BITI HRABAR DA ZATRAŽIMO POMOĆ I PODRŠKU: Ivan Bosiljčić o seriji "Urgentni centar", prvom nastupu u Ruskom teatru...

Na radost mnogih, a pre svih supruge, naše poznate pevačice, Jelene Tomašević i ćerke Nine, od proleća 2022. usidrio se u rodnoj zemlji i posvetio televizijskim, filmskim i pozorišnim projektima. Ipak, upravo ovih dana ponovo se nalazi u Rusiji gde posle serija "Hotel Rusija", "Janjičar", u kojoj je igrao sa našom Milenom Radulović i dočarao sultana Mehmeda, kao i "Kazanova u Rusiji" i "Ruska žena", po prvi put nastupa u teatru sa predstavom beogradskog Narodnog pozorišta "Rat i mir".

- Zasada sam u Srbiji jer ovde ima zanimljivih, vrlo autentičnih projekata koji se pripremaju. Baš bi trebalo dobro da se zaustavim i razmislim šta i gde je duhovno najkorisnije raditi. Čini mi se da će prevagnuti naše priče, naročito posle nove sezone "Urgentnog centra", koja je dopustila veliku kreativnost i gde sam radio sa Kostom Đorđevićem, mladim rediteljem, koga sam baš dobro upoznao, sprijateljio se sa njim i sada zajedno maštamo o novim projektima. U međuvremenu sam radio sa Ivanom Jovićem i Sinišom Cvetićem. Oni su potpuno novi rediteljski talas u našoj zemlji i to me vrlo inspiriše i zadržava da ostanem ovde. Sa Ivanom Jovićem očekujem premijeru divnog art haus filma "Lazarev put", koji je sniman u Grčkoj, na Santoriniju. Posle toga će biti premijera filma Siniše Cvetića "Jorgovani", koji je sarkastična, crnohumorna priča u kojoj sam se pred kamerom ponovo našao sa Slobodom Mićalović, mojim dragom prijateljicom i koleginicom. Što se tiče pozorišta, pored nacionalnog teatra, sa zadovoljstvom ću ponovo stati i na scenu Pozorišta na Terazijama, pa ću se sa publikom susretati u predstavama "Čikago" i "Zona Zamfirova" - priča u dahu za "TV novosti" Ivan Bosiljčić, koga od 14. septembra, četvrtkom i petkom, u 21.20, na Prvoj TV, gledamo i u četvrtoj sezoni popularne medicinske drame "Urgentni centar".

Na radost brojnih gledalaca ponovo ste obukli beli mantil i postali doktor Nemanja Arsić, iako se vaš lik, koga u originalu igra Džordž Kluni, nije vratio u ekipu.

- Kada je scenaristički tim predložio da mimo originalne zamisli lik doktora Nemanje Arsića produži svoj život, uz naravno ozbiljne intervencije, to se pretvorilo u još kreativniji rad zato što je napisana nova, autentična linija, koja se sastoji iz nekoliko drugih inspiracija, karaktera, situacija, ali je ostala potpuno dosledna biografiji čoveka koga sam već igrao. Čak sam osećao i više slobode da mogu da kreativno doprinesem stvaranju novog toka našeg junaka.

Šta vama uloga Nemanje Arsića znači? Koliko vas njegova sudbina odlaska u inostranstvo i povratka u maticu podseća na vašu?

- Za mene je ta uloga vrlo značajna zato što mi se čini da se naša svest podigla na temu medicinske profesije nakon prethodnih godina i turbulencije koju smo svi zajedno prošli i u kojoj nije bilo pošteđenih. I pre toga sam zbog bliskih ljudi koje znam iz sveta medicine ovu ulogu doživljavao lično, ali sada se taj doživljaj još više raširio. Svu svoju igru i sav svoj trud ja posvećujem svim mojim bliskim prijateljima koji su rasuti od Kanade, preko Evrope, do Saudijske Arabije, koji su doktori i za koje se iskreno nadam i želim im da se što pre vrate kući, u Srbiju. Ja sam samo dotakao taj osećaj života i rada u inostranstvu. To, ipak, ne može da se poredi sa nekima koji su ostvarili karijere i žrtvovali godine za rad van svoje zemlje, ali mi je bilo dovoljno da shvatim šta znači biti u tuđini i to u tako bliskoj zemlji kao što nam je Rusija.

Da li bismo mogli bar malo da otkrijemo šta mu se sada, u četvrtoj sezoni dešava?

- Doktor Nemanja Arsić, koji je u prošloj sezoni napustio Srbiju i otišao u inostranstvo u nadi da će tamo ostvariti bolji život, u ovoj sezoni vraća se kući. Veliki odlasci od kuće, godine i godine provedene u tuđini, u drugim sistemima, čoveka drastično menjaju.

I dalje imamo izuzetnog doktora, ali dobijamo malo ranjiviju osobu koja jako dobro simbolše ovo naše vreme. Mislim da smo svi ranjeni od ove situacije koja je iza nas, od karantina, od virusa, od strepnji, i tu našu opštu ranjivost ugradio sam u ovaj karakter.

Rusko pozorište slovi za jedno od važnijih u svetu, a baš u njemu izvešćete delo "Rat i mir" koje je čedo ruske književnosti. Kakav je osećaj? Da li ima istu težinu igrati sada u Rusiji kao ranije?

