KAD SE RODIŠ U ŠKOLI, TIK UZ BIBLIOTEKU: Tihomir Tika Stanić o seriji "Nobelovac", koju će uskoro snimati i režirati

To iskustvo iz pozorišta kasnije sam primenjivo na filmu i televiziji. Srećan sam što sam decenijama čekao da neko primeti kako igram različite likove i ne ličim na sebe. I onda se to pre nekoliko godina desilo. U jednom danu je reprizirana drama "Kraj dinastije Obrenović", išla je komedija "Psi laju, vetar nosi", gde igram ulogu Stavre na koju sam ponosan, kao i krimi-drama "Ubice mog oca", i ljudi su napokon videli da igram drugačije. Predstavlja mi uzbuđenje i zadovoljstvo da pokušam da u svakoj ulozi pronađem šta je to bitno za lik koji igram. Pošto su svi ljudi na ovom svetu drugačiji, samim tim je lik koji igram drugačiji od onog što sam igrao ranije. Postoje glumci koji misle da su po sebi dovoljno harizmatični i zanimljivi, i da je dovoljno da se pojave takvi kakvi jesu, a samo se zovu drugačije. Možda i jeste tako, ali ja jednostavno ne pripadam toj školi.

Jedan od bardova srpskog glumišta, Tihomir Tika Stanić, ovako za "TV novosti" govori o sebi i glumi koju živi već više od 40 godina. U dugoj karijeri, osim kralja Aleksandra Obrenovića, odigrao je još značajnih ličnosti iz srpske istorije i književnosti: od Dositeja Obradovića, Save Mrkalja, Sterije, Crnjanskog, Stevana Sremca, Borislava Pekića do kralja Milana. Našeg jedinog nobelovca Ivu Andrića glumio je čak pet puta, a dok govori monodramu "Na Drini ćuprija", bilo u učionici pred nekoliko preostalih đaka ili pred prepunom salom, živo se ređaju slike višegradske kasabe usred koje raste veličanstven most i javljaju se snažne emocije.

Stanić je poslednjih godina osvojio široku publiku spektrom različitih televizijskih serija, među kojima su "Aleksandar od Jugoslavije", "Klan", "Radio Mileva", "Branilac", "Feliks", "Zlatni dečko", "Šetnja sa lavom", "Bunar"... Donedavno smo ga gledali kao četničkog komandanta Kostu Pećanca u špijunskom trileru "Vera", a sada na Superstar TV i Prvoj, pratimo kako se njegov junak Predrag Marjanović snalazi kao ministar policije u šestom ciklusu "Ubica". Dok očekuje emitovanje treće sezone serije "Kamiondžije d.o.o." i nastavak snimanja triler-drame "12 reči", neumorni Stanić priprema repertoar za novu sezonu "Teatrijuma" u Kapetan Mišinom zdanju i svaki slobodan trenutak koristi za projekat koji hrani njegovu dušu.

- Već sedam godina radimo na scenariju koji je završen i koji ćemo realizovati na jesen.

Veoma je inspirativno zato što iz dana u dan otkrivamo neke nove detalje, sada smo počeli pripreme za snimanje, tražimo lokacije, a i kasting je skoro gotov... Kada čovek odabere važnu temu i kada se bavi značajnom ličnošću i literaturom, onda rad dobija specifičan kvalitet. U tom približavanju ili pokušaju da se približimo Andrićevim vrednostima, i književnim i moralnim, dešava se nešto što zaista daje smisao i radu i životu - priča nam Stanić o radu na seriji "Nobelovac", koja osvetljava život čuvenog književnika Ive Andrića. Biografska drama od osam epizoda biće rađena u saradnji sa RTS. Scenaristi su Ivan Velisavljević i Jelena Mijović, a saradnici Aleksandar Novaković i Stanić, koji je i kreator serije sa Vladimirom Roganovićem i Velisavljevićem.

- Snimanje je predviđeno tek za septembar. Počećemo u Višegradu, simbolično, na ćupriji, 1. septembra, a završićemo u Stokholmu, 10. decembra, simbolično, ispred dvorane u kojoj je Andrić na taj datum primio Nobelovu nagradu. U međuvremenu ćemo ići u Travnik, Sarajevo, Herceg Novi, Sokobanju, Irig, na Frušku goru... Ovih dana sam obilazio autentične stanove u kojima je Andrić živeo jer ćemo pokušati da rekonstrušemo mnogo toga iz njegovog vremena. Serija se bavi različitim periodima, iz 1961. godine i trenutka kada je primio vest da je dobio "Nobela" priča se vraća u periode od 1941. do 1961. i od 1914. do 1920. godine - objašnjava Stanić.

