EKSKLUZIVAN INTERVJU Kristijan Slejter za "TV Novosti": Talenat, skandali, droga i... zver je puštena iz kaveza

NIKOLA DRAŽOVIĆ

02. 01. 2023. u 13:19

ŽIVOTNA priča Kristofera Danča, uglednog mladog neurohirurga iz Teksasa, čiji su unutrašnji demoni pobedili u večitoj igri dobra i zla, i u geniju oslobodili monstruma, poslužila je kao inspiracija za odlično ocenjenu seriju "Doktor Smrt" koju od 16. januara pratimo na kanalu Foks (ponedeljkom u 21.00).

Foto: Foks

Kristofer Danč danas je na odsluženju doživotne kazne za svesno i namerno ranjavanje ili ubistvo 38 pacijenata, a njegova karijera bi bez mnogo sumnje bila pravi izazov čak i za kralja psiholoških horora Alfreda Hičkoka. Glumac Kristijan Slejter, uz Aleka Boldvina i Džošuu Džeksona samo je jedan od holivudskih velikana koji predvode glumačku postavu ovog neverovatnog osmodelnog trilera koji je već dobio zeleno svetlo za drugu sezonu.

U ekskluzivnom intervjuu za "TV novosti" zvezda kultnih filmova "Ime ruže", "Smrtonosna privlačnost", "Intervju sa vampirom", "Žena"... otkriva nam kako je izgledao lov na teksaškog kasapina u belom mantilu i da li ga je uloga u ovoj seriji podstakla da se zapita ko su ljudi kojima polažemo svoj život u ruke na hirurškom stolu.

- Kristofer Danč je najbolji primer one teze da kod svakog pravila postoji izuzetak. Vrednost Hipokratove zakletve je onim što je učinio svakako dovedena pod znak pitanja, ali ne bih voleo da jedan primer posluži za generalizovanje. Ono što je najvažnije jeste činjenica da je zbog ovog slučaja došlo do značajne reforme u američkom zdravtsvu. Zahvaljujući novcu ovo plemenito zanimanje tokom poslednjih decenija postalo je svojevrsan eksperiment koji se otrgao kontroli. Danč je najbolji primer toga - poručuje na početku razgovora za "TV novosti" Slejter, koji u seriji tumači Rendala Kirbija, jednog od dvojice hirurga koji su naslutili da u Dančovom radu postoji nešto sumnjivo.

Za one koji nisu toliko upoznati sa likom i delom Kristofera Danča, možete li nam reći nešto više o ovom čoveku?

- Da bi gledaoci lakše razumeli ono što je Danč uradio, moraju pre svega shvatiti njegov put od profesionalnog fudbalera do jednog od najistaknutijih američkih hirurga. Reč je o izuzetno inteligentnom čoveku kog je kroz karijeru vodila surova ambicija. Kada je postigao maksimum kao fudbaler, odlučio je da okrene novi list, i da se posveti medicini. Bio je jedan od najmlađih i najperspektivnijh stažista neurohirurgije. O tome koliko je bio posvećen studijama govori u prilog to da je već tokom stažiranja imao više od stotinu operacija, dok prosečan neurohirurg tokom karijere obavi nekih hiljadu. Međutim, uz preporuke najboljih mentora, Dančovu biografiju činili su i skandali koji su već tada na neki način upozoravali na ono što sledi. Zbog toga što je u više navrata uhvaćen kako operacije izvodi pod dejstvom kokaina i drugih droga, nekoliko puta je bio suspendovan. Tada je već imao i više od pola miliona dolara dugova. U tom trenutku on se seli za Dalas, gde zahvaljujući biografiji kucanoj na dvanaest strana i mnogobrojnim doktorskim radovima koje je objavio, bez problema dobija poziciju i status jednog od najprestižnijih neurohirurga sa godišnjom platom od 600.000 dolara. Bio je to trenutak kada je zver puštena iz kaveza, a Doktor Smrt stupio na scenu.

Da li ste već bili upoznati sa pričom o Danču, pre nego što ste prihvatili ulogu?

- Ne. I to je najstrašnije od svega. Kada sam od prijatelja dobio preporuku da poslušam podkast na kom je zasnovana serija, zapitao sam se kako je moguće da se o ovom slučaju ne zna toliko. Nemoguće je a da se ne zapitate da li ste u neznanju vi ili neko vama blizak mogli da završite na njegovom stolu i postanete jedna od 40 osoba koje je namerno osakatio. Upravo zbog toga sam i osetio da bi serija bila sjajan način da o njemu sazna što više ljudi. To me je prvenstveno privuklo ovom projektu. Potreba da što više ljudi čuje ovu priču. Imam osećaj da su kriterijumi o tome ko je sposoban i spreman da odlučuje o ljudskim životima tokom poslednjih godina devalvirani.

Koliko ste imali dodira sa medicinom pre ove uloge? Kako je izgledala vaša priprema za seriju?

