EKSKLUZIVNO Rob Lou: Slabosti su me učinile jačim

Ko je prošao kroz tinejdž fazu tokom osamdesetih godina prošlog veka, prošao ju je sa njegovim posterom na zidu. Lou je bio ultimativni superstar popkulture tog perioda i san mnogih devojaka. Karijeru je započeo kao deo družine mladih glumaca koji su početkom osamdesetih 20. veka glumili zajedno u tada veoma popularnim američkim tinejdž ljubavnim dramama. Robova odskočna daska bio je film Francisa Kopole "Autsajderi", a status zvezde dobio je filmom "Vatre Svetog Elma". Kako je pred kamere stao sa svega 15 godina, magični Holivud mu je veoma rano otkrio sva svoja lica i naličja, te je Lou dvadesete godine proživeo balansirajući između svetske slave i svih mogućih poroka koji su ga vukli na dno i pretili da bace ozbiljnu mrlju na njegov zlatni sjaj. O tome kako je uspeo da "zakoči" na samoj ivici ponora i da se odupre propasti, statusu večitog holivudskog lepotana i transformaciji od tinejdž zvezde do zrelog glumca koji nas kao Strend Oven oduševljava u seriji "911: Teksas", čiju ćemo prvu sezonu imati priliku da ponovo gledamo na kanalu Foks, od 13. decembra, u ekskluzivnom intervjuu za "TV novosti" otkriva nam Rob Lou.

- Istina je da sam najveću popularnost stekao tokom osamdesetih godina prošlog veka. Ipak, čini mi se da sam najkvalitetnije godine, i privatno, ali i na polju karijere, proživeo baš kada sam zašao u petu deceniju. Pod lupom javnosti proveo sam gotovo ceo život, više od 40 godina sam u ovom poslu. Međutim, moraš da prođeš mnogo toga da bi konačno pronašao sebe i bio zadovoljan u svojoj koži. U meni i danas mnogi vide tinejdž zvezdu za kojom je uzdisala cela planeta. Ja, ipak, vidim svaku boru na svom licu i sve ono što te bore kriju, i toga se ne stidim. Svaki moj pad nosi i jednu pobedu, a one su ono čime se ponosim - poručuje na početku razgovora glumac koji je pre 30 godina rekao odlučno ne alkoholu i od tada nijednom nije poklekao pred svojim najvećim porokom.

Koga vidite u svom odrazu u ogledalu? Da li ste se mnogo promenili od ere "Autsajdera" i "Vatre Svetog Elma"?

- Hvala Bogu da jesam (smeh). Iskreno, danas kad se pogledam u ogledalu sve više u svom odrazu prepoznajem mog oca. I zahvalan sam na tome. To mi je poput blagoslova. Doduše, imam sreće zato što mi otac odlično izgleda, i što je veoma dobar čovek. Čini mi se da moj odraz i ja idemo dobrim putem.

Sećate li se trenutka kada ste i sami shvatili da više niste tinejdž zvezda i da je došlo vreme da napravite zaokret od filmova i uloga koje su vas proslavile?

- Mnogi bi kao odgovor na ovo pitanje saželi čitavu filozofiju o tome kako su prošli kroz duhovnu transformaciju, sazreli i pronašli neko svoje novo ja. Ja sam, ipak, tu transformaciju doživeo mnogo praktičnije. Kada su me sustigle tridesete shvatio sam da više nisam tinejdžer i to je bilo ključno da sednem sam sa sobom i ozbiljno razmislim o tome šta želim dalje od života i karijere. Borba sa alkoholizmom već je uzela svoj danak i tada sam rekao sebi - ovo je trenutak kada odlučuješ kojim putem ćeš nastaviti. Da li ćeš zauvek ostati "čudo od pet minuta" koje je obeležilo jednu eru i dopustiti sebi da zbog slabosti nestaneš, ili ćeš reći ne svemu što te vuče ka propasti. Imao sam dovoljno snage da se oduprem mojoj tamnoj strani i, evo, duže od tri decenije držim je pod ključem. To što sam pobedio sebe smatram svojim najvećim uspehom.

A ko je Rob Lou danas?

