INTERVJU LJiljana Blagojević: Nije lako biti žena na ovim prostorima

U isto vreme, bila je deo mlade glumačke grupe Radio Beograda i posle dve godine studiranja ljubav prema sceni je prevagnula. Upisala je Fakultet dramskih umetnosti, u klasi Milenka Maričića, koji je završila sa desetkom. Još tokom studija, 1978. godine, dobija prvi angažman kod reditelja Branka Bauera u filmu "Boško Buha". Veliki doprinos dala je i "daskama koje život znače", a prvakinja drame Narodnog pozorišta u Beogradu postala je 1996. Priznaje da je tokom duge karijere više uloga odbila nego odigrala, ali svi njeni likovi i dalje se pamte. Posle osmogodišnjeg "posta" vratila se prošle godine na male ekrane kao Marta u krimi-seriji "Kljun". Potom smo je prepoznali samo po boji glasa u mističnom trileru "Crna svadba", u kom je oživela baba Mikulu. Dok čekamo film "Heroji Halijarda", reditelja Radoša Bajića, koji je Ljiljanu posle četvrt veka spojio sa kolegom Žarkom Lauševićem, čuvena dramska umetnica po prvi put igra u komediji, i to u seriji "Lako je Raletu".

- Kao osobi koja se veoma dugo bavi ovim poslom, zanimljivo mi je da radim i nešto ovakvo. Nikada dosad nisam igrala u ovoj vrsti serije, uglavnom sam imala dramske i istorijske uloge i ovo mi je izuzetno interesantno. Komedija "Lako je Raletu" nastaje po čuvenoj američkoj seriji "Svi vole Rejmonda", ali publika će videti autentičnu našu porodicu. U ekipi je oprobani tandem, naročito za ovu vrstu žanra, Branimir Brstina i Andrije Milošević, a što se tiče nas ostalih, pokazaćemo da ni mi nismo za bacanje. Sve je veoma duhovito i moram da kažem da znamo da će biti dobro. Ova serija je najbliža "Pozorištu u kući", ali biće novo, naše pozorište u kom ćemo prikazati šta se događa sa klasičnom porodicom u sukobu generacijskih razlika - objašnjava za "TV novosti" Ljiljana Blagojević.

Zašto kažete da je serija "Lako je Raletu" bliska "Pozorištu u kući"?

- Neophodno je da se ovog trenutka na televiziji desi jedna ovakva serija zato što pokriva celu porodicu, vraća nas finim vrednostima i onome što je televizija bila nekada. To što će biti emitovana iz večeri u veče, radnim danima, doneće dokumentaristički pristup jednoj porodici, odnosima njenih članova i pravim vrednostima. Tu je klasičan spoj svekrve i snaje, jedan uspešan i drugi manje uspešan sin, ali i muž Dragan, koji misli da je centar porodice i sveta.

Serijom "Lako je Raletu" po prvi put pravite žanrovski iskorak u komediju za koju je važna atmosfera na snimanju. Kakav je štimung na setu?

- Izuzetno mi prija ovaj sastav ekipe, i Andrija Milošević i Maša Dakić, kao i moj direktni partner Branimir Brstina, sa kojim prvi put sada glumim. Tu je još jedan član porodice, moj sin Stojan, koga igra Aleksandar Srećković Kubura, a deca su tek poseban začin, kao mirođija. Lepo se slažemo i izuzetno je dobra, porodična atmosfera. Nije uopšte lako raditi od ujutru do uveče svaki dan, ali zahvalna sam Bogu što radim posao koji volim, i što mi je ovo pupak sveta i centar zbivanja. Produkcija nam nudi dobre uslove, nismo robovi da radimo po 16 sati, što je danas, moram da kažem, tendencija na mnogim snimanjima, na kojima se čovek izrabljuje bukvalno do iznemoglosti. Postoji, dakle, ljudskost koja će se, nadam se, videti i na malim ekranima.

Kako biste opisali svoju junakinju Cicu?

- Veoma je zanimljiva žena. Voli da je dominantna, voli da učini, voli da pomogne, voli da bude na usluzi, ne shvatajući da upravo tom prevelikom željom ruši nečiju privatnost i prelazi granice dobrog ukusa i lepog ponašanja. Svi problemi i komični sukobi nastaju upravo zato što Cica ne ume da prepozna momenat kada treba negde da se pojavi. Misli da je to u redu, zaboravlja manire i mnogo toga joj se podrazumeva. Verovatno bi bila najsrećnija da Rale i ona žive zajedno, mada je maltene tako jer su stan do stana, a vrata nikad nisu zaključana. Ona upada kad god može, dolazi da donese nešto što je skuvala, ili samo zato što je nešto uradila, ili ima ideju da nešto uradi. Takvim ponašanjem remeti mir mladih ljudi koji su itekako željni da imaju privatnost.

U odnosu Raleta i Cice, ko ne želi da se dete odvoji od "mamine suknje"?

