VERUJEM U LJUBAV I NJENU MOĆ: Anđelka Prpić o ulozi u seriji "Šetnja sa lavom", o potrazi za smislom i veri

Kako je jednom opisala: "Nešto čarobno jednostavno vrca iz vas i potpuno spontano vas vodi ka Domu kulture, dramskim sekcijama, Akademiji, i dok se okrenete, eto diplomske predstave". Dobila je priliku da pokaže glumački dar i dobro je iskoristila.

Trenutno je gledamo kao voditeljku Unu u seriji "Šetnja sa lavom", koja se emituje na kanalu Superstar TV (vikendom, u 21.00) i Prvoj (sredom i četvrtkom, u 21.50), ali ovo nije prvi put da je u ulozi TV zvezde. Prva serija u kojoj je igrala, "Ulica lipa", donela joj je upravo rolu voditeljke. Od te 2007. godine, Anđelka je nizala i brojne druge uloge, a voditeljku više nije samo glumila, već je to zaista i bila, u emisijima poput "48 sati svadba" ili "Zna se ko je prvi". Publici se uvukla pod kožu pre svega kao komičarka, ali je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu kod profesora Borisa Isakovića savladala i ostale veštine glumačkog zanata, što je pokazala u trileru "Jedini izlaz". Nezaboravne su njene komično glumačke bravure sa kolegom Andrijom Miloševićem, a doskora smo je pratili u komediji "Radio Mileva" kao frizerku Jecu, koja je neumorna u osmišljavanju novih štoseva sa komšijama. U godini u koju smo zakoračili, Anđelku očekuje i premijera nove sezone drame "Azbuka našeg života".

Kada bi to bilo moguće, da li biste bili Unina gošća u emisiji "Šetnja sa lavom"? Zašto?

- Unina "Šetnja sa lavom" je najgledanija emisija i samim tim primamljiva u današnjem sistemu vrednosti kada su rejtinzi i šer najvažniji parametri uspeha. Ipak, mislim da bih preskočila taj poziv makar dok je Una u svojoj staroj fazi senzacionalističkih tema koje diktiraju ljudi kojima odgovara da se publika isključivo zaglupljuje. Ali nakon njene metamorfoze i potrage za nečim dubljim, za smislom, rado bih sela ispred njegog mikrofona.

Znamo da mnogi likovi doživljavaju promenu. Kako biste opisali kroz kakvu metamorfozu će Una proći?

- Una će najpre početi da ima otpor od primitivizma koji je okružuje, upravo na poslu. Zatim će početi da u sagovornicima i gostima traži ljude koji imaju šta da kažu gledaocima. Samim tim joj ni okruženje u privatnom životu više neće prijati. Njena potraga za smislom nije laka, ali je u našoj seriji ona pitka i zanimljiva. Andrej Šepetkovski je uspeo da čak i to, kao realno neatraktivnu temu, osladi gledaocima... Ljubav, porodica, čist obraz su Unini novi ciljevi.

Rekli ste da je Una oličenje današnjice, "instagram wannabe" života u kome sve pršti i sija. Ali zašto je izabrala taj put? Šta ju je navelo da tako živi?

- Niski kriterijumi, neudubljivanje u bilo kakav sadržaj, sistem vrednosti koji te ako živiš tu i tu i voziš to i to, a nosiš ovo i ovo, momentalno pozicionira kao osobu od značaja, lažan osećaj instant ispunjenosti, traženje forme pre suštine. Nažalost, Una je jedna u moru takvih duša. U tom svetu sramota ne postoji kao opcija. To je sistematsko višedecenijsko uništavanje mišljenja, vaspitavanje putem medija koje nas osiromašuje i vodi ka dnu. A mulj je lepljiv i nije lako iz njega izaći.

Šta ste iz svog života uneli u taj lik, budući da su situacije u kojima se ona nalazi vrlo realne i svima poznate, od odnosa sa ambicioznom majkom, preko zahtevnog šefa do zavidnih koleginica?
- Najiskrenije govoreći, a pre svega zahvalna Bogu, zvezdama, karmi, ili ko god da pravi te rasporede u životu, moja majka je podržavajuća žena od koje sam naučila da su poštenje i biti vredan vrline bez kojih se na ovom svetu ne može. Isto tako zavidnih kolega i koleginica nemam, imam partnere u poslu sa kojima više ili manje uživam radeći. Zahtevne poslodavce volim ukoliko nam je cilj isti, ukoliko ne - i nisam deo takvih poslova. Tako da nisam mogla da crpim inspiraciju iz svojih iskustava. Ali svakako mi je jasno i poznato sa čime se sve ljudi danas sreću i bore. Zato smatram da je ova serija važna - jer ukazuje na pogrešne ljude, stavove i daje nadu da je moguće odupreti se. Samo je potrebno dozvoliti dobrome i plemenitome da nam se približi, da nas očeše makar... To je inspiracija za dobre promene u nama. To je posao umetnosti.

Priča u fokus stavlja ljubav, umetnost, veru... Koliko smo se zaista udaljili od osnovnih vrednosti kada nešto tako univerzalno ipak mora da se potcrta, da nas neko na to podseti, vrati "u kolosek"?

