SRŽ ŽIVOTA I GLUME JE ISTINA: Dejan Lutkić o drugoj sezoni sitkoma "Zbornica", životu u sadašnjem trenutku i iskrenosti

Kolege glumce, pak, odnedavno ponovo okuplja u "Zbornici". Pre nekoliko dana, počelo je snimanje druge sezone sitkoma, koji je osmislio glumac Nebojša Cile Ilić. U razgovoru za naš list, Dejan Lutkić otkriva šta možemo da očekujemo u nastavku priče o ljudima koji nikad nisu otišli iz škole, ali i kako doživljava euforiju novogodišnjih praznika i zašto bi trebalo da živimo isključivo u sadašnjem trenutku.

- Davno je Nebojša došao na ideju za seriju "Zbornica" i pitao me šta mislim o tome. Rekao sam da mi je super i da hoću to nekako da napravimo. Pozvali smo pisca i scenaristu Vladimira Đurđevića, koji je sa Nebojšom pisao epizode. Onda smo u to uveli i reditelja Đorđa Stanimirovića i počeli da snimamo. Ispostavilo se da je prva sezona bila daleko uspešnija, Bogu milostivom hvala, nego što smo uopšte zamišljali da će biti - kaže za "TV novosti" Dejan Lutkić.

Šta vas je podstaklo da uđete u "Zbornicu" kao izvršni producent i kao glumac, pošto igrate strogog nastavnika matematike Lazara?

- Nismo krenuli u ovu priču sa ciljem da napravimo uspeh nego da bismo uradili nešto što smatramo da je važno. Veoma dugo, od filma "Majstori, majstori" do danas, nije ispričana priča o nastavnicima i tome ko su ti ljudi, kako žive, kako funkcionišu, šta ih boli, kako vole, kako tuguju, kako se ljute, kakav odnos imaju između sebe, a kakav prema đacima. Vlada, Nebojša i ja imamo decu koja su u školi ili su tek prošla školovanje, a na papir smo preneli i naše iskustvo iz škole. Nismo imali želju da podilazimo nikome, a sa druge strane nismo želeli nikoga da povredimo, nego da na osnovu iskustva napravimo duhovitu priču. Reakcije su bile više nego povoljne. Glavnom producentu "Telekomu Srbije" serija se izuzetno dopala i odmah smo potpisali ugovor za drugu i treću sezonu. Tako da smo sad počeli dva nastavka, koja ćemo snimati jedan za drugim.

U kom sastavu je sada ekipa "Zbornice" ispred kamere?

- Jedna od privilegija kada ste producent je što imate mogućnost da izaberete ljude sa kojima ćete da radite. Važno je da napravite dobru ekipu koja diše zajedno, ima sličnu energiju i, što je najvažnije, kojoj je stalo do projekta. Nema razloga da menjamo ekipu, pa su isti reditelj, scenarista, direktor fotografije, kostimograf... Tu je i postava svih profesora koji su bili u prvoj sezoni, odnosno glumci Nebojša Cile Ilić, Miloš Samolov, Gorica Popović, Zoran Cvijanović, Anka Gaćeša Kostić, Paulina Manov, Jovana Balašević, Đuro Brstina... Jedan od kurioziteta je što nam se ove godine priključio Branimir Brstina, koji igra Milančetovog oca. Dakle, Brstina stariji je i u seriji otac svom sinu Đuri, koji tumači profesora fizičkog. Pored Marka Nikitovića, koji je bio jedino dete u prvoj sezoni, sada imamo i devojčicu Dajanu koja je na kastingu bila fantastična. Baš smo nedavno snimali sa njom i predivna je. Drago mi je da se pojavljuju talentovana deca. Radost je kad vidite nekog kome je Bog dao da ume da sluša, veoma brzo razmišlja i nema strah pred svima nama koji smo ceo život u tome.

Budući da smo na pragu Nove godine, šta je vama važno tokom praznika?

- Nemam odnos prema tome, u smislu da je važno da se nešto desi tokom tih dana. Neko je nekad smislio da je Nova godina 31. decembra i da tada svi treba da budemo veseli. Ima takvih datuma tokom godine koliko hoćete.

Svodite li račune, kao što u ovo doba svi obično činimo i pitamo se kakva nam je bila prošla godina?

- Stalno pričamo o tome kakva je bila prošla godina, izvodimo nekakav zaključak, stavljamo tačku, okrećemo novi list u nadi da će sledeća godina biti ne znam ni ja kakva. Trudim se da živim u današnjem danu, baš sada, a ne ono što je bilo ili što će biti. Skoro sam pročitao nešto lepo. Kad prošlost zazvoni, nemoj da se javljaš na telefon jer ništa novo nećeš čuti. Sve već znaš. Ako možeš da izvučeš neko dobro iskustvo iz toga, da neku grešku ne ponoviš, da budeš mudriji, strpljiviji, nežniji prema ljudima, iskreniji, onda je sama odluka da se po tom pitanju potrudiš već dovoljno velika. A šta će biti sutra ne znam, niti želim, niti hoću da se bavim time. Hajde da se bavimo ovim trenutkom koji ode, nema ga više i nikad se neće ponoviti. Hajde da podelimo dobru i inspirativnu energiju i vreme koje ćemo potrošiti na kvalitetan način.

Kada onda imate potrebu da vidite i okupite drage ljude? Šta tada radite kada ih ugostite?

- Ne treba mi nikakav spektakularan razlog i poseban datum za to. Kada imam dovoljno vremena, organizujem da ljudi dođu kod nas. Tad kuvamo, pričamo, pijemo lepa vina, slušamo dobru muziku, a neretko i zasviramo. Ništa specijalno ne radimo. Kuvanje mi je važna stvar u životu, kao i mnogim ljudima sa kojima se družim. U tome smo se pronašli i imamo o čemu da razgovaramo. Dosta šefova kuhinja su moji dobri drugari sa kojima često pričam, učim od njih, pratim što rade, pa to sam isprobavam.

Kažu da je srž glume istina, najjednostavnije rečeno. A šta vi kažete?

- Srž života je istina, samim tim i glume. Istina je najvažnija uopšte u životu, barem po mom mišljenju. Ako živite neistinito, kad-tad će vam se to obiti o glavu, vrlo često i vrlo brzo. Ako se bavite glumom bez istine, neće to dugo da traje, ne može da traje. Istina je najbolnija, najteža, najinspirativnija, najjača, ali je i najvažnija u isto vreme.
JELENA BANjANIN
Foto Zoran Jovanović