ZAHVALNA SAM ŠTO SE MOJA SUDBINA OVAKO POSLOŽILA: Teodora Dragićević o junakinjama koje idu srcem, ali i glavom kroz život ...

Na Prvom programu RTS, radnim danima, od 20.00, gledamo je kao Teu u drugoj sezoni porodične drame "U klinču", a tek ćemo je upoznati kao devojku sa sela Radmilu Jović u filmu "Heroji Halijarda", prefinjenu i hrabru Milenu Katić u istorijskoj drami "Vreme smrti", i Milu, ćerku kontroverznog biznismena Vladana Simonovića u drugoj sezoni akcione krimi-drame "Tajkun". U isto vreme, mlada glumica gradi i uspešnu pozorišnu biografiju. Osim u predstavi "Mačka pečena" Teatra na brdu, igra u "Ratu i miru" u Narodnom pozorištu u Beogradu. Dragićevićeva je rođena u Rusiji, u Moskvi, gde je završila osnovnu školu, a već sa 16 upisala je Fakultet dramskih umetnosti, koji i dalje pohađa u klasi Srđana Karanovića.

- Upoznala sam Beograd kada već nisam bila mala i iz tog doba ga pamtim kao novi grad u kome su mi se desile prve najveće ljubavi i prva prava prijateljstva. U Rusiji sam išla u muzičku i vojnu školu i kada sam došla ovde pomislila sam da bi trebalo da idem još negde osim u gimnaziju. Zato sam upisala školu glume "Maska" gde me je Miloš Lazić spremao za prijemni ispit. Probala sam sa 16 godina i znala sam da je gotovo nemoguće i da čovek, ako ne upiše, može da izgori u toj želji ako je previše ambiciozan. Pogodilo se da je profesor Karanović video nešto u meni i primio me na svoju klasu. Zahvalna sam i njemu i sebi, i zapravo životu i Bogu, na tome što se tako moja sudbina posložila.

Morala sam da se borim sa ambicijom jer me je sputavala, a nisam bila dovoljno zrela da to osvestim. Poenta je da se čovek izbori sa nezdravom ambicijom i da je smanji na želju i da se zadovolji ostvarivanjem želje po želju - priča, za "TV novosti", Teodora Dragićević.

Da li biste bili glumica da ste ostali u rodnoj Rusiji?

- Mislim da ne bih. Kinematografija u Rusiji je produkcijski na mnogo višem nivou nego kod nas, ali glumački je dosta drugačije. Tamo su opere i baleti savršeni, ali glumci nisu dovoljno spontani i previše su patetični za moj ukus. Zato naši glumci tamo dobro prolaze - topliji smo, življi, duhovitiji, šarmantniji... Svi ovde znamo šta je dert, šta je kafana i pevamo pretužne pesme pijani i veseli. Sad ispadam neki veliki "srboljub", ali stvarno mislim da smo drugačiji narod od Rusa. Znam to, živela sam tamo. Oni su hladniji, što ne znači da ih ne volim. Obožavam ih, samo mi je drago što sam ovde studirala glumu.

Upravo se dert, koji pominjete, provlači kroz "Nečistu krv" u kojoj ste ostvarili zapaženu ulogu mlade Stojne.

- Taj lik je specifičan po tome što se kod njega sve vezuje za srce. Stojna ide srcem i dušom kroz život. Kada je film izašao, tražili su nam da za promociju serije kažemo koja je reč za naš lik najvažnija i izabrala sam "strast". Tad je Nela Mihailović rekla da bi za moju junakinju bila reč "čistota". Mislimo da igramo strast, a zapravo je to tačno.

Kada neko mlad igra da nešto radi iz strasti, iz ljubavi, on je čist. To je neiskvareno, ideš srcem i ne razmišljaš, to je čistota. Ljudi povezuju strast sa nečim prljavim, a ovo nije prljavo, ovo je najčistije na svetu. Kod Stojne su mi najzanimljivije bile iskrenost i čistota njene emocije.

U "Herojima Halijarda" Nela Mihailović vam igra majku, a priča je teška i dramatična, možda i više nego u "Nečistoj krvi" zbog ratnih okolnosti. Kako ste je vi doživeli?

- Film i serija su zasnovani na "Operaciji Halijard" iz 1944, kada su američki piloti pali u naše selo Pranjani, a srpski seljaci su ih spasavali od sigurne smrti. Igram devojku iz seljačke kuće koja ide srcem, tvrdoglava je i ponosna. Na tom projektu sam upoznala svoje velike prijatelje, supružnike Stivena i Jelenu Mur. Njemu se desilo isto što i u filmu - on je Amerikanac koji se zaljubio u našu devojku. Jelena je tamo otišla na master, i to je baš lepa simbolika, jer on igra čoveka u koga se moja junakinja zaljubi.

