MARKO VASILJEVIĆ: Svaka odluka koju sam doneo dovela me je dovde, a moja sreća je sreća drugih ljudi
POPULARNI GLUMAC Marko Vasiljević stekao je veliku slavu nakon sugestivno i majstorski odigrane uloge u filmu "Zaspanka za vojnike", serijama "Ubice mog oca", "Tajna vinove loze", gde je zaigrao rame uz rame sa velikim glumačkim imenima poput Vojina Ćetkovića, Nikole Koja, Slobode Mićalović. Po završetku glume na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu otvorio je sa koleginicom Sunčicom Milanović školu glume za decu u rodnom Vrbasu.
Foto: Nebojša Babić/Privatna arhiva
Proteklih sedmica boravio je tamo i posvetio se porodičnim zasadima oraha.
Za "TV Novosti" otkriva zbog čega odmah nije bio u ljubavi sa Beogradom, kako je kao hiperaktivni dečak iz Vrbasa zavoleo glumu, ko je prepoznao njegov dar, čije kritike uvažava, a koje ne, i kakve odluke u životu su ga "odvele" u željenom, ali i neželjenom pravcu. Foto: Privatna arhiva
*Kako ste razvijali lik Gorana u "Ubicama mog oca"?
- Uvažio sam karakterne osobine koje su mi date kao liku i postepeno ih kroz godine razvijao. Imam osećaj da on i ja sazrevamo zajedno. Foto: N. Skenderija
*Sa 25 godina ste dobili glavnu ulogu u filmu "Zaspanka za vojnike". Kako sada gledate na to iskustvo?
- Sa ponosom. Ali i dalje sa jedne strane deluje nestvarno. Veliko iskustvo i prilika za koju sam veoma zahvalan.
*Kako posmatrate deo naše istorije o kojem je pisao i vaš junak iz "Zaspanke" Stevan Jakovljević?
- To je jedan od najsvetlijih trenutaka srpskog naroda, gde su reči "patriotizam" i "čast" bile važnije od života. Lepo je bilo, bar za tren, zamišljati i oživljavati to vreme. Foto: Aleksa Stanković
*Glumite u seriji "Tajna vinove loze" sina u porodici koja je posvećena vinogradarstvu. Privatno, sa mlađim bratom bavite se uzgojem oraha?
- Da. Moj brat, jedan kolega i ja. Foto: V. Danilov
*Često ste isticali da niste odmah zavoleli Beograd i da ste hiperaktivni dečak iz Vrbasa koji je zalutao u glumu?
- Ne. U glumu sigurno nisam zalutao. Oduvek sam znao da ću time da se bavim, samo su se moj motiv i odnos prema toj profesiji promenili.
*Doživljavaju li vas u rodnom gradu kao zvezdu?
- Pre svega, sebe ne doživljavam tako i da ne znam koji poslovni uspeh da dostignem u životu, stav prema tome se neće promeniti. Samim tim me ni drugi ljudi ne doživljavaju kao "zvezdu".
*Kako ste došli na ideju da otvorite školu glume u rodnom Vrbasu?
- Sa svojom koleginicom i prijateljicom Sunčicom Milanović imao sam želju da toj deci prenesemo nešto što smo mi naučili. Tu decu nismo samo učili o glumi, već smo uticali i na njihovo vaspitanje. Nažalost, zbog vremena i poslovnih obaveze nismo više u mogućnosti da se time bavimo.
*Ko je prepoznao vaš dar za glumu?
- Moji roditelji su prepoznali moje afinitete i usmeravali me kako treba.
*Čije kritike uvažavate, a od koga ste najviše naučili?
- Od njih. Naravno i od ostatka porodice i pravih prijatelja. I dalje učim. Nije lako danas sa ljudima znati na čemu si.
*Umetnici u stvaranje unose i dušu i telo, po koju cenu?
- To je nešto o čemu trenutno razmišljam i rešavam enigmu kako da se nosim sa svojim emocijama. Stvarno volim što se bavim glumom. Kako sve više zaranjam u taj svet, imam želju da rastem kao glumac, ali polako počinjem da shvatam i po koju cenu.
*Koja je to uloga, lik, karakter, bilo u domaćoj ili inostranoj izvedbi, koji vas je zadivio?
- Ima ih mnogo. Ali, eto, Nebojša Glogovac, predstava i film "Hadersfild".
*Postoje li odluke zbog kojih se kajete jer su vas odvele u neočekivanom, manje željenom pravcu?
- Svaka odluka koju sam doneo dovela me je do ovog trenutka. Naravno da sam pravio i praviću pogrešne odluke, ali se ne kajem. Trudim se da učim iz toga.
*Kažu da u životu dobiješ šta možeš da podneseš. Šta vam je do sad bilo najteže?
- Najteže su bile borbe sa samim sobom. To je samo zato što sam sa smrću još na "Vi".
*Šta sve gluma može da donese, pogotovo na ličnom nivou, i koliko vam je to dragoceno?
- Za mene lično, spas. Kroz nju kanališem svoju energiju. To je profesija gde neprestano učiš i nikad ne možeš da dođeš do momenta da kažeš: "Ja sam sve naučio".
*Čemu posvećujete najviše vremena, ili za šta uvek nađete vremena?
- Trening, za mene je to jedan od neophodnih izduvnih ventila, pod tim najviše mislim na MMA. To je sport koji sam otkrio pre tri godine i odmah se zaljubio u njega.
*Ko su vaši uzori, u umetnosti i privatno?
- Stariji članovi porodice, počevši od roditelja. Nažalost, uzora je danas sve manje, ali bih uzeo za primer Novaka Đokovića i Nikolu Jokića. Pored svih njihovih uspeha, skromnost im je najveća vrlina.
*Šta je vaš vodič za život?
- Dugo mi je motiv bio "Moja sreća je sreća drugih ljudi". Naravno, ovo se najviše odnosi na porodicu i prijatelje. Nije odgovor kao na izboru za "Mis sveta". S tim što sam malo morao da proživim neke stvari da bih iskreno mogao da pratim svoj motiv.