- Cica je po tom pitanju vrlo specifična. Ima različite odnose prema dvojici sinova. Raleta toliko obožava da ne vidi ništa drugo. Stojan je manje uspešan i samo se podrazumeva. Rale i Cica jesu vrlo slični, i tu simbiozu podjednako neguju. Ma koliko bi nekad hteo da je se oslobodi, Rale nije čovek koji će biti grub. Zato se nalazi između žene i majke, što je duhovito, ali je bitno da se zna da među svima njima postoji ljubav.

Gledali smo vas u "Crnoj svadbi", u kojoj ste doživeli veliku transformaciju i mnogima uterali strah u kosti. Kako je vama bilo u ulozi Mikule?

- Pa, bogami, nije lako igrati to što sam igrala u "Crnoj svadbi". Opšte je poznato da su folklor i kulturno nasleđe Vlaha veoma zanimljivi i bogati. Mnogo je paganskih običaja, mnogo je nedokazivog, po čemu ni ne treba mnogo čeprkati, što se kaže. I kada me je reditelj Nemanja Ćipranić zvao, bilo mi je intrigantno što je uloga potpuno drugačija u odnosu na prethodne. Imala sam totalnu transformaciju, govorila sam jezik koji ne znam i radila sam nešto do tad nepoznato. Istraživala sam vlaško kulturno nasleđe i vodila računa da ne povredim nikoga.

Da li vas je možda bio strah?

- Sećam se da sam Nemanji Ćipraniću, divnom reditelju, rekla: "Molim te, nemoj da snimamo ove bajalice u cugu. Uopšte ne znam šta je tu tačno, šta nije, ali ne želim da to izgovorim odjednom". I tako je bilo. Slično je bilo kada smo radili "Kraj dinastije Obrenović" pa smo u Kovilju, u manastiru, glumili venčanje kraljice Drage i kralja Aleksandra. Tada je došao vladika i rekao "Možete da snimate, ali ne u cugu. Ako bude u cugu, to će biti kao da su se venčali". Postoji, dakle, nešto u šta ne treba da dirate kako ne biste napravili neki belaj.

Šta vam je najteže palo u "Crnoj svadbi"?

- Nije prijatno snimati pod onom maskom, sa sočivima kroz koja ništa ne vidiš, u dva sata iza ponoći, u nekoj šumi, baš na starom groblju, uz bajalice. Glumac po prirodi ima veliku maštu, i ta mašta samo može da raste. Snimanje "Crne svadbe" je bilo prilično intrigantno i, bez obzira na sve, lepo se završilo.

Hoćete li igrati i u nastavku koji je najavljen?

- Biću možda u jednoj, dve epizode, kako mi je rekao reditelj, da bi se završila priča mog lika. Mikula je ostavila velikog traga u publici, mnogi su je i zavoleli i shvatili su je. Naš narod voli i horor kao žanr, i drago mi je što sam se i u njemu oprobala.

Radili ste i seriju "Kljun", koja povezuje maštu, snove i već poznate obrasce krimi-serija. Kako ste vi doživeli tu priču?

- Kada su me pozvali reditelji Uroš Tomić i Jelena Gavrilović, setila sam se da su snimali seriju "Grupa", koja mi se jako dopala, i znala sam da imam posla sa ljudima koji imaju stav i znanje. Tekst mladog Matije Dragojevića doneo je nešto drugačije, a meni ulogu Marte, žene-mangupa. Ona krije velike tajne oko kojih se plete cela serija i zna rešenja nekih problema. Raduje me što će ta dobra serija ići uskoro na RTS, a dokaz da je dobra je to što je u Kanu dobila nagradu publike.

Kažete da je vaša junakinja u "Kljunu" umela da čuva tajne. Kakvi ste vi po tom pitanju?

- Nikad nisam prijatelje odala i izdala. Baš i ne volim da mi govore tajne, jer se plašim da će, ako se tajne otkriju, pomisliti da sam ja slaba karika, ali ćutim i ne pričam. Ako je čovek imao potrebu da vam se poveri, najmanje što treba da uradite jeste da ne zloupotrebite to poverenje.

Snimili ste i film "Heroji Halijarda", odnosno seriju "Vazdušni most". Šta nas to uskoro očekuje na velikom platnu i malim ekranima?

- To je dramska, istorijska ratna priča. Nemam veliku ulogu, igram majku glavnog junaka, i možda me ima samo u dve epizode, ali kada ste u godinama u kojima sam ja, kada iza sebe imate preko 40 godina staža, onda imate pravo i da u seriji odigrate jednu ili dve scene kao specijalni gost. Igram ženu koja nije posesivna, za razliku od Cice iz serije "Lako je Raletu". Pritom je istorijska ličnost, žena generala koja shvata da mora da pusti sina u rat, da se bori za svoju ideju, da tako mora i da ne može nikako drugačije. Mislim da nije lako biti žena na ovim prostorima. Od nje se očekuje da bude odlična majka, divna supruga, fantastična baba, da bude jaka, da bude nežna, da ume sve. Nije lako, ali postoje žene koje to mogu. Trudim se da sve to postignem u životu.