- Za mene je to novo iskustvo jer sam se do sada samo bavio snimanjem tamo, a sada ću prvi put progovoriti na sceni ruskog teatra. Mogu da računam na prihvaćenost i podršku i skoro da sam siguran da će naš trud biti proslavljen. To je sredina koja me je u jednom trenutku izgradila, doprinela mom duhovnom životu i iz te duše ja rasuđujem da je to zemlja koju ne treba ostaviti zbog aktuelnog momenta ili političke situacije.

Duhovnost je nešto što imate u svom biću, na šta se oslanjate i što često pominjete i u ovom razgovoru.

- Takav pristup životu i umetnosti učio sam od iskusnijih od mene. Kao student sam gledao Nenada Jezdića, Nebojšu Dugalića, Baneta Zeremskog... Radio sam sa rediteljima koji su o tome otvoreno govorili. Video sam da u ovom našem poslu ima i svetlosti i tame. I da malo mračniju stranu treba naučiti nositi na sebi, a od druge živeti, od svetlosti uzimati i graditi. Žrtve smo prevelikog broja informacija, i da bismo došli do nekog kvaliteta i mudrosti moramo toliko da razgrnemo viškova, toliko suvišnih stvari. Imao sam tu sreću da sam još kao mladić stupio u kontakt sa iskusnim, čestitim ljudima u svim sferama, a u glumi sam imao nekoliko njih koje sam mogao da posmatram, da gledam njihov kontinuitet i da se na njega ugledam. Naročito kolegu Dugalića.

Uverili smo se u to da ste supruzi Jeleni velika podrška, pogotovo kada je nastupala sa čuvenim Bočelijem, a pretpostavljam da i ona vama uzvraća istom merom. Koliko vam znači uzajamna podrška?

- To je presudno. Mislim da u svakoj pojavi u ovom trenutku u kome živimo, a naročito u odnosu sa bližnjima, treba biti hrabar, dovoljno hrabar da zatražite pomoć, da zatražite podršku. Nismo kao bića stvoreni da možemo sami da nosimo sve što dođe pred nas. Mi smo zato bića zajednice. Danas svuda oko nas je propaganda potpuno drugačija i uverava nas da svako od nas sve može sam. To je velika zabluda.

U vezi sa dobrim ljudima, od koga ste najviše naučili i dobili najveće životne lekcije?

- Dobro osnovno vaspitanje dobio sam od roditelja, pa od baka i deda, naravno, kolike su bile njihove mogućnosti. Posle sam se otisnuo u svet, jedini iz svog bližeg okruženja, i moje lekcije su morale da budu proširene. Ali, na primer, kao mladog čoveka svake godine su me formirali odlasci na Svetu Goru, a često sam bio i u Studenici. Bio sam u kontaktu sa starcima iz manastira, kao i sa svojim vršnjacima koji su otišli u manastir.

Imamo privilegiju da je naš predivni episkop Ilarion, odnosno Rastko Lupulović, sada u Beogradu, da nije više daleko, da može da se nađe i da se pita za savet. Imao sam tu privilegiju da sam više od 20 godina bio duhovno čedo oca Ilariona Đurice, koji je sad otputovao u Crnu Goru. To su bili moji putokazi, i mislim da me je to trasiralo kao čoveka i da me još formira.

Kažete da ste od roditelja naučili važne lekcije, ali šta želite da prenesete svom detetu? Šta biste rekli da je najvažnije da zna?

- Ono što u poslednje vreme osvešćujem je da sam u svojoj familiji imao prostor slobode, kreativne slobode, slobode u razgovoru... Danas se mnogo priča o tome gde i šta je sloboda. Je li ona tamo negde, je li to da mogu da se spakujem i napustim svoj život ili je to nešto unutrašnje. Trudim se da našem detetu prenesem to da je sloboda pitanje unutrašnjeg sveta. Kao roditelj se trudim da ne prezaštićujem naše dete, jer time uskraćujem njenu slobodu. Gde se završavaju moje roditeljske mogućnosti, preuzeće neko drugi, neko mudriji. U krajnjoj liniji, Gospod čuva našu decu.

A da li već sad vidite u kojoj umetničkoj sferi bi vaša ćerka mogla da bude? Da li ima darova koje je nasledila i od vas i od supruge?

- Nina je vrlo rano, već u drugoj, možda trećoj, godini pokazala izuzetan muzički dar. S druge strane, kada smo ušli u literaturu, i kad je u školi počela da recituje, iskazala je i veliki glumački dar. Međutim, njena interesovanja su široka i ona ima i neki duh matematičara u sebi, a talentovana je i u sportu. Pre godinu dana otkrila je folklor. To je nešto što nismo hteli da isforsiramo, iako smo mogli, jer smo se i Jelena i ja bavili aktivno folklorom godinama. Zadovoljan sam što je nismo pritiskali nego je Nina sama to otkrila. Kako je stala na scenu, ispostavilo se da je stvorena da bude igrač. To je moja velika radost zato što smatram da folklor objedinjuje toliko toga. Iz svog iskustva svakoga bih posavetovao da pošalje dete, makar da prođe kroz folklor, jer to spaja tradiciju, muziku, ples i sport.

Da li biste mogli da kažete da ste sad zadovoljan čovek, kad pogledate sve ono što ste u ovom trenutku postigli u svome životu?

- Nije to pitanje za moje godine. Želim i sebi i vama da se nađemo za četrdesetak godina, pa da probamo da odgovorimo na to pitanje. Sada je rano.