KUVANJE JE GEST LJUBAVI, UGAĐAŠ SEBI I RADUJEŠ DRUGE: Katarina Petrović o emisiji "Gastronomad", kulinarstvu, putovanjima...

Danas popularna Kaja spaja dve velike ljubavi i otkriva nam đakonije iz Srbije i sveta u emisiji "Gastronomad" (nedeljom, od 13.10, na RTS 1). Ova rođena Beograđanka je raspuste i svaki slobodan trenutak provodila u Boljevcima kod bake Marije, spremajući najukusnija jela. Od bake Slovakinje, sa mamine strane, "pokupila" je recepte za tradicionalna jela i predstavila ih 2018. u autorskoj emisiji "Katarinine čarolije" na Kičen TV. Gledaoci su Kaju prethodno zapamtili kao neustrašivu voditeljku i novinarku, a pre svega reporterku na TV B 92 i Prva. Tada je skakala padobranom, vozila skejtbord, javljala se iz aviona i kamiona da bi nam saopštila vremensku prognozu. Sada je, kaže u razgovoru za "TV novosti", i dalje pustolov, ali malo mirniji jer je pre nepune četiri godine postala majka i energiju troši na živahnu ćerkicu kojoj prenosi znanje stečeno od baka.

- Trudila sam se da u novinarstvu radim "tople" koncepte u kojima te ljudi zavole kao nekog svog, od vremenske prognoze, preko kulture i zdravstva, do ljudskih priča, reportaža i zanimljivih uključenja, a bila sam prepoznatljiva po tim uključenjima i snalažljivosti na terenu. Sticajem okolnosti i zbog ljubavi prema kuvanju, na kraju sam otišla u kulinarske vode. Sada radoznalo pristupam ljudima na terenu i saznajem nešto novo o kuvanju, kulturi i etnologiji nekog naroda, bilo da je to Srbija, ili neka etnička manjina u našoj državi, ili neka druga zemlja, i to mi je i dalje zanimljivo. Kada sam bila mlađa, bila sam mnogo smelija. I dalje sam pustolov, doduše, malo mirnijeg karaktera. Kako godine idu, adrenalin se malo smanji. Od kako sam postala majka, pre skoro četiri godine, malo sam svedenija. To ženu, ipak, malo umiri jer ima previše obaveza i potroši energiju na jedno malo živahno biće.

Bili ste nešto stariji od vašeg deteta kada je baka začinila vaš život svojom kuhinjom i zainteresovala vas za kulinarstvo.

- Ne znam kakve su bake sada pošto svi danas imamo neke druge navike, ali nekada su bake imale strpljenja da puste dete da napravi potpuni haos, mesi, crta... Puštale su decu da dođu do izražaja i da budu deca. U današnje vreme, u gradu, to je malo nezgodno, ali na selu je mnogo praktičnije. Stave stočić na dvorište, daju ti parče testa i ti mesiš. U moje vreme plastelin je došao tek kasnije, kada sam već bila u osnovnoj školi, i moje igračke su bile lišće, blato, testo... Posle sam prešla na prave namirnice... Imala sam nekoga ko me je razumeo, ko je podstakao moju kreativnost i to su mi najlepše uspomene iz detinjstva. Sećam se, kada sam imala pet ili šest godina, pravila sam prve prave kolačiće koji su bili tvrdi i prepečeni. Iako je bilo na ivici da polome zube, svi su ih jeli i hvalili su ih. Od detinjstva sam neka osnovna jela umela i volela da spremam. Kada sam krenula u prvi razred, sama sam podgrevala jelo i pržila jaja. Potom se često dešavalo da mama i tata dođu sa posla, a ja za ručak pripremim musaku, salatu i sve redom...

Da li svoje, ali i umeće vaših baka, prenosite na ćerkicu?

- Biće kuvarica i od nje zato što mislim da se te stvari uče od detinjstva. Svaki put kada putujem kupim nešto za kuhinju. Iz Grčke sam donela sukaljku, veliku tanku oklagiju, a svojoj ćerkici sam u Turskoj kupila drveno postolje i oklagiju da i ona može da mesi.

Doduše, ona najčešće tim alatom oblikuje kinetički pesak, pa pravi "kolače", ali dam joj i obično testo da mesimo hleb. Svima priča kako sa mamom mesi hleb, pravi mafine, kuva ručak... Kada spremam nešto, moram da je podignem da vidi kako to izgleda u šerpi, tiganju i rerni, pa mi onda ona pomaže.

Kako gledate na kuvanje, kao na posao, uživanje, način da ugodite sebi i drugima...?

- Zapravo, kuvanje ne treba da bude obaveza i moranje nego treba da bude gest ljubavi. Kada kuvaš ugađaš sebi, ali i raduješ druge... Porodila sam se nekoliko meseci pre nego što je počela epidemija korona virusa. Nisam išla u nabavku i koristila sam dostavu namirnica i stalno sam kuvala i pripremala razna jela, i to mi je bio ventil. Kada god imam neke stresne situacije i teške periode u životu i dan-danas sam samo u kuhinji jer kuvanje je meni i terapija. Namestilo se da u vreme korone krenem da radim emisiju "Gastronomad", a pre toga sam snimala "Katarinine čarolije". Dešavala su mi se razna profesionalna razočaranja i nije uvek sve bilo onako kako sam želela, ali sam prihvatala da je to tako i na kraju mi se isplatilo jer sada radim emisiju koju volim i u kojoj uživam.

