žena. Bilo mi je zadovoljstvo da upoznam tu ženu na jednoj važnoj životnoj raskrsnici i da uđem u svet špijunaže. Nikada nisam ni sanjala da ću biti ženski Džejms Bond. Međutim, kod razmišljanja o tome da li da prihvatim ovaj angažman glavni razlog da moj odgovor bude potvrdan u stvari je bila činjenica da ovo nije klasična špijunska serija. Njen posao jeste važan deo cele priče, ali mi se dopalo to što je Silvija prikazana kao obična žena koja ima neobičan posao. Mi je vidimo na terenu sa kolegama, osetimo svu strast koju ona unosi u posao, ali takođe sagledavamo i ogroman deo njenog privatnog života i sve ono što utiče na nju kada obuče odelo agenta.

"Gospođa Volpe" je na neki način posveta svim ženama koje moraju da nose svoja dva lica.

Jedno za javnost i ono koje same vide u ogledalu kada ostanu bez maski kojima skrivaju tugu, bol i razočaranje. Silvija me je najviše inspirisala time što je ona žena u srednjim četrdesetim godinama. U periodu u kom često dolazi do mnogih preispitivanja, pada energije i optimizma. Međutim, ona kao da zrači strašću deteta. Divno je bilo na trenutak pozajmiti kožu tako snažne i pozitivne osobe i podsetiti se koliko malo je potrebno da dan započnete nasmejani i sa lepim mislima.

A kako ste se izborili sa špijunskim delom njene ličnosti?

- Svi smo mi pomalo špijuni (smeh). Naravno, da biste bili potpuno profesionalni u tom svetu, neophodno je da prođete izvesnu obuku, pa sam je prošla i ja. Imala sam čoveka koji je dugo bio deo obaveštajne službe i on me je pripremao za to kako da postanem agent.

Čini mi se da mi je najveći šok bio kada me je uveo u svoj kombi i pokazao mi svu opremu koja je instalirana u zadnjem delu vozila. Neverovatno je bilo videti sve te naprave i shvatiti koliko toga on može da sazna o nečijem životu. Većina nas laika se plaši toga da nas neko prisluškuje preko telefona, ali kada sam videla šta on sve ima u tom kombiju, bila sam ubeđena da može da mi pročita misli. Prisluškivanje telefona mi je u tom trenutku delovalo kao amaterska igra.

Da li je bilo i nekih fizičkih izazova?

- U tom delu sam najviše uživala. Zaista je izazovno kada vam neko u vašoj četrdesetoj godini kaže da morate da se popnete na zid ili da iskočite kroz prozor. Verovali ili ne, sama sam izvela većinu akcionih scena. Kaskadere smo unajmljivali samo za one najteže i najopasnije scene. To je jedan od razloga zbog kojih i volim glumu. Proživljavate život sto odsto. Ljudi obično žive samo jedan od milion izbora koji im se u životu ponudi.

Gluma vam omogućava da birate iznova i da proživite na stotine života. Zato se nadam da ću u karijeri imati zaista mnogo uloga.