Pored toga što će tumačiti starijeg Andrića, glumac Stanić će i režirati seriju "Nobelovac".

- Nisam do sada kontaktirao sve ljude koji će igrati, i još nismo izabrali glumca koji će tumačiti mladog Ivu Andrića. Ali, podela je velika, recimo Andrićevu suprugu Milicu Babić igra Selma Alispahić, Isidoru Sekulić Aleksandra Pleskonjić, Andrićevu ličnu sekretaricu Veru Stojić Branka Šelić, Rodoljuba Čolakovića Vladan Gajović, Marka Ristića Slobodan Beštić, Milovana Đilasa Mišo Obradović, Radovana Zogovića Petar Novaković i tako dalje. Mnogo sam promišljao o podeli i reakcije glumaca posle čitanja teksta su jako dobre, što me raduje, a odmah posle toga dobijem fotografije sa gomilom knjiga i literature na koju se "bace" u istraživanju svojih likova - otkriva nam Stanić.

Radeći na scenariju serije "Nobelovac", osim gomile podataka koje je saznao, Stanić je najviše pažnje posvetio dvema činjenicama:

- Pre svega, Andrić je rat proveo u Beogradu, a mogao je da bira gde će, i odbio je da potpiše Nedićev apel za borbu protiv komunista, iako je time mnogo rizikovao. Druga činjenica je da je celokupni iznos Nobelove nagrade poklonio unapređenju biblioteka u Bosni i Hercegovini. Čuo sam bezbroj ogovaranja ljudi koji su tvrdili da je bio cicija. Kada bismo imali više takvih cicija koje celokupan iznos, a u pitnju je otprilike milion dolara, poklone unapređenju biblioteka ili u neke druge smislene svrhe, svet bi drugačije izgledao.

Na pitanje čega je Ivo Andrić simbol u njegovom životu, Stanić ističe da su Andrićeva dela oduvek imala posebnu vrednost.

- Pošto sam se rodio u školi, jedan hodnik je delio moju spavaću sobu od školske biblioteke i bile su mi dostupne sve te knjige iz njenog fonda, a imao sam i strast za čitanjem. Veliku, ogromnu strast i čak sam bežao sa časova fizičkog da bih čitao. Uz sve što sam čitao, možda ponekad i u nevreme, Andrićeva proza i poezija Crnjanskog bile su mi najpitkije i najbolje sam ih razumeo, čini mi se, u svim periodima života. Možda sam tako i naučio slova, ali sigurno sam na Andrićevim delima odrastao i sve što sam čitao kasnije sam merio time. To je bila neka vrsta etalona u mojoj mladosti i odrastanju.

Kasnije, sticajem okolnosti, nekoliko puta sam se pojavio u liku Andrića, a to što sam naučio napamet delove romana "Na Drini ćuprija" i što ga govorim već 21 godinu donelo mi je ogromnu slobodu. Već odavno, čini mi se, ne bih ni morao ništa drugo da radim, osim da putujem po svetu i govorim to, i mogao bih i da živim od toga. I Crnjaskog sam igrao u TV filmu "Raj" i u predstavi "Miloš Crnjanski". Veoma mi znači njegova poezija i kada je govorim čini mi se da mi organizam dobije dobru frekvenciju i bolje se osećam.

Često sam u bitnim trenucima u životu poneki njegov stih ili napisao na svojoj slici ili rekao i tako iskazao nešto što svojim rečima možda ne bih umeo.

Savremenik ove dvojice velikih pisaca bio je i srpski četnički vojvoda Konstantin Milovanović, poznatiji kao Kosta Pećanac, a čiji lik je Stanić oživeo u filmu i seriji "Vera" o špijunki Veri Pešić tokom Drugog svetskog rata.