Šta najviše volite u emisiji "Gastronomad"?

- Kroz ovakve emisije shvataš da smo mi svi vrlo slični, samo se razlikuju navike koje imamo. Upoznala sam ljude koji ti se zalepe za srce i stekla divne prijatelje sa kojima i dan-danas komuniciram. Posle snimanja u Jerisosu, u Grčkoj, otišla sam tamo na letovanje da bih se ponovo videla sa ljudima koje sam upoznala i smatram da će mi oni ostati prijatelji za čitav život. I dalje sam u kontaktu i kada obaveze dozvole viđam se sa ljudima iz turskog instituta. Postoje situacije kada se formiraju prelepe uspomene i novo iskustvo, a kada čovek stiče nova znanja, onda je bogatiji, ispunjeniji i zanimljiviji i sebi, a i drugima. Mislim da je to poenta putovanja. Volim da na svakom putovanju usvojim nešto novo što će da me učini drugačijom. Zato mi je svako putovanje i snimanje, makar bilo u Beogradu ili u bilo kom delu Srbije ili sveta, novo iskustvo i nadam se da ću celog života sticati prijatelje na taj način.

I sami ste ponikli u multietničkoj porodici. Koliko je mešanje kultura, kao i kuhinja, uticalo na vas, ali i sve nas?

- Mešanje kultura mi je izuzetno zanimljivo. Stvarno volim da kombinujem sve i svašta, recimo posle putovanja u Tursku počela sam da koristim neke cake iz njihove kuhinje kao što su prelivi, zaprške, sosovi, čorbe, način na koji začine meso i kuvana jela... Iz grčke kuhinje sam "pokupila" majstorije sa pitama... Bilo mi je neverovatno kada sam snimala emisije u Turskoj jer oni su govorili na svom jeziku, ali sam ih razumela kada navode namirnice ili nešto objašnjavaju. Nije mi bio potreban prevodilac na engleski pošto sam tačno znala šta rade jer se vrlo slično pripremaju neka jela kao kod nas.

Shvatiš koliko smo povezani i kako je zapravo neki začin sa sobom poneo mnoge priče i sve nas povezao u jednu. Tako postoje jela koja se različito zovu, a isto prave ovde i na drugom kraju planete, ali i jela koje se isto zovu, a potpuno drugačije pripremaju. Sve je to pomešano i razmena kultura i otvorenost donela je mogućnost da danas otkrivam šta se sve preplitalo, događalo i mešalo kroz vekove.

Da li vas gledaoci zaustavljaju kada vas sretnu u želji da umešaju prste u vašu emisiju?

- U studiju izgledam ozbiljnije, a uživo i bez šminke mnogo mlađe. Kada me gledaoci vide uživo, poznaju me tek kad progovorim. Osim toga, ljudi imaju veoma zanimljive predloge koje se trudim da usvajam. Svakom ću da posvetim vreme, da se potrudim da izvučem maksimum i da u emisiji svakog lepo prikažemo. Čim neko ima želju da svoje nasleđe neguje i predstavi, to je mnogo važno. Danas ljudi gube vezu sa prošlošću, žive samo sada i za sada, a ono što im je ostalo u amanet se zaboravlja. Da se to ne bi dešavalo, ja ću da pomognem i da proguram da toga iz prošlosti bude više i da ostane za ubuduće.

Koji plan imate za naredne emisije? Kuda nas vodite u nova gastronomska putovanja?

- Pošto smo prethodnu sezonu posvetili internacionalnoj kuhinji, turskoj i grčkoj, sada bismo opet da se vratimo u Srbiju i da se posvetimo našim jelima. Dok ne odem na snimanje i nemam materijal, ne volim da pričam o tome. Imam ideja za malu promenu koncepta u studiju, ali to se krčka i na kraju ćete probati "jelo", to jest emisiju u emitovanju. Mislim da će biti zanimljivo jer imam mnogo ideja i želja, samo da budem vredna i imam dovoljno strpljenja da "izbacim" iz sebe ono najbolje.
 

PRVI NASTUP NA TALASIMA RADIO NOVOSTI

STICAJEM okolnosti Katarinin prvi javni nastup bio je na radiju naše kuće kada je imala samo šest godina.

- Volela sam sve medije. Veoma sam bila uporna i dosadna i zvala sam Radio Novosti da bih dobijala karte za pozorište. Tadašnja voditeljka te emisije, Nena, pozvala me je da budem gost voditelj. Imala sam šest godina i to je bio moj prvi nastup u medijima. Još uvek imam audio kasetu na kojoj se čuje moj glasić i kako se nešto pravim pametna u emisiji. Eto, to su bili moji počeci.

NESUĐENI SOCIOLOG

OSIM gastronomije, šta vas još zanima?

- Ja sam nesuđeni sociolog. Kao tinejdžerka bila sam vrlo vedrog duha i puna energije i uporedo sa srednjom školom kalila sam se u zabavnom programu i radila neke emisije. Upisala sam Filozofski fakultet jer sam bila veliki ljubitelj istorije, sociologije i etnologije. To je godinama bila moja sfera interesovanja, a i dan-danas volim filmove, serije, dokumentarce i knjige tog tipa. Uvek na sajmu knjiga volim da odem u deo gde su stare knjige i da tu pronađem nešto što me zanima o istoriji i ljudima.