- Srećom, imao sam veoma malo kontakta sa medicinom u životu, što je za mene dobra stvar (smeh). Za ovu ulogu to baš i nije bilo od pomoći. Međutim, moj zet je kardiovaskularni hirurg, i on mi je mnogo pomogao u pripremi za ulogu, budući da je moj lik, doktor Rendal Kirbi, bio baš hirurg iz ove oblasti. Mnogo mi je značilo to što sam kao glumac mogao da prisustvujem operacijama i da iz prve ruke otkrijem kako funkcioniše taj svet. Najsnažniji utisak na mene ostavila je ta samokontrola koju hirurzi moraju da imaju u svakom trenutku tokom operacije. Oni su poput mehaničara za ljudsko telo. Neko poput Danča nikada nije ni smeo da priđe operacionoj sali. Doktorska diploma i talenat ne bi trebalo da budu jedina merila nečije sposobnosti za ovaj posao. Lekar bez duše je nešto najbliže đavolu.

Jeste li imali priliku da lično upoznate doktora Kirbija?

- Tek nedavno, nažalost. Kada smo počeli da radimo na ovoj seriji bilo je u planu da se upoznamo. Trebalo je da mi pomogne u pripremi za lik, ali tada je izbila pandemija koronavirusa i nismo uspeli da se sretnemo ranije. Videli smo na premijeri serije u Njujorku. Ostavio je snažan utisak na mene. Čovek je genije. I živi heroj, s obzorm na napor koji je uložio da se raskrinka Danč.

Šta vam je bio najveći izazov kod ove uloge?

- Bez mnogo sumnje, upravo to što ću tumačiti lik dobrice. Jednog pozitivca. Kada pogledate moje ranije uloge, lako ćete uvideti da sam retko bio na strani dobra. Uglavnom sam glumio neke mnogo mračnije antijunake. Moglo se očekivati da će mi u ovakvoj seriji pre pripasti rola Danča nego Kirbija. Međutim, drago mi je što to nije bio slučaj. Ova serija učinila je da istupim iz svoje zone komfora, i da se gledaocima pokažem u nekom drugom svetlu.

Kakav je osećaj biti u operacionoj sali sa Alekom Boldvinom?

- To je pitanje koje se ne čuje često (smeh). Sa Alekom sam radio i na nekim drugim projektima, tako da od ranije znam koliki je profesionalac. I osim toga, veliki sam poštovalac njegovog rada. Izuzetno ga cenim kao kolegu i zahvalan sam na prilici da sa njim delim kadar. Iskreno, iznenadio me je svojom neposrednošću. Veoma je duhovit i inteligentan, zaista je učinio da snimanje nekih teških i mušnih scena prođe sa mnogo vedrine i rasterećujuće.

Šta je za vas najsnažniji utisak ove serije?

- Mogućnost da su ljudska bića spremna da učine nešto ovako drugom čoveku. Čini mi se da životinje, koliko god njihov svet bio surov i odvijao se po nekim nepisanim pravilima, nikada ne bi bile u stanju da učine nešto ovako. Ljudi su zaboravili da poštuju zakone prirode. Zbog toga se ovakva zverstva i događaju.

Kao glumac sa višedecenijskim iskustvom, šta je to što danas donosite svojim ulogama što vam je, možda, nedostajalo na početku karijere? Šta je to što ste kao početnik radili "pogrešno"?

- Pretpostavljam da pomaže da stvari ne shvatate previše ozbiljno. U poslednje vreme gledam Vilijama Šatnera. Upravo je napunio 90 godina i jedna od stvari koje je govorio je: "Ne brini. Ionako ništa nije bitno na kraju". Što je malo depresivno (smeh). Ali, ipak sam smatrao da je to urnebesno i u tome ima istine. Život ide svojim putem. Vi skačete iz toka u tok. Pokušavate da klizite zajedno sa njim što je bolje moguće i pokušavate da ne povredite nikoga na putu. To je ono što pokušavam da unesem u svoj rad. Slušam reditelje, dolazim na set spreman koliko god više mogu da budem i prihvatam izazov života da idem dalje.

Jedan ste od glumaca koji su obeležili poslednje zlatno doba Holivuda. U kom trenutku ste postali svesni toga da vam se događa nešto magično?

- Bilo je to tokom osamdesetih. Teško je opisati taj osećaj. Jednostavno, kao da vam se u istom trenutku otvara mnogo vrata. I vi možete da birate kroz koja ćete proći, a sva vode ka uspehu. "Smrtonosna privlačnost" je definitivno bila ta koja me je vinula u zvezde. Mislim da je bilo nešto u tom filmu što je bilo veoma posebno. Sećam se kada su Vinonu Rajder i mene zamolili da napravimo prezentaciju filma u Linkoln Centru i da obavimo razgovor sa medijima posle projekcije. Tada sam imao samo osamnaest godina, i sa ove distance čini mi se da nisam dobro razumeo šta se dešava. Za mene je to što sam dobio priliku da održim konferenciju posle projekcije u Linkoln Centru bila velika stvar, ali nisam shvatao da je to trenutak u kom postajem, kako ste vi rekli, holivudska zvezda. Čudno je kako nam ponekad tako lako promaknu važni životni trenuci. Kada ih postanemo svesni, već bude kasno da ih ponovo proživimo na pravi način. Ipak, drago mi je što su se dogodili. I veoma sam srećan što filmovi u kojima sam glumio žive i danas. To je najbolji pokazatelj uspeha. Slava bledi baš kao i mi.

Pogledajte više