ČASNA SESTRA NA VESPI U LOVU NA UBICE: Lorna Votson, zvezda popularnog krimića o ulozi koja joj je promenila život

Uprkos tome što su zbog svakodnevnog kontakta sa parohijanima u epicentru svih dešavanja, i često svedoci svega što se događa u lokalnoj zajednici, obaveza prema "poslodavcu" pečatirana dužnošću čuvanja tajni, često je prepreka uspešnoj detektivskoj, a samim tim i zapaženoj TV karijeri. Osim u posebnim slučajevima, kada nosioci božje uniforme odluče da je rešavanje misterija u skladu sa zadacima koji su im dodeljeni pristupanjem ešelonu pastira zaduženih za "mir u stadu". Jedna od tih posebnih je i sestra Bonifacija, TV junakinja koju je britanska scenaristkinja, rediteljka i producentkinja Džud Tindal, još 2013. stvorila kao epizodnu ulogu za potrebe serije "Otac Braun", da bi joj deceniju kasnije, podarila i čitavu seriju.

Na kanalu Foks krajm od 2. avgusta (sredom u 22.00) gledamo drugu sezonu ne tako tipičnog krimića "Istrage sestre Bonifacije". Neobičnog, pre svega, po tome što se u koštac sa slučajevima ubistava hvata niko drugi do časna sestra. U novim epizodama Bonifacija nastavlja lov na ubice ne smanjujući gas na svojoj vespi i kroz novih 10 epizoda vraća nas još jednom u šezdesete godine prošlog veka, kada je policijska forenzika tek na začetku.

U ekskluzivnom intervjuu za "TV novosti", zvezda serije, glumica Lorna Votson, otkriva nam da li je lako rešavati zločine u mantiji, ali i šta nam donosi drugi ciklus "Istraga sestre Bonifacije".

- Grejt Sloter može da odahne. Bonifacija se vraća i sve će biti u redu - poručuje na početku razgovora za TV Novosti Lorna Votson, ističući da je Bonifacija najubojitije oružje ovog imaginarnog gradića ušuškanog u britanskoj zelenoj provinciji.

- Bonifacija je monahinja dobre duše, ali neprevaziđenog detektivskog instinkta. Ako dokaza ima, Bonifacija će ih pronaći. Naravno, uz malu pomoć inspektora Sema Džilispeja i uštogljenog narednika Feliksa Livingstona, koji je zgrožen činjenicom da mora da sarađuje sa Bonifacijom. U novoj sezoni izazovi su prava detektivska poslastica. Od misterioznog nestanka lokalnog barona, preko ubistva menadžera fotomodela Birdi, koja je nakon mnogo godina došla u rodni Grejt Sloter da se izmiri sa majkom, do ritualnog prinošenja ljudske žrtve u obližnjoj šumi. Ko bi rekao da je tako uzbudljivo biti časna sestra - kaže ova popularna britanska komičarka, dodajući da joj je najveće iznenađenje koje joj je donela ova serija to što su gledaoci zbog odore monahinje bili uvereni da je uveliko zagazila u šestu deceniju, iako ima svega 46 godina.

Kako ste se osećali kada ste se posle 10 godina vratili ulozi sestre Bonifacije?

- To je bila apsolutna radost. Zaista sam uživala da je igram prvi put - ona je luda. Ona je tako briljantan lik za igranje. Stvorena je za uživanje, tako da je bilo sjajno dobiti priliku da je još bolje upoznam tokom serije od deset delova. U mojoj karijeri, pre svega kroz skeč komedije, imala sam priliku da dobijem likove koje sam tako zavolela, ali od kojih sam morala brzo da se oprostim jer ceo skeč obično traje dva minuta. Međutim, kada vam se ukaže šansa da vidite šta će biti sa tim likom i posle ta dva minuta, onda to doživite kao blagoslov. Drago mi je što mi se to dogodilo sa Bonifacijom, sjajno se provodim snimajući ovu seriju.

Da li vam je bila potrebna neka posebna priprema da biste ponovo postali časna sestra na vespi?

- Prošlo je deset godina, morala sam ponovo da pogledam tu jednu epizodu u kojoj sam joj dala život. I to više puta. Ipak, razlika je velika. Scenario za seriju i tu jednu epizodu ne mogu da se porede. Džud i njene kolege zaista su odradili najteži deo posla za mene. Stvorili su Bonifacijin svet tako vešto i detaljno da je nama glumcima preostalo samo to da u njemu svako od nas pronađe svoj prostor i da poradimo na međusobnim odnosima naših likova. Naravno, dobar deo u kreiranju Bonifacijine ličnosti dugujem i toj jednoj epizodi jer je već tada postavljen osnov njene ličnosti. Ovo što sada gledamo u seriji samo je proširenje onoga što smo započeli pre 10 godina.

U čemu najviše uživate radeći na ovoj seriji?

- Najviše mi se dopada taj fini balans drame i komedije, kao i toplina koju "Bonifacija" nosi sa sobom. Mnogo je ljubavi uloženo u ovu seriju, i nadamo se da se to prenelo i na ekran. Ima briljantnih likova, i tu ne mislim samo na glavne nosioce radnje, već i na epizodne uloge. Takođe imamo bogatstvo 60-ih godina prošlog veka lik za sebe. Posebno je iskustvo raditi na kostimiranoj seriji, jer je sve mnogo živopisnije i dinamičnije. Nekada ste morali ozbiljno da se pomučite da biste stigli od tačke A do tačke B. Danas vam je za tako nešto dovoljan jedan klik na mobilnom telefonu. Prilično otrežnjujuće na čoveka deluju ti povremeni izleti pola veka u prošlost. Shvatite koliko smo postali slabi i ranjivi oslanjajući se na tehnologiju umesto na svoje instinkte i veštine.

Plašim se kako će ta putovanja izgledati za nekih novih pola veka. Čini mi se da nas je evolucija vratila nekoliko koraka unazad. Posmatrajući ovu seriju to se najbolje vidi kroz same metode koje su detektivi praktikovali u ono vreme. Budući da je forenzika bila do te mere primitivna da je čak i prepoznavanja osumnjičenih na osnovu običnih otisaka prstiju bila misaona imenica, zaista je bilo neverovatno posmatrati čime se policija služila u otkrivanju kriminalaca i koliko su mozak, intuicija i intelekt imali važnu ulogu u istražiteljskom radu. Bonifacijine metode su na granici između starih i novih metoda. Spoj su inovacija i proverene prakse.

Čini li je upravo to drugačijom u odnosu na njene kolege?

- Ne viđate svakog dana monahinju forenzičarku u akciji, priznaćete (smeh). Policiji u ovoj seriji nije potreban običan ekspert sa odličnim ocenama i fakultetskom diplomom.

Treba im genije, neko istančanog njuha za sumnjive radnje, čija je logika precizna poput sata. Slučajno, ispostaviće se da je taj neko jedna otkačena monahinja. To ne možete da vidite u mnogo serija. Takođe, još jedna bitna stavka je ta što je glavna junakinja žensko. Čini mi se da savremenoj TV produkciji nedostaju odvažne detektivke. Drago mi je što je Bonifacija donekle popunila tu prazninu. Nama ženama detektivski posao je na neki način prirodno urođen. Muškarci to rade više matematički, ne unoseći se previše dušom. Istina je da radoznalost često ubije mačku, ali smatram da je upravo radoznalost glavni talenat svakog dobrog detektiva. A retke su žene koje ne vole da zavire tamo gde nijedan muškarac ne bi smeo.