- Rođeni brat mi je pre neki dan rekao da me nije prepoznao dok nisam progovorio. U liku Koste Pećanca najzanimljiviji mi je bio trenutak kada se on, koji je izgleda otac Vere Pešić, suoči sa činjenicom da ga je ona izdala. Pošto sam to znao, jer sam čitao scenario, od početka sam igrao sa svešću da me čeka ta scena. Mislim da je ta izdaja potpuno razumljiva. Ako će detetu spasiti život i ako će mu doneti sreću, onda se čovek može i radovati da podnese svoju žrtvu, pogotovo ako je zaslužio, jer on je ipak kolaborant. Ima u svakom čoveku dovoljno dobrote i dovoljno zla, samo je pitanje kojim svojim osobinama dozvolimo da dominiraju, čega se odreknemo i koje misli potisnemo, to nas na kraju odredi. Čak i ljudi za koje znamo da su apsolutni negativci, nisu to bili oduvek. Takvim su ih učinili njihovi postupci koji su često slučajni ili nepromišljeni, a često ih splet okolnosti dovede u takvu situaciju. Važni i veliki su oni koji se trude da pobede svoje loše osobine. Nije to ništa novo, to je opšte mesto, koje se izgleda vekovima potvrđuje kao tačno.

Stanić ne želi da gledaocima kvari ugođaj, pa o novim nastavcima već poznatih serija kaže samo:

- U šestoj sezoni "Ubica mog oca" sledi nešto novo Marjanoviću, koji je sada ministar, i videćemo kako se snalazi na toj funkciji. Volim tu ulogu jer mi je vratila samopouzdanje. Nekoliko godina pre toga, baveći se produkcijom, zanemario sam ono što je moje biće i što u suštini jesam, a to je glumac. Onda sam se tom ulogom vratio sebi i onom što najbolje znam da radim i čemu se najviše veselim. U aprilu bi trebalo da krene treća sezona "Kamiondžija". Mnogo volim tu seriju i mislim da smo u njenoj priči pronašli dragocene stvari i vrednosti. Nenad Jezdić i ja se veoma dobro slušamo kao partneri, jako dobro funkcionišemo, i to je baš dragoceno i lepo iskustvo.

Pored obaveza na Akademiji umetnosti, gde predaje, u pozorištima i pred kamerama Stanić je "zasukao rukave" da bi "Teatrijum" i ovoga leta u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja ponudo publici zanimljiv repertoar.

- Pripremamo novu sezonu koja će trajati od 1. jula do 31. avgusta. Imaćemo nekoliko premijera i radimo "Anđele Vavilona" Mate Matišića, "Dr" Nušićevog, "Haleluju" Đorđa Lebovića, a planirali smo još nekoliko predstava u kojima bi trebalo da igram, ali nemam vremena za to jer pripremam "Nobelovca". Često ljudi zaborave da je vreme dragocenije od bilo koje materijalne vrednosti, od bilo kog društvenog položaja ili od bilo kojeg privida. Uvek sam ponosan na sebe kada vreme ne trošim na trivijalne sadržaje nego kada se bavim nečim što verujem da je važno i kvalitetno, kao što je, na primer, i ova serija o Andriću, ili dobra pozorišna literatura, ili dobar dramski tekst.

Na pitanje da li je zadovoljan kako je dosadašnje vreme potrošio, Stanić naglašava da neće o tome uopšte da razmišlja.

- Kada bi ljudi napokon shvatili da je prošlost takva kakva jeste i da se na nju ne može uticati, a da na sadašnjost i budućnost može da se utiče i kada bismo se okrenuli, u svim društvenim sferama, samo onome što nas čeka i slušali one koji osećaju budućnost, a to su naša deca i mladi, koji će živeti duže od nas, bilo bi nam bolje. Otdkad slušam svoju decu, nemam nikakav problem. Već odavno i u profesiji me isključivo zanima šta će o tome misliti, da li će ih to zanimati i kakav sud će o tome imati moja deca i njihovi prijatelji.

Za kraj, jedan od naših najboljih glumaca otkriva šta kaže taj jedini relevantan sud.

- Nedavno sam predložio mlađoj kćerki da pogleda film "Doni Brasko". Kad je odgledala film, mnogo joj se dopalo kako igra Al Paćino i rekla mi je: "Tata, on igra tako kao što ti igraš". Ona je prepoznala, što ne znači da je to tačno, kako Al Paćino igra i povezala sa onim što je gledala kako ja igram. To je možda i najveći kompliment koji sam dobio. Ne treba mi nikad više veći kompliment od toga i veća potvrda da sam na dobrom putu.