DECA U KANDŽAMA NARKO-KARTELA: Treća sezona dokumentarnog serijala "Ilegalna trgovina: Marijana Van Zeler" na kanalu Nacionalna geografija

Nagrađena priznanjem Pibodi za istraživački rad koji traje već 20 godina, a koji je započeo izveštavanjem sa takozvane "nulte tačke", 11. septembra 2001. godine, tokom terorističkog napada na Njujork, što joj je kao tek diplomiranom studentu novinarstva bio prvi zadatak. Marijana je dobila i svoj prvi "Emi" 2020. Čuvenu televizijsku nagradu u kategoriji za dokumentarni rad, osvojila je sa prvom sezonom serijala "Ilegalna trgovina". I dok je u prvom ciklusu jurila narko bosove od Los Anđelesa do Libana, u drugom je došla u Srbiju. Evo i zašto.

- Bilo je to pretprošle godine, negde u jesen. Radili smo emisiju o posebnoj ekstremističkoj glupi "Bela nadmoć" koja je u SAD ozbiljan problem. Mnogi nevini mladi ljudi stradali su od ruke ovih neonacista uverenih u ispravnost njihovih ideala i pozvanost od strane ni sama ne znam koje sile, da oni dele pravdu i određuju ko zaslužuje da živi. Razgovarala sam sa ljudima koji su bili bliski osobama koje su njihovi pripadnici ubili. To su strašne ispovesti, a još strašnije je da posle svega takve ideje i danas postoje. Tokom našeg istraživanja, sasvim slučajno smo otkrili da se jedan od pripadnika ove grupe od američkih vlasti krije upravo u Srbiji. Tada je bio u Srbiji.

Spakovali smo se za tri dana i došli u vašu zemlju kako bismo razgovarali sa njim - otkriva nam Marijana van Zeler koja je za potrebe trećeg ciklusa svog serijala prešla 4800 kilometara, od Los Anđelesa, preko Ukrajine do Tel Aviva. Teme kojima se bavi u novoj sezoni su raznovrsne i, kako i sama priznaje, nažalost, veoma aktuelne.

- Iskreno, to što ponovo razgovaramo me ne raduje previše, jer to znači da siva ekonomija i crno tržište i dalje cvetaju. Nemam zabluda. To je veoma dobro razrađena i uhodana mreža, za državne i mehanizme zakona gotovo nedodirljiva, a sa njima često i isprepletana, i zato verujem da će još dugo trajati. Polovina svetske ekonomije počiva upravo na ovom tržištu. Ogromna moć je u rukama ljudi koji ne podležu zakonu - podseća nas novinarka na stvarnost koje smo svi svesni, ali ponekad je lakše kada ne znamo za nju.

Ipak, Marijana otkriva da je, u trećoj sezoni, ta stvarnost zakucala i na njena vrata. I to ne u profesionalnom smislu, već je ugrozila njen dom, porodicu i privatnost.

- U ovoj sezoni bavimo se takozvanom MDMA, iliti popularno nazvanom "ljubavnom drogom".

Ona se prodaje deci u školama, a ovog puta imala sam priliku da i lično budem suočena sa ovim problemom. Naime, dok sam se bavila jurcanjem po svetu, tragajući za sagovornicima iz sveta podzemlja koji bi mi pomogli da shvatim kako funkcioniše njihov svet, na samo nekoliko stotina metara od moje kuće dešavala se drama koja je na kraju završila i u seriji. Škola u koju ide i moj sin bila je jedna od lokacija u kojoj se deci prodaje takozvana "ljubavna droga". Ovaj naizgled bezazlen naziv iza svog imena krije čitavu mašineriju preprodavaca i smrti koja seže čak do Holandije - otkriva novinarka koja u emisiji prati lanac snabdevanja "ljubavne droge", od klubova u Los Anđelesu do epicentra u Holandiji, gde su mafijaši nedavno ubili poznatog novinara koji se bavio ovom pričom.

Da li je moguće da je konzumiranje droge MDMA u Sjedinjenim Državama odgovorno za preobražaj Holandije u državu koja je pod kontrolom narko-kartela, pita se Marijana u novom ciklusu serijala "Ilegalna trgovina", a mi je pitamo sa kojim je sve izazovima suočena tokom rada na serijalu.

- Imam utisak da sam ostarila bar sto godina otkako sam počela rad na ovoj seriji. Svaku sezonu pripremamo bar dve godine. To je ogroman i naporan rad, a kako on izgleda sa druge strane kamere, dakle, kako izgleda sve ono što gledaoci ne vide u seriji, ne možete ni da zamislite. Da bismo dobili ovih desetak priča, prinuđeni smo da nam se pred nosom zatvori na stotine drugih vrata. Neka se čak nikada i ne otvore. To je jedan zatvoren sistem, koji ima svoja pravila i zakonitosti. U njega je teško ući, a još teže zadobiti poverenje tih ljudi da govore za medije, i da se otvore - priznaje novinarka koja se u trećem ciklusu, osim tržištem narkotika, bavi i distribucijom ilegalnog i neobeleženog oružja, problemom surogat materinstva u Ukrajini, koja je za kratko vreme postala kolevka za trgovinu bebama. Zatim nas vodi na crnu berzu za organe i upoznaje sa tržištem na kom se godišnje "obrne" 1,5 milijardi dolara. Saznaćemo nešto više i o sajber piratima, internet kriminalcima koji kradu novac ljudi sa kreditnih kartica, a posebnu pažnju posvetila je trendu koji je tokom poslednjih godina doživeo pravi procvat - tržištu kriptovaluta i svim prevarama koje se na njemu odvijaju. Tema u novoj sezoni je mnogo, a Marijana van Zeler se postarala da sve informacije dobijemo iz prve ruke. Od kriminalaca koji vode ove poslove. Zato nas zanima, da li se ikada uplašila za sebe i svoj život dok je svesno išla na randevu sa ljudima koji su u stanju da ubiju bez treptaja.

- Ono što se najčešće zaboravlja je to da su i oni ljudi. Boluju od istih boljki kao i svi mi. Čini mi se da najveći uticaj na to da na kraju progovore ima ego. Činjenica da neko želi da čuje njihovu priču, da svetu predstave ko su oni i šta su postigli. Sa druge strane, veoma važno je i to što im prilazim iz pozicije ravnopravnosti, a ne sa sa stavom: "Ja sam iznad tebe, ne bavim se kriminalom, ispravna sam". Ono što je najvažnije ako želite da dobijete priču jeste to da ne osuđujete sagovornika, već da probate da ga razumete. A strah uvek postoji. Međutim, kod mene, a verujem da je tako kod svakog novinara istraživača, postoji i ta ludačka radoznalost koja je snažniji poriv čak i od urođenog instinkta kao što je strah. Česta su pitanja u stilu - ti si žena, juriš ljude kojima ubistvo dođe kao doručak, kako je moguće da se ne plašiš... Ali mislim da u našem poslu polovi nemaju veliku ulogu. Ako si novinar vodi te priča, i nije važno da li si muško ili žensko. Strah u tom smislu ne zna za polove.