LJUBAV MI JE POKRETAČKA SNAGA: Milica Tomašević o serijama "Drug Marko", "Igra sudbine", "Drim tim", izlasku iz zone komfora u pevanje

Zaboravljam da je ponekad dobro samom sebi istinski reći "bravo". Ne bih da zvučim prepotentno ili nadmeno, ali zaista je važno da se katkad osvrnemo, potapšemo se po ramenu i kažemo "svaka čast". Ono što me fascinira je kada nešto naizgled nemoguće uspemo da uradimo i količina snage koju pronađemo u sebi u momentima kada mislimo da nemamo više za šta da se uhvatimo. Baš sam se skoro zapitala odakle više crpim snagu da se i dalje držim na dve noge, da i dalje imam energije, da sam nasmejana i pozitivna i da sve stižem.

Ovako, za "TV novosti", govori neposredna i srdačna glumica Milica Tomašević čiji život zaista može da se opiše čuvenom sentencom "od trnja do zvezda". O glumi je sanjala još od ranog detinjstva koje je krajem devedesetih provela u Zubinom Potoku. Sa 13 godina se preselila u Beograd, gde je živela sama i išla u Sedmu gimnaziju, da bi potom uporedo sa Fakultetom umetnosti u Zvečanu završila i ekonomiju. Bila je mis Kosova i Metohije 2011. godine, a osim lepotom i šarmom pleni i glumačkim talentom. Zapamtili smo je već po prvoj ulozi Dragoslave u seriji "Komšije", a zavoleli kao emotivnu Nadu u "Igri sudbine". U nizu rola, od mesarke Mare u "Vojnoj akademiji", konobarice Ljilje u "Žigosanima u reketu", prostitutke u "Senkama nad Balkanom" do naivne Ankice u filmu i seriji "Vera", posebno mesto zauzeo je lik prve dame SFRJ u igrano-dokumentarnoj seriji "Jovanka Broz i tajne službe". Milica se, inače, oprobala i kao voditeljka šou-programa "Luda narodna noć" i emisije "Beograd kao i drugi gradovi" na RTS. Trenutno snima dve serije istovremeno - drugu sezonu sitkoma "Drim tim" i telenovelu "Igra sudbine", a stigla je i da "svrati" u igrano-dokumentranu seriju "Drug Marko" o Aleksandru Rankoviću.

U seriji "Drug Marko" vratićete se ulozi Jovanke Broz.

- Da, nakratko, ali slatko. Biće nekoliko scena u jednoj epizodi. Nećemo moći da saznamo ništa novo o Jovanki, jer ona nije tema. Sada je sve u službi drugog lika, Aleksandra Leke Rankovića, ali mi je veoma drago što sam ponovo imala priliku da oživim Jovanku, pa makar i na dan. Ne znam da li će se u budućnosti to desiti opet, videćemo, ali Jovanka je uvek inspirativan lik i sigurna sam da će ljudi još mnogo istraživati njen život sa raznih aspekata. Sigurna sam da će snimati i serije i filmove, što dokumentarne, što igrane, zato što je stvarno bila posebna, misteriozna žena, a sve što je tako misteriozno i nedorečeno uvek je intrigantno, i svako bi hteo da još malo "čačne" i istraži.

Nedavno je emitovana 750. epizoda serije "Igra sudbine".Kako je doživljavate posle tri godine igranja?

- Ta serija je već ušla u istoriju. Nisam pristrasna, nego postoje podaci, crno na belo, da je to najdugovečnija serija, a i posle toliko vremena i dalje dobijamo novu publiku. Sve je to timski rad, a sigurna sam da mi glumci mnogo doprinosimo zato što mnogo sebe i dajemo. I sami smo postali deo te priče, saživeli smo se sa tim likovima, pa se svakodnevno trudim da svoju Nadu obogatim. Kada nešto igrate dugo, ako nema promena, to ume da bude mač sa dve oštrice. Vrlo lako možemo da skliznemo u rutinu, u nešto što je već viđeno, i to može da bude dosadno. I sama sam imala momenat u kome je Nada imala svoju promenu, pa se vratila i pokajala. Videćemo šta će dalje da se dešava sa njom, ali uvek tražim neku novu nijansu kojom bih mogla da je obojim, uvek se trudim da nađem nešto novo što bi meni samoj bilo zanimljivo, jer će tada i publici da bude interesantno. Prikazano je više od 750. epizoda, ali mi nećemo stati sve dok imamo publiku koja je uz nas, sve dok ispunjavamo njihova očekivanja i sve dok nastavljamo da pomeramo granice. Sigurna sam da će ta serija živeti i trajati, i to mi je drago i zbog mojih kolega glumaca i zbog ljudi koji rade iza kamera. Drago mi je i da naša publika može da gleda i neku domaću sapunicu. Nemam naravno ništa protiv inostranih, ali ako je već moguće, mislim da je bolje da gledamo domaći program nego turske, španske ili latinoameričke sapunice.

Šta bismo mogli da saznamo o drugoj sezoni serije "Drim tim"?

