SLOM LJUDI I IDEALA U VELIKIM PREVIRANJIMA: Na snimanju pravog ratnog spektakla, serije "Vreme smrti", po istoimenom romanu Dobrice Ćosića

Došli smo u područje bez signala, i kao da nas je vremenska mašina vratila na početak prošlog veka. Magla se spušta, po padini leže ranjeni i ubijeni mladići. Nastupilo je "Vreme smrti". Ipak, jedan golobradi vojnik je još na nogama i polako niz kosinu silazi do nabujalog potoka gde ga kraj logorske vatre čeka još jedan preživeli, stariji vojnik, koji će besno:

 - Šta sam ja rekao? Jesam rekao da se ne mrdate odatle!

- Pucali su na nas, a rekli ste i da ćete poslati smenu - u očajanju zavapi mladić u koga je razjareni oficir uperio pištolj.

Ova napeta scena u kojoj smo zatekli Gorana Šušljika i Denisa Murića samo je jedna od mnogih koje ćemo videti u istorijskoj drami "Vreme smrti", ekranizaciji istoimenog epskog romana Dobrice Ćosića. Scenaristi su Sanja Savić Milosavljević i Đorđe Milosavljević, režija je ponovo poverena Ivanu Živkoviću, a produkcija kućama "Junajtet medija" i Eye to Eye. Tokom sledeće godine na televiziji Nova S biće emitovano 30 epizoda podeljenih u dva dela. Prva sezona bavi se samim ratištem i borbama tokom Prvog svetskog rata - Kolubarskom bitkom i učešćem 1300 kaplara u ratu - a druga je fokusirana na Valjevsku bolnicu, odnosno epidemiju pegavog tifusa koja je usledila.
Nakon što je ekranizovao "Korene" i "Vreme zla", kreator i izvršni producent serije "Vreme smrti" Goran Šušljik našao se, kako kaže, u prilično velikoj avanturi.

 - Bez obzira na to što deo nas priča o Katićima već godinama, svaki dan nam je uzbudljiv i nov. Danas snimamo u Lipovačkoj šumi delove bitaka i susrete starih ratnika sa novopridošlim kaplarima. Pokušavamo da ispičamo priču koju je Ćosić ostavio kao opominjući i važan trag čak i u ovom vremenu, upravo zato što se nedaleko od nas dešava slično. Opet veliki rat postoji na tlu Evrope kao pretnja i kao nešto na šta je ukazivao i Ćosić,  pre svega na to šta ljudi dožive u tim vihorima i šta su posledice, a ishode Prvog svetskog rata živimo i dan-danas. Kao što je Dobrica napisao, bavimo se i velikim vojskovođama i političkim ličnostima, ali pristupamo im sa svešću da su i oni ljudi i da ideali u velikim previranjima nisu dovoljni, pa čak ni kada si veliki čovek jer slabosti, strahovi i strepnje postoje i u velikim ljudima. Sve se svede na pojedinca koji često ne može mnogo toga - objašnjava Šušljik, koji je upravo tog dana završio sa poslom ispred kamere. - Moj lik, Luka Bog, je prekaljeni ratnik, surovo oštar, ali bez obzira na to što ga je rat isklesao u nešto ogrezlo i cinično, i on se pita zašto čovek sam sebi radi čitav taj užas.

Iako Dobrica Ćosić nije pisao ratni spektakl, stvaranje serije po njegovom delu je spektakularno.

 - Siguran sam da je ovo, u produkcijskom smislu, najzahtevniji projakat koji se dešava na ovim prostorima u poslednjih nekoliko godina. Zahtevi romana i scenarija, rekonstrukcije, uostalom i 200 dana snimanja sami po sebi su produkcijski spektakl jer treba sve to izdržati i napraviti kvalitetan serijal - ističe Šušljik.

Dok se spremao za scenu sa Šušljikom, Denis Murić, koji igra Aleksu Dačića, šetao se tamo-vamo po šumi, pobadao štap u zemlju i ponavljao tekst. Mladi glumac je ranije u intervjuu za naš list objasnio koliko mu je fizički "skok" u prošlo vreme bio značajan:
- Tek kada sam došao na lokacije koje su odabrali za snimanje, video sam zaista gde i kako su ljudi živeli, to jest kakva je u to vreme bila sirotinja koju i sam igram. Dok sam čitao Ćosića, najzanimljivija i najtužnija mi je bila slika mladih ljudi koji idu u rat i ginu. Zamišljao sam te situacije, i rat i tragedija su me i privukli toj temi.
Među mladićima uvučenim u rat su i Ivan Katić i Bogdan Dragović, koji će tada postati nerazdvojni prijatelji. U ulozi sina Vukašina Katića (Dragan Mićanović) našao se Andrej Nježić, rodom iz Banjaluke, student treće godine glume na FDU, u klasi Marije Milenković.

- Lik Ivana je izazovan i prilično složen. On je student koji se iz Pariza vraća da bude dobrovoljac, uprkos tome što je kratkovid. Inače delimo tu osobinu i zanimljivo je da po romanu on ima minus sedam, a ja minus šest (smeh). Ivan je veoma inteligentan i učen čovek, ali smotan jer je kratkovid. Istina mu je iznad svega, ne bira strane, dosledan je sebi, zna šta hoće, zadržao je razum u tom haosu i nije mu jasno zašto to ljudi rade. Zbog serije sam držao pušku i prvi put kada sam je uzeo u ruke bilo mi je zapravo jezivo, ali što sam više rukovao tom puškom iz Prvog svetskog rata, koja je dosta teška, postao sam sa njom na ti - priča nam Andrej Nježić.
Lik Bogdana Dragovića u "Vremenu smrti" igra Filip Stankovski, koji je 2021. godine završio FDU, u klasi Biljane Mašić, ali je ostao kao student demonstrator na predmetu Scenski pokret.

 - Pre godinu dana počeo sam da spremam ulogu, a snimam od maja prošle i trajaće do juna ove godine. Bogdan Dragović, mladić iz Valjeva, studira prava u Beogradu, i podseća na romantičarske junake jer je spreman da i život da za prijatelje i svoje ideale, a inače je socijalista i revolucionar. Mislim da nema preterane razlike u ponašanju ljudi tada i sada jer čovek je oduvek jednako vrednovao stvari. Izazov je što se ovde radi o ratu i borbi između dobra i zla. "Vreme smrti" je veoma bitno jer kroz Veliki rat, koji je snašao našu zemlju, govori o temama koje se tiču svakog čoveka na svetu, o borbi za slobodu, prijateljstvu i ljubavi - kaže Filip Stankovski.
Ivan Živković još jednom režira seriju po delu Dobrice Ćosića, ali naglašava da su retke prilike da se takvo nešto desi i da bi voleo da za 20-30 godina neko napravi još neku verziju Ćosićevih dela.

 - Veliki je to opus i morali smo da napravimo izbor čime ćemo se baviti i kako će naša televizijska priča teći. Postoji politička linija u kojoj Dobrica vešto kombinuje svoje izmišljene likove sa istorijskim ličnostima i gde se ukrštaju političke dileme o Prvom svetskom ratu, razmišljanja o velikoj državi koja bi ujedinila sve Južne Slovene, pristalice i protivnike te ideje za koju, između ostalog, Srbija u tom trenutku strada i zbog koje nastupa to vreme smrti. Sa druge strane je priča o malim ljudima, mladima koji su u rat krenuli čista srca i u želji da sačuvaju otadžbinu, onima koji bukvalno stradaju pred našim očima, poput 1300 kaplara, i opet je tu kombinacija stvarnih i fiktivnih likova - naglašava Ivan Živković.