- Svejedno da li smo se, kako i koliko udaljili. Važno je samo da toga budemo svesni. I da kad god to osvestimo tu stanemo, da ne srljamo dalje. Uvek ima nazad, uvek postoji putokaz za pravi put. Lakše je ako ima ljubavi da nas dodatno motiviše i da nam snagu. Vera dolazi da to učvrsti i kad pomislimo da je ćorsokak da nam razbistri pogled i pošalje vetar u leđa.

U najavi filma, a sada i serije, stoji da ova priča vraća veru u ljubav. Možemo li onda za vas reći da ste jedna od onih koji do kraja veruju da će ljubav spasiti svet?

- Saglasna sam. Verujem u ljubav! U njenu moć! Sve vrste ljubavi su božanska osećanja i samim tim sposobne za čuda!

Ovde je reč i o pronalasku smisla koji nas menja nabolje. U čemu ste ga vi pronašli? Da li je tumačenje ove uloge toj potrazi bar malo doprinelo?
- Uvek kada radimo na novoj ulozi, kopamo po ljudskoj duši, postupcima. Vidimo na plastičnim primerima šta oni dobro ili loše donose. To je velika prednost nas glumaca, što istražujući o drugima zapravo preispitujemo sebe. Ako tome dodamo lepe i pametne razgovore sa kolegama, piscima, rediteljima, zaključci nisu zanemarljivi. Ja sam konkretno iz ovog procesa naučila da ništa nije konačno, i da je potraga za smislom neprestana, ali zato okrepljujuća.

Po čemu pamtite saradnju sa Andrijom Kuzmanovićem, ali i kolegom i scenaristom Andrejom Šepetkovskim, na ovom filmu i seriji?

- Imala sam priliku da radim sa dva maestralna glumca i vrlo posvećenim kolegama. To je uživanje, to je pesma. Iako imaju potpuno drugačije pristupe poslu, od svakoga sam imala šta da naučim i uživam u praktičnoj nastavi. Sa Andrijom Kuzmanovićem je to intuicija, prepuštanje potpuno trenutku i davanje svega na pomen "akcija". Sa Andrejem Šepetkovskim je to temeljna analiza, priprema, planiranje i onda sitan vez. Kažem vam, uživancija!

A kojih umetničkih iskustava iz ranijih perioda se najradije sećate?

- Najznačajnije mi je bilo, rekla bih, dok sam bila u procesu rada na monodrami Nebojše Romčevića "Šta me snađe". I to od monenta kada sam krenula sama sa publikom. Shvatila sam da se taj proces nastavlja tek tada, tada je "testo nadošlo premesi", a i oni fini završni začini ne mogu da dođu bez publike.

Najavljeno je da će u drugoj sezoni hrvatsko-ukrajinske serije "Ćutanje" važno mesto dobiti dve jake žene, koje igrate vi i Branka Katić. Koliko vam znači ova uloga i održavanje kontakta sa regionalnom umetničkom scenom?

- To mi je za kraj uzbudljive 2022. došlo kao posebna poslastica, ali i odgovornost. Uživala sam gledajući sve radove reditelja Dalibora Matanića. I ispunila mi se želja da sa njim i radim. Uz to, partner u gotovo svim scenama će mi biti Goran Bogdan za koga smatram da piše istoriju domaće kinematografije.

U kojim trenucima zastanete i, makar u sebi, kažete "Ala je lep ovaj svet"?

- Često mi to prođe kroz glavu ako već naglas ne izgovorim. Uvek ima i lepoga da se primeti, samo ako želimo. Okružena sam isključivo ljudima koji su živi dokaz da je ovaj svet lep. Ne dam to nikome i nizašta.

Budući da je sin Jakša pošao vašim stopama, šta ga i kako savetujete? Da li on traži sugestiju kad se sprema za ulogu ili nastup?

- On je dete koje uživa da istražuje. Ne pristupam tome kao nečemu što ga obeležava niti što će ga opredeliti u životu. U momentima kada se pripremao za ulogu u filmu "Bauk", nije bilo nikakve potrebe da savetujem niti intervenišem. Naspram reditelja Gorana Radovanovića, zaista nisam imala tu šta da dodajem niti oduzimam. Ja sam bila moralna i logistička podrška, što je posao roditelja.

Ne odustajete ni od komedije, budući da igrate u humorističkoj seriji "Radio Mileva", a ni od drame pošto ćete glumiti i u drugoj sezoni "Azbuke našeg života". Čime ćete još da se bavite u 2023. godini?

- Pripremamo drugi deo monodrame "Šta me OPET snađe", uveliko radimo na novom filmskom projektu... Što bi se reklo - ima posla ko 'oće da radi.

Pošto smo ušli u novu godinu, šta biste voleli da ostvarite, na širem planu, u narednih 365 dana, a po čemu ćete da pamtite godinu koja je za nama?

- Ciljeve i želje negujem tokom cele godine, a planove takođe pravim mimo novogodišnjih popisa. Svima nam želim da izvučemo lekcije iz prethodnih iskustava i da greške što manje ponavljamo u novim situacijama. Takođe, samo da smo motivisani, a onda se uvek nekako nađe načina.

Kada listate stare albume sa fotografijama i naiđete na slike nastale tokom praznika, šta vidite i koje emocije se probude u vama?

- Podsetim se koliko je porodica važna, koliko nije bitno u čemu smo, niti šta je na stolu, već sa kime smo i da li nam je osmeh od uva do uva. Sa porodicom sam provela i Badnji dan i Božić.