Zato sam imala odgovornost prema njihovoj priči.

Zaigrali ste u još jednoj epohi - seriji "Vreme smrti", nastaloj po delu Dobrice Ćosića, gde ste dočarali Milenu Katić. Po čemu pamtite susret sa ovim likom i važnom literaturom?

- To je i priča o jednoj veoma plemenitoj porodici, o ljudima koji se jako trude da i u najgorim situacijama ostave najbolje iza sebe, makar i poginuli. Moja uloga je velika, jer je veliki i Milenin život. Već su obrađivali drugi deo tog života u "Vremenu zla" i prvi deo života porodice Katić u "Korenima", ali u "Vremenu smrti" je Milena mlada. Ona je devojka iz veoma fine kuće, koja u vreme Prvog svetskog rata odlazi da radi u bolnici.

Ogromna je hrabrost, koju neko može da protumači i kao ludost, da ideš da radiš u bolnici za vreme epidemije tifusa koji je pobio više ljudi nego rat. Ljudi u takvim okolnostima očvrsnu, postanu bezobrazni, surovi, a Milenina fina duša trpi posledice bolnice, bolesti, ljudskog ponašanja... Ona asistira na operacijama, krvave su joj ruke, ne sme da ih pokaže ocu, da ne bi saznao gde je došla i u čemu sazreva. Naravno da to ostavlja velike posledice, ali ona je znala da će tako biti, a ipak je otišla. Divno je igrati Milenu zato što ima veliko, hrabro srce i plemenitost, koje možda ne bih ni upoznala da nisam dobila tu ulogu. A možda sam je i dobila zato što je neko video da mogu da do toga dođem.

Mlađi deo publike pomno prati seriju "U klinču" i avanture vaše junakinje Tee, koja studira u Milanu i koju muče ljubavni jadi. Šta biste vi voleli da joj se dogodi?

- Meni je najzanimljivije to što je ona u ovoj drugoj sezoni zbunjenija nego u prvoj. I to je zapravo odrastanje. U ovoj drugoj sezoni ona dolazi pametnija, svesnija odnosa oko sebe i toga da njena porodica nije normalna, ali što se tiče prijateljstva i ljubavi bukvalno ne zna gde "bije". Kad biraš teži put, ljudi te često posmatraju kao vanzemaljca i taj put ti dodatno otežavaju. Ne znam šta će biti u trećoj sezoni, nisu mi još dali nikakav tekst, ali bih volela da se obradi neka vrsta psihičkog problema koji vuku deca iz takvih, bogatih porodica, od roditelja koji pokušavaju sve da kontrolišu. Volela bih da ne prelazimo površno preko toga, nego da vidimo da Tea ima sve, a zapravo uopšte ne zna gde će.

Ljubav se provlači kao tema kojom se bavite u različitim ulogama o kojima pričamo...

- Da, ali u "Tajkunu" neće biti ljubavi. Ne smem ništa da kažem, ali to je potpuno drugačiji lik. Nikad mi niko nije dao šansu da takvo nešto igram, i mislim da će biti baš dobro. Mila Simonović ne ide srcem nego glavom i voljom. Ako nešto želi, razmisli kako da to uradi, i potom i ostvari to. Promišljena je, neko će reći manipulativna, ali za svaki lik moraš imati ljubavi. Svaki lik moraš da pravdaš i voliš. Jedino tako će biti trodimenzionalan. Kao glumac moraš da nađeš motiv zbog kog neko nešto radi i da otkriješ kako je stvorio određene odbrambene mehanizme. Čak i manipulativni ljudi imaju razloga iz detinjstva i života da budu takvi. Ovde je sve vezano za sukob s ocem, jer možete da zamislite kako je kad vam je otac tajkun i kada, što bi rekao moj drugar, "živi Holivud".
 

PUTUJEM SAMA, OTKRIVAM I UŽIVAM

A gde se vi povlačite iz "Holivuda" koji živite kao glumica?

- Trudim se i da se sklonim iz grada u mir i tišinu, makar to bilo da odem u Loznicu na nekoliko dana, pošto je moj tata odatle. Ili da se zatvorim u kući i da ne izlazim danima. Mnogo volim da putujem, i počela sam da putujem sama. Prošlog leta sam sama išla u Perast, na more, pa sam sama obilazila Pariz, a nedavno sam sama bila u Lisabonu. Prošlog vikenda sam u Sarajevu imala kasting i otišla sam dva dana ranije da bih malo duže uživala.