ŽIVOT BEZ IZAZOVA NEMA SMISAO: Biljana Vraneš, urednica vremenske prognoze na RTS, o profesiji, uzorima i mladim kolegama

Skoro svake večeri u Dnevniku od nje saznajemo ne samo da li će da pada kiša ili sija sunce nego i kakav vazduh udišemo i kako da poboljšamo životnu sredinu. Oduvek je bila sigurna da će se baviti meteorologijom, čak je stekla i zvanje mastera, ali nije ni slutila da će to biti pred TV kamerama.

 - Tokom studija bila sam sigurna da ću se baviti meteorološkom naukom u nekom od evropskih prognostičkih centara, ali posao na televiziji pronašao je mene, a ne ja njega. Još kao tinejdžerka sticala sam glumačko i voditeljsko iskustvo pred mikrofonom Radio Beograda i radija Studio B. Od toga nisam mogla da pobegnem, a nisam više ni želela da bežim - priča za "TV novosti" Biljana Vraneš, otkrivajući nam da želi da izađe i na teren.

 - Prezentacija pred kamerama je samo kraj putovanja, i to za taj dan. Sutra iznova u nove teme, a one o klimi, životnoj sredini, očuvanju planete su važne za sve nas. Ali, budući da život bez izazova nema smisao, ja svakoga dana pred sebe postavim cilj do koga zacrtam najracionalniju putanju. Jedan od mojih ciljeva odnosi se i na projekat koji je u nastajanju. Nadam se da će ugledati svetlost dana. Sada bih rado iz studija na teren. Planiram upravo tako nešto...

*Nekoliko godina proveli ste u dramskoj grupi TV Beograd sa Mirjanom Joković, Nenadom Nenadovićem, Nikolom Kojom... A od koga ste učili novinarski zanat i sticali iskustvo?

 - Moj "razvojni put" išao je od Trećeg kanala, preko Beogradskog i Jutarnjeg programa do Dnevnika, ali sam uvek ostajala verna meteorološkoj struci. Doduše, bilo je izleta jer sam uređivala i vodila Jutarnji program, a pre toga kolažnu emisiju na Trećem kanalu. Učila sam od najboljih u redakciji Beogradskog programa, Mire Adanje Polak, Baneta Vukašinovića, Mikija Nedića... Ipak, odlazak na teren, naročito tokom vanrednih situacija, u zone ugrožene poplavama ili nakon snažnog zemljotresa i izveštavanje za informativni program od mene izvlači ono najbolje. Tada je važno snalažanje u trenutku, radi adrenalin i nema prostora za grešku, a nema ni spavanja. Odmorićete se kada se vratite kući.

*Čuveni Kamenko Katić davno je rekao sa ste mu prava naslednica. Po čemu pamtite jednog od prvih i najpoznatijih prezentera vremenske prognoze u Jugoslaviji?

 - Imala sam ogromnu sreću da poznajem Kamenka. Iako po struci nije bio meteorolog, od njega sam mnogo naučila, posebno kako da ti gledalac veruje. Pričao mi je da je odlazio u Hidrometeorološki zavod i tamo učio osnove meteorologije kako bi bio bolji prezenter vremenske prognoze. Već je uveliko bio u penziji kada je dolazio u ovu svoju drugu kuću i tada smo dugo razgovarali.

*Da li ste među mlađim kolegama zapazili nekoga ko bi mogao da bude "svetla budućnost" vaše profesije?

- Nekoliko kolega koji su u međuvremenu diplomirali meteorologiju na Fizičkom fakultetu u Begradu pravi su nastavljači ideje za koju se zalažem da na televizijama rade školovani meteorolozi. S pažnjom pratim njihov rad i svakodnevno me uvaravaju da su posvećeni poslu. Žao mi je svih onih mladih kolega koji karijeru počinju u medijima koji kaljaju ugled novinarskog poziva. Šund, neistina, senzacionalizam su bolesti ovog veka, a nadam se da će oni koji ulaze u novinarstvo smoći snage i imati mudrosti da vrate ugled ovoj profesiji.

*Često vidimo na koje sve načine klimatske promene uzimaju danak, a za sve je odgovoran čovek. Da li nekada imate osećaj kao da se borite sa vetrenjačama?

- Ne mislim da je to donkihotovski. To za šta se zalažem nije uzaludno, neprijatelj je realan i to je bitka koju moramo dobiti. Ipak, neće biti lako, mada je gotovo cela planeta jedinstvena na putu usporavanja globalnog zagrevanja. Fuzija znanja iznedriće rešanja, tehnička i praktična, kako bi i nadalje naša planeta bila dobro mesto za život.

*Pošto već nekoliko godina unazad nemamo pravo proleće, da li će ga konačno biti ove godine?

- Zima za nama bila je treća najtoplija u Srbiji od kako se meri temperautra. Beograd je imao samo 12 dana sa mrazom, od čega samo jedan dan tokom čitavog januara, što je rekord za taj mesec još od 1888. godine, od osnivanja meteorološke opservatorije na Vračaru. Topla zima usledila je nakon druge najtoplije godine od kada postoje merenja u Srbiji. Ipak, videli smo da je na kraju "baba marta" pokazala svoje lice. Klimatska kriza je već na delu. Ne treba da se iznenadimo ako se ekstremi nastave i u, za mene, najlepšem godišnjem dobu.

*Gledaoce blagovremeno upozoravate na ekstremno vreme, a kako vi u svakodnevnom životu prepoznajete "crveni alarm"?

- Kako se prilagoditi iznenadnim, potpuno novim uslovima, a sačuvati prisebnost i racionalnost je veština koju treba da razvijamo u svakodnevnom životu. Kada dobro upoznamo neprijatelja, bićemo spremni da kroz poteškoće prođemo sa što manje štete i da oporavak bude lakši.

*Sa suprugom Borisom, pilotom "Er Srbije", spojila vas je ljubav, ali i profesija. Šta je za vas najvažnije u emotivnoj vezi?

- Verujte u ljubav i nesebično se dajte osobi koja to zaslužuje. Budite jedan drugom snažan oslonac. Život je pun prepreka, iznenadnih, teških sutuacija i zato je važno da smo iskreni i spremni da zajedno istrajemo.

*Da li su vaši sinovi Marko i Dušan nekad pokazali želju da stanu pred kamere?

- Sinovi su FON-ovci i njihov put ne vodi do TV kamera. Oni imaju drugačije ambicije. Za njih je, kao i za mene, moj posao sasvim običan. Možda za razliku od većine drugih roditelja, gotovo nikada nemamo zajednički vikend, Božić, Uskrs... Ali na to su odavno navikli. Na to sam pristala onog dana kada sam potpisala ugovor za rad u informativnom programu.

*Koja je vaša najbolja antistres terapija kada se kamere ugase?

- Odlazak u zelenu oazu. Jedna moja omiljena je u Šumadiji, a druga preko Drine kod Bijeljine. Volim da u proleće sadim baštu, volim miris zemlje, pokošene trave, pogled na proplanke, tišinu koju remeti samo cvrkut ptica. Uživam u posmatranju prirode. Suton je moj omiljeni deo dana. Volim i plavetnilo mora. Ostajem na plaži do kasno, kada više nikoga nema, uživajući u šumu talasa. A kada nema vremena za odmor, u ravnotežu se na dnevnom nivou vraćam vežbajući pilates i to sa istom ekipom već dvadeset godina. Duge šetnje kraj Dunava su takođe moja dnevna doza zdravlja.