- Prva sezona je dobila veoma dobre kritike i mnogo mi je drago da snimamo drugu. Koliko god da mi je ta prva sezona bila draga i posebna, čini mi se da će druga to da bude još više. Mogu da kažem da već jeste, ne zbog toga što je lik Danice sada više zastupljen, već zbog čitave priče, razvoja svih likova, novih situacija, novih transformacija kroz kroje prolazi i Danica. Sve u svemu, biće mnogo humora i zanimljivih tema. Glavni predvodnik ovog "tima iz snova", Ika, odnosno Lazar Ristovski, zajedno sa suprugom Cigom (Tatjana Šojić) vodi nas u nove avanture i na urnebesno putovanje. Verujem da će publika imati isto moje mišljenje i da će uživati.

Koliko ženski lik može da dođe do izražaja u takvom okruženju, pošto fudbal uglavnom shvatamo kao muški sport?

- Mnogi bi pomislili da je fudbal centralna tema, ali zapravo su porodica i zajedništvo ovde suština. To je najvažnije i u privatnom životu svakog od nas i našim likovima sa Bulbuldera. Ali sve i da je samo fudbal u pitanju, evo ja kao žensko volim da gledam fudbal, volim da pratim sport, nije mi to strano. Dobro je to što u seriji ima i sporta i fudbala i porodice i raznih drugih situacija i okolnosti, tako da sam sigurna da će svako da pronađe nešto što mu se dopada, da će iz epizode u epizodu sve više da voli Srdiće i celu ekipu.

Glumite u nekoliko serija i nameće se pitanje kako stižete sve.

- Ne možemo da me kloniramo (smeh), zato je važno da čovek razgraniči i da pažljivo bira u šta se upušta. Veoma je lako da se izgori. Baš sam sada imala situaciju u kojoj sam radila dva projekta, pa još i treći paralelno. Kada radiš nešto što voliš, onda te nosi ta ljubav, ta pokretačka energija, pa pomalo i zaboraviš na sebe i na to šta sve radiš.

Tek kada se vratiš kući sa snimanja, shvatiš šta si sve taj dan uradio, kroz koliko si godišnjih doba prošao, koliko si emocija i situacija odigrao, i koliko si zapravo sebe potrošio i ostavio u tim likovima.

Osim glume, šta vas još inspiriše i čime se nadahnjujete?

- Pošto imam tri projekta, teško mi je da nađem vremena za bilo šta drugo. Čak i kada imam malo vremena, trudim se da ga iskoristim za sebe, da se malo odmorim i napunim baterije. Ali volela bih da se bavim nečime što me je ispunjavalo kada sam bila mlađa.

Velika neostvarena želja mi je da naučim da sviram klavir, da umem da pročitam note i odsviram nešto što se meni dopada. Ranije sam više pisala i slikala, bavila se raznim umetnostima. Hoću, recimo, da počnem da pravim svećice. Sigurna sam da će me to ispunjavati, da će mi davati dodatnu maštu i inspiraciju. Samo treba da to nekako uklopim u ono što već radim. Sa druge strane, malo sam izašla iz svoje zone komfora.

Imam sluha, ali nisam školovala glas, pa mi je uvek bilo problem da zapevam. Ove godine sam izašla iz tih okvira, i počela pomalo da pevam. Nije idealno, naravno, ali nisam pevačica, pa smatram da može da mi bude dozvoljen poneki falš. Volela bih, međutim, da i tu veštinu više razvijem. Što više veština imaš kao glumac, to je bolje jer obogaćuješ sebe. Nikad ne znaš šta će biti korisno kada ti sutra neko ponudi ulogu.

Bez čega ne možete?

- Sigurno ne mogu bez ljubavi. To mi je pokretačka snaga. Ne mora to da bude partnerska ljubav, ali podrška, osećanje da si siguran, ispunjenost svakome može da pomogne, da da dodatni vetar u leđa čak i u momentima kada malo klecneš. To je ono pravo.
 

VERA JE ANKICI BILA ANĐEO ČUVAR

U ŠPIJUNSKOM trileru "Vera" oživeli ste Ankicu, drugaricu glavne junakinje, opasne Vere Pešić. Zašto vam je ta priča "prirasla" za srce?

- Meni je epoha uvek izazovna i inspirativna jer odnosi među ljudima su drugačiji od naših, a opet postoji nešto što možemo i danas da prepoznamo. Ankici i Veri je zajedničko što dolaze iz unutrašnjosti, ali za razliku od Vere, Ankica je luckasta, vickasta, dobronamerna i prostodušna devojka, koja ume da upadne u nevolje. Ima drugačije ciljeve od Vere, želi da nađe odgovarajućeg muškarca, da se dobro uda i tako se skući i stvori porodicu. Na tom putu naravno nailazi na razne prepreke, možda baš i zbog njene dobronamernosti i toga što veruje ljudima više nego što bi trebalo. Odnos njih dve je iskren, sestrinski, i u jednom momentu Vera je za Ankicu bila pravi anđeo čuvar. Moram da pohvalim koleginicu Jovanu Stojiljković. Svi znamo da je odlična glumica, ali je kao Vera bila čarobna i posebna.