PUT OKO SVETA ZA 50 MINUTA: Serijal "Fantastična planeta", autora Vladimira Banića, od 7. februara, na RTS 1
NOVI dokumentarni serijal "Fantastična planeta", autora Vladimira Banića, u kome ćemo upoznati čitavu zemaljsku kuglu i proširiti vidike, biće premijerno emitovan od 7. februara, utorkom, u 22.00, na Prvom programu RTS.
Veliki projekat Radio-televizije Srbije i produkcije "Soul films" je - po broju dana snimanja, satima leta, pređenim kilometrima, kao i po broju zemalja u kojima je sniman - jedan od najzahtevnijih ikada napravljenih na našim TV mrežama. U svakoj od 20 epizoda autor nas vodi na put oko sveta za 50 minuta kroz teme koje su zajedničke za celu planetu, a opet specifične za svaku kulturu, objašnjavajući ih iz ugla svake zemlje ponaosob. Prva epizoda bavi se smrtnom kaznom, a u emisiji učestvuju i ljudi koji su na nju osuđeni.
- "Fantastična planeta" pokušava da napravi presek današnjice u svetu kroz teme koje smo odabrali kao interesantne, a među njima su i neke monumentalne kao što su kazna, greh, starost, smrt, kriminal, pohlepa... Svaka epizoda, osim prve koja je rađena u dve zemlje, snimljena je u tri države na različitim krajevima sveta i daje primere kako i zašto je nešto drugačije - objašnjava za "TV novosti" Vladimir Banić.
Tako će autor o ljudskoj potrebi za hranom pričati kroz iskaze onih koji su na jednom delu planete pogođeni nestašicom, a na drugom preteranom proizvodnjom hrane, snimajući u Danskoj, Tajlandu i Libanu. Razne nacije se različito odnose i prema domu, što ćemo videti kroz prizmu SAD, gde vlada epidemija beskućništva, Izraela, u kome postoje komune zvane kibuc, i Nemačke, u kojoj se "skvotuje". Porast broja svetskog stanovništva u poslednjih pola veka, sa četiri na osam milijardi, promenio je planetu, što će biti vidljivo kroz primere Bangkoka, Dubrovnika i Dubaija. Da neki delovi zemaljske kugle nisu baš gostoljubivi, potvrdiće epizoda snimljena na ledenom severu Norveške, u pustinji Jordana i laguni Venecije koja tone.
- Od naroda koji živi u čamcima između Mijanmara i Tajlanda, do Masai zajednica ispod Kilimandžara. Od ubica, do sveštenika i zen mastera. Od najbogatijih do najsiromašnijih na ovoj našoj fantastičnoj planeti, svako je imao priču za nas. Svi ljudi na svetu imaju manje-više isti zadatak: da preguraju dan, nedelju, mesec i da obezbede dobar život za porodicu. Ipak, trudili smo se da "lovimo" njihove specifičnosti. Na primer, zašto se priključuju mafiji u Italiji, a zašto bandama u Brazilu? Ili zašto je nešto prihvaljivo u Japanu, kao, na primer, oženiti se lutkom, apsolutno "no-no" u mnogim drugim zemljama - ističe Banić.
Ekipa serijala je zabeležila i vanvremensku lepotu planete Zemlje najmodernijim kamerama i snimcima iz vazduha. Pored uzbudljivog sadržaja i probranih, zanimljivih sagovornika, imaćemo priliku da u svakoj epizodi stignemo sa kraja na kraj sveta.
- Hteo sam da napravim emisiju koju će da gleda cela porodica i kojom će naš čovek moći da proputuje svet, nauči nešto, stekne novo iskustvo i primere koje će možda da iskoristi u svom dvorištu, okolini, firmi ili porodici. Želeo sam da emisija bude dokument vremena, informativna, obrazovna, putopisna i zabavna, da nikoga ne vređa, da svakome prilazi sa pruženom rukom i pozitivnom energijom - kaže sagovornik "TV novosti".
Vladimira Banića auditorijum poznaje kao "reportera bez granica". Na početku pandemije bio je prvi srpski novinar u Japanu, a potom je iz Francuske, Italije, Turske, Grčke i Izraela, u roku od nekoliko dana, izveštavao o žarištima koronavirusa. Pratili smo i njegove reportaže o sukobima u Nagorno Karabahu, Gazi, Siriji... To mu je 2021. godine donelo nagradu za novinarsku hrabrost "Milan Pantić", koju su mu dodelile "Večernje novosti", UNS, NUNS, "Novi put" iz Jagodine i porodica Pantić.
Na "Fantastičnoj planeti" radio je i veliki broj domaćih i stranih profesionalaca. Snimatelji Marko Kovačević, Borislav Ristović, Mihajlo Todorović, Marko Bajželj, Damjan Banjac, Johanes Šautsen, Karlos Leandro Ramos, Poup Kariuki i Lorens Kimani. Za montažu su bili zaduženi Davor Bosankić, Dragan Krasić, Milica Jelača Spasić, Stevan Spasić i Marko Džambić.