DRAGANA MIĆALOVIĆ: Gluma je igra života, a ta posebna Ana Karenjina je moja bojazan i odgovornost
POPULARNA, uspešna, atraktivna Dragana Mićalović od svoje osamnaeste godine odvažno pada i ustaje, ne oslanjajući se na „ramena“ svog oca Dragana i starije sestre Slobode. U svoju profesionalnu agendu upisala je značajne uloge, a pleni šarmom, neposrednošću, jednostavnošću i vedrim duhom. Publika ju je zavolela kao Jelenu u seriji „Priđi bliže“, zatim su se ređale uloge u serijama „Sinđelići“, „Nepobedivo srce“, „Santa Maria della Salute“, Istine i laži“, „Igra sudbine“, „Od jutra, do sutra“ koje je gradila umećem i srcem, te tako postala jedna od najomiljenijih glumica mlađe generacije.
Odigrala je i mnoge predstave na „daskama koje život znače“, a simpatije velikog broja pratilaca osvaja svojim stilom i odevnim kombinacijama, koje su postale inspiracija velikom broju mladih devojaka.
Za „TV Novosti“ otkriva u kojim situacijma sluša svoj unutranšnji osećaj, šta misli o glumačkom pozivu, kao i kako vrednuje porodicu i šta je bitno u ostvarivanju snova i ciljeva.
*Nekome ko je ispred ekrana ili scene, gluma se čini kao zanimanje iz snova, zanimljivo i uzbudljivo, kreativno, nikada monotono. Kako biste nam vi opisali vaš „poziv”, onako iskreno, iz prve ruke?
- Mislim da ga nikad do kraja i u potpunosti sebi neću opisati. Svaka nova uloga, novo iskustvo u procesu stvaranja donosi neku novu spoznaju. Za sada, to je moj hram koji čuvam, negujem i u kome se osećam dobro. A kada mi publika pokaže da su osetili u srcu i telu ono šta sam želela i da odigram, to me hrabri i tera da budem još bolja.
*Koliko je zaista izazovno baviti se glumom?
- Ovih godina snima se i radi mnogo više nego ranije. Dolaze i strane produkcije, snima se za inostrana tržišta, pa je i raznovrsnije. Važno je dobiti šansu pa zaigrati u nekom projektu koji nije sličan prethodnom.
*Bavljenje glumom vam je donelo mnogo fanova koji vam često pišu, a posebno hvale vaš stil oblačenja. Šta je ono što vas izdvaja od ostalih devojaka? Po čemu je, prema vašem mišljenu, prepoznatljiv vaš stil?
- Ja ne znam ni da li imam stil. Vrlo „šetam” kroz stilove, ali se uvek oblačim u zavisnosti od toga kako se u tome osećam, koja je prilika u pitanju i, naravno, da bude s merom i da ne bude degutantno. Tako bi bilo i da nisam u javnom svetu. Smatram i da je odgovornost kada imate mlade ljude koji prate vaš rad i život, kako se ponašati i kako se predstaviti, u svakom smislu.
*U čemu je bio najveći izazov tokom rada na kultnom mjuziklu „Neki to vole vruće“?
- Pevati i igrati u isto vreme. Predstava traje skoro tri sata, pa treba u tome izdržati. Ali ta predstava mi donosi, kao i ostataku ekipe, veliku radost.
*Koja uloga je obeležila vašu karijeru do sada? Koju smatrate najvećom, a koju najdražom?
- Mislim da je Una Hristić iz „Igre sudbine” pridobila ljubav velikog broja publike. Ali za mene lično, najveću bojazan, odgovornost, a i različitost od svega, izazvao je rad na predstavi „Ana Karenjina” i sam lik Ane.
*Ko vam je najveći kritičar?
- Sama sebi.
*Da li vam sestra Sloboda daje savete? Kakav odnos imate u profesionalnom smislu?
- Stalo mi je do mišljenja svih ukućana. Uglavnom odluke donosim sama, ali volim sa njom da se konsultujem i čujem njeno mišljenje, pa odlučim.
*Već dugo živite i radite u Beogradu, ali ste isto tako ponosni na svoju južnjačku krv, šta vas vraća u detinjstvo?
- Igra života. Imala sam divno detinjstvo i mislim da me je gluma na neki način zbog toga i privolela… sve je to igra života, detinjstva, ovog sveta i onog sveta.
*Kako birate uloge?
- Nisam još uvek u poziciji da mogu toliko da biram. Nekako, još uvek smo mi ti koji su birani. Ali tekst, reditelj i ekipa jeste nešto šta je lično kod mene presudno.
*Gledamo vas u „Igri sudbine“ na Prvoj televiziji gde je trenutno letnja pauza najdugovečnije i najgledanije serije. Kada kreću snimanja za novu sezonu?
- Krajem avgusta nastavljamo sa snimanjem.
*Kakav je vaš lik u nastavku serije?
- Još uvek ne znam ništa. Čekamo nove epizode, ali svakako će biti mnogo iznenađenja i za nas i za publiku. Biće novih likova i samim tim će se dešavati razne amplitude u odnosima.
*Kako da se mladi glumci danas izbore za svoju šansu? Mnogo se snima u poslednje vreme, da li je lakše dobiti ulogu?
- Teško je… Mnogo nas je, ali, sa druge strane, srećom se i više snima i radi. Verujem da se put koji je dug, stabilan i kvalitetan, gradi teže i duže. Ne postoji recept za uspeh. Postoji Bog i neke stvari koje će se same namestiti onako kako je najbolje za nas. Ono šta je do nas jeste pošten i iskren odnos sa ljudima, u poslu, trud, požrtvovanost i dobro u ljudima. Tim putem sebe vodim i šta god na kraju ispalo, miran je san.
*Kakav savet biste imali za nekoga ko tek počinje da se bavi glumom?
- Bojim se da delim savete, jer veoma često, ako ne i u većini slučaja, ne znam kuda i kako… Ali mislim da u mom odgovoru iz prethodnog pitanja, mladi mogu izvući ponešto šta mogu učiniti za sebe.