- Rob Lou danas je čovek koji se traži i koji se otkriva na nekim novim poljima. U drugom životu koji je dobio na poklon. Zanimljivo, ali čini mi se da sam tek sada otkrio da gluma nije jedina stvar koja me ispunjava. Već dugo vodim svoj podkast "Bukvalno" i posle mnogo godina doživeo sam da me ljudi na ulici prepoznaju po njemu, a ne po rolama koje sam ostvario pre nekoliko decenija. Uživam u tome da razgovaram sa slušaocima i sa dragim prijateljima poput Lize Kudrou koja mi je nedavno bila u gostima. Takođe, ozbiljan deo vremena posvećujem svom zdravlju, ishrani i izgledu. Možda će zvučati kao da sam rob taštine, ali činjenica je da me je svet zavoleo kao holivudskog lepotana, i donekle bi sa moje strane bilo neozbiljno i neodgovorno da se zapustim. Smatram da je civilizovano i kulturno da cenite svoje telo i zdravlje, naročito ako vam je ono donelo sve ono u čemu danas uživate. Najmanje truda vam je potrebno da izgledate i da se osećate kao gubitnik. Put ka pobedi kreće od onoga što vidite u ogledalu.

Osim karijere i uloga u "Zapadnom krilu", seriji koja je obeležila vašu biografiju u tom novom periodu, a sada evo i serije "911: Teksas", važan deo vašeg života čini i vaša porodica.

- Moja supruga i ja nedavno smo proslavili 30 godina braka. Imao sam tu retku privilegiju da oženim svog najboljeg druga. Odnosno prijateljicu za ceo život. Pritom sam bio i dobre sreće da ta prijateljica odlično izgleda (smeh). Ona je ta na koju uvek pomislim kada se dogodi nešto dobro, žena sa kojom delim sve svoje srećne trenutke. Ljudi me često pitaju postoji li recept za srećan i dug brak, i, moram vam priznati, ne postoje neki tajni začini koji brak čine uspešnim. Ima dobrih i ima loših dana. Sreća je u tome da naučite da prihvatite i jedne i druge na isti način. Tajna je u praštanju. Kada se suočite sa poteškoćama, uvek imate pravo na jednu stvar. Na izbor. U krizama mnogi izaberu da odu. Da okončaju sve i da zbog tih loših dana okrenu leđa dobrim. Mi nikada nismo učinili tako nešto. Na kraju dana, moja supruga je moj najbolji prijatelj i to je najvažnije pitanje koje sebi morate postaviti kada god odlučujete s kim ćete provesti ostatak života. Ono glasi - može li ova osoba zauvek biti moj prijatelj? U tome je tajna srećnog braka.

Zahvaljujući seriji "911: Teksas" imate priliku da na setu radite sa svojim sinom Džonom?

- Tako je. On se pridružio našem timu nedavno kao scenarista i veoma sam ponosan na to što je na neki način krenuo mojim stopama. Istina, borio sam se svakim atomom da ga odvratim od toga i da ga usmerim ka tome da postane neki poznati naučnik koji će promeniti naš svet i učiniti ga boljim mestom za život. Nažalost, nisam u tome uspeo. Odabrao je da bude kao njegov tata (smeh). Šalu na stranu, mnogo mi znači to što ga imam kraj sebe u seriji. Pomažu mi razgovori sa njim o mom liku i o tome u kom pravcu bi on trebalo dalje da se razvija. Mada, moja supruga i ja nismo veliki pobornici toga da decu treba držati uz sebe ceo život. Tokom pandemije, ponovo smo svi bili pod istim krovom, i to iskustvo dosta je podsećalo na životinjsko carstvo. Nas dvoje bili smo omatoreli par zbunjenih lavova koji su gledali svog lavića i pitali se - zar ti nisi otišao i šta ponovo radiš tu?

Na koji način su serija "911: Teksas" i rola Ovena Strenda promenili vaš život?

- Serija "911: Teksas" je novo poglavlje u mom životu. Ovom projektu privukao me je upravo lik koji u njoj tumačim. Oven je preživeo veliku krizu u svom životu. Tokom napada na Njujork, 11. septembra, on je bio jedini preživeli iz svoje vatrogasne stanice, a njegova brigada bila je prva koja je stigla pred Svetski trgovinski centar u plamenu. Njegov zadatak bio je da sam iz tog pepela uzdigne novu stanicu, ali i svoj život. Donekle sam se prepoznao u svemu tome i zato će ova uloga uvek imati posebno mesto u mom srcu. Takođe, Oven je čovek koji se bori sa demonima za koje samo on zna i kojih je samo on svestan. Za ceo svet on je heroj, ali samo on zna šta je to sa čime se budi svakog jutra.