SMOTANI, ALI VOLJENI PORUČNIK KREBTRI: DŽoni Haris, zvezda serije "Detektiv Murdok" o stažu u popularnoj krimi-drami i ljubavi prema komediji

Malo je onih koji po završetku serije, uprkos svom statusu mega zvezde i popularnosti u seriji koja im je donela svetsku slavu, uspeju da ponove ovaj uspeh. Najdugovečnija kanadska serija "Detektiv Murdok", čiju neverovatnu 16. sezonu pratimo na kanalu Epik drama (utorkom, od 20.15), dok se na kanalu FOKS krajm reprizira ceo serijal od prve sezone, radnim danima, u 16.00, upravo je jedna od tih serija. Premijerno emitovanje popularne krimi drame sa elementima misterije počelo je davne 2008. godine.

Zahvaljujući ovoj seriji Kanada je dobila i najpopularnije svetsko glumačko lice, a to je Janik Bison koji je posle 16 godina u liku detektiva koji može stati rame uz rame sa Holmsom i Poarooom, postao sinonim "Murdokovih misterija". Ipak, previše snimajućih dana za Bisona i njegovu koleginicu Helen Džoj značilo je i premalo vremena za angažman na drugim projektima. Da kod svakog pravila, međutim, postoji i izuzetak, ubedio nas je glumac Džoni Haris, koji je uz Janika i Helen, kao smotani poručnik Džordž Krebtri od samog početka, i u svoju biografiju ima upisanih svih 266 snimljenih epizoda popularnog serijala, a ipak je uspeo da nađe dovoljno vremena i za još neku ulogu sa strane. U ekskluzivnom intervjuu za "TV novosti", otkriva nam i kako.

- Nije reč o prevelikoj tajni. Zaista imam manje snimajućih dana, pa zahvaljujući tome uspevam da održim karijeru na više koloseka. Gluma je nešto o čemu sanjam od malena.

Dolazim iz varošice u kanadskoj provinciji, gde jednostavno nije bilo mogućnosti da moji snovi o velikom glumačkom uspehu postanu realnost. Pogotovo u vreme kad sam ja bio klinac, a to je bilo pre više od četiri decenije. Za to je bilo potrebno čudo, a ja sam imao sreću da se ono dogodi baš meni. Upravo zbog toga ulažem svu energiju koju imam u to da ispoštujem to čudo i da iskusim dar glume kroz što više uloga - poručuje na početku razgovora Haris, dodajući da je za njega gluma prilika da živi iznova, i da je njegov cilj da proživi što više života, jer svaki od njih donosi novi pogled na svet.

Tokom karijere usmerili ste se uglavnom na komične likove. Takav je Krebtri u seriji "Detektiv Murdok", ali i vaš rijaliti serijal "Još se držim" koji traje već osam sezona i ima neverovatnu popularnost. Zašto ste se opredelili za smeh?

- Smeh je lekovit. Obožavam stendap komediju. Smatram da je to najizvorniji oblik u ovom žanru. Ne postoji ništa što može da zameni direktan kontakt sa publikom koja je pred vama i koja vam odgovara na svaku vašu provokaciju. Jer komedija je provokacija. Moj prvi izlet u glumu bila je upravo stendap komedija. Čak i u lik Krebtrija u "Murdoku" od prve sezone pokušavam da utkam tu komičnu nit koja ga čini drugačijim i na neki način olakšava i razigrava atmosferu serije. Smeh je najbolja terapija, jer se kroz smeh i teške teme čine lakšim. Ne znam da li ste primetili da često u nekim stresnim situacijama počinjemo da se smejemo, a da ni sami ne znamo razlog. Reč je o odbrambenom mehanizmu kojim se naše telo brani od neke traume, i koliko god to delovalo lucidno i bizarno, istina je da priroda nikada ne greši. Podarila nam je smeh kao odbranu od svega ružnog što može da nam se dogodi u životu. Ko smo mi da preispitujemo savršenost prirode? Treba samo da se smejemo.

Da li je veliki izazov istrajati u jednom liku tolike godine?

- To je mač sa dve oštrice. Morate da imate zaista snažan mentalni sklop za maraton od 16 godina, pogotovo ako želite da ostanete odani svom liku i da ne dozvolite da on postane monoton. Nisam od onih glumaca koji odrađuju posao. Deo ove serije sam jer zaista volim Krebtrija i uživam da radim epohu. Već 16 godina svakodnevno živim jednu rutinu koja mi se uvukla pod kožu. To je sada već uhodan proces. Osim što se umijem i obučem, gotovo ništa više ne radim kod kuće. Na setu se po dolasku čak i brijem. Posle toga odlazim kod frizerke gde, dok mi ona namešta čuvenu Krebtrijevu frizuru iz 19. veka i lepi zulufe, čitam scenario za taj snimajući dan. Posle toga je na redu šminka, a zatim presvlačenje. I tako je gotovo svakog dana već 16 godina. Kada je reč o Krebtrijevom liku, koji je desna ruka Murdoku i doktorki Džuliji Ogden u rešavanju slučajeva, trudim se da unesem što više improvizacije u njegov karakter, naravno u dozvoljenim okvirima, jer je ta njegova otkačenost ono zbog čega ga je publika i zavolela.

Pomenuli ste da volite da snimate serije iz epohe. Kako vam se čini to putovanje kroz vreme u 19. vek? Postoji li nešto iz našeg vremena što biste jednom prilikom poneli sa sobom?

- Uživam u našim kostimima i tom nekom sporijem tempu kojim se živelo pre vek i po.

Ali ako mislite da su ljudi tada imali manje problema, grešite. Samo su više koristili mozak za njihovo rešavanje, a manje se oslanjali na spravice i moć veštačke inteligencije. Ono što mi je zanimljivo u vezi sa "Murdokom" je to što se ova serija u stvari bavi začetkom forenzike i svih onih metoda koje su policijski rad unapredile brzinom svetlosti. Sjajno je iskustvo biti na početku te revolucije. A kada je reč o drugom delu vašeg pitanja, definitivno bih sa sobom nazad u 19. vek poneo konzolu za video igrice. Smatram da bi Krebtrija to baš opustilo u pauzi između slučaja (smeh). Koliko bi mu koristilo u policijskom radu, to već ne znam.

Vaš stendap serijal živi već osam godina. Na koji način je "Još se držim" obogatio vašu karijeru?

- Čini mi se da mi je ova pomalo hibridna TV forma sjajan ventil od obaveza koje imam u "Murdoku". Igrom slučaja mnogo se dopao i publici, tako da sam blagosloven da u isto vreme snimam dve potpuno različite serije u kojima uživam, a da obe imaju veliku popularnost. Ovaj stendap rijaliti, da ga tako nazovemo, osmišljen je kao moja velika putnička avantura po kanadskoj provinciji tokom koje obilazim male gradove u kojima život nije tako lak, a oni ipak opstaju. Tu razgovaram sa lokalnim meštanima o njihovim problemima, otkrivam kako oni žive i sa čime se sve bore da bi očuvali svoje zajednice.

Ovo je forma koja me je životno mnogo obogatila. Volim rad sa ljudima, a kroz ovu seriju uspeo sam da doživim pravo životno iskustvo u njegovom sirovom i neušminkanom obliku.

Potičem iz male sredine, i znam koliko život može da bude težak daleko od svih ugodnosti koje pružaju velike urbane sredine. Najjače oruđe i oružje ljudi koji žive u tim malim sredinama je njihova snaga. Uvek me iznenadi koliko smo zahvaljujući svim benefitima koje nam je doneo moderni svet zapostavili svoje instinkte, a kad ostavite sve po strani, oni su nam jedina stvarna garancija da ćemo sutra preživeti.

Da li ste se i kroz lik Krebtrija vratili tim instinktima i možda naučili neki skriveni talenat koji bi vam pomogao u situaciji da sutra morate da se oslonite samo na sebe?

- Uhvatili ste me (smeh)! Priznajem, osim veštog baratanja policijskom kapom, nisam naučio ništa. Ali još nije kasno da ispravim tu grešku.