INTERVJU Reditelj Ivan Živković: Uživao sam radeći na seriji "Gospođica Skarlet i Vojvoda"
PROŠLO je dve godine otkako je Ivan Živković, jedan od najuticajnih srpskih reditelja, koji potpisuje neke od najpoznatijih domaćih serija i filmova, među kojima su "Koreni", "Vreme zla", "Ubice mog oca", "Senke nad Balkanom", "Državni službenik", "Mile protiv tranzicije", "Ujka - novi horizonti", "Vere i zavere"... poručio da dolazi vreme kada će naši projekti osvanuti na svetskim striming platformama poput Netfliksa i osvojiti svet. I bio je u pravu. Film "Nečista krv: greh predaka", od januara ove godine u ponudi je Netfliksa, a svoj put ka svetskoj publici pronašli su i mnogi drugi domaći naslovi.
Zanimljivo je da je taj prvi korak na najpoznatijoj veb adresi za sve ljubitelje filmskog i serijskog sadržaja načinio jedan kostimirani projekat. Reč je o oblasti koja posebno privlači pažnju Živkovića, a koji posle "Korena" i "Vremena zla", sa serijom "Vreme smrti" upravo dovršava kultnu trilogiju baziranu na romanima Dobrice Ćosića.
U razgovoru za "TV novosti", naš poznati reditelj otkriva nam koliko nas deli od premijere nove serije koja će se emitovati na kanalu Nova S, kada nas očekuje naredna sezona trilera "Državni službenik", a prvi put govori i o svom učešću u svetskom hitu "Gospođica Skarlet i Vojvoda", čija su dva ciklusa snimana u Srbiji, a trenutno se emituju na kanalu Epik drama (utorkom od 21.00).
- Zaista sam uživao radeći na seriji "Gospođica Skarlet i Vojvoda". Izgradio sam sjajan odnos sa čitavom ekipom, od kreatorke Rejčel Nju, preko producenata do glavnih glumaca Kejt Filips i Stjuarta Martina. Zanimljivo za ovaj projekat je i to da su prvi put u jednoj takvoj svetskoj produkciji svi glavni autori bili iz Srbije. Mislim da smo opravdali poverenje, zbog čega se nadam se da ću ponovo imati priliku da radim sa njima - otkriva na početku razgovora Živković, koji je kao reditelj radio na tri epizode druge sezone popularnog serijala.
Zanimljivo je da je i ova serija kostimirana, baš kao i "Koreni", "Vreme zla" i "Vreme smrti", na kom trenutno radite. Koliko se svetska epoha razlikuje od one koja nastaje u Srbiji?
- U suštini, proces rada je veoma sličan. Osnovna je razlika u budžetu, količini novca kojom se raspolaže, što je u projektima koji su smešteni u epohu izuzetno značajno. Naravno da nije sve u novcu, ali veća sredstva nude veće mogućnosti i sasvim drugačije kreativne odluke. Takođe, podrazumevaju i više vremena uloženog u projekat, i to u svim fazama - od pisanja scenarija, snimanja, do postprodukcije.
Da li uz seriju "Gospođica Skarlet i Vojvoda" u vašoj biografiji imate još neki strani projekat? Koliko je za vaše kolege važno to što se sve više stranih serija i filmova snima kod nas?
- Radio sam u raznim "ulogama" i na različitim pozicijama na mnogo stranih filmova i serija snimanih u Srbiji. Ta količina inostranih projekata na neki način je mač sa dve oštrice. Sa jedne strane, međunarodni producenti uvek mogu da zaposle najbolju filmsku ekipu, što ugrožava domaće produkcije. Što zbog količine posla, što zbog neminovnog poskupljenja proizvodnje, koju onda domaće produkcije ne mogu da plate. Sa druge strane, ta vrsta iskustva zaista pomaže našim filmskim radnicima u svim sektorima, jer zahvaljujući saradnji sa strancima, oni postaju sve kvalitetniji u svom poslu.
Od adaptacije Tišminog romana "Vere i zavere", preko "Korena", "Vremena zla", pa do "Vremena smrti", ostavili ste snažan pečat na domaćim projektima "epohe". U čemu je najveći izazov u ekranizaciji, kako ste vi to rekli, "lepe književnosti"? Koliko je zahtevan posao pretočiti reči u slike?
- Svako dok čita zanimljiv roman stvara u glavi slike. To je u prirodi čitanja, odnosno uživanja u književnosti. Isto radim i ja. A kada se ukaže prilika da nešto prenesem na ekran, dajem sve od sebe da to što radim, u što većoj meri priđe toj inicijalnoj slici koju sam imao dok sam čitao. Reč je o sizifovskom poslu. On je neobično težak, dugotrajan, iscrpljujuć i nosi veliku odgovornost. Ali na kraju tog puta, ukoliko je uspešan, sledi veliko zadovoljstvo urađenim. Odgovornost za takav posao, u kulturi male zemlje kakva je naša, zaista je ogromna. U Srbiji, najčešće se ukazuje samo jedna šansa da se ekranizuje neko delo. Zbog toga je i odgovornost autora koji se prihvate tako ozbiljnog zadatka velika.
Od čega polazite pre nego prihvatite tu autorsku odgovornost i kažete sebi: "Ekranizovaću ovo delo"? Iz čega crpite inspiraciju?
- Najviše iz tog mog izvornog utiska koji je nastao pri čitanju. Kasnije se to pretvori u stalnu borbu sa okolnostima, jer su i ograničenja velika. Naročito u epohi. Ali kako je rekao Orson Vels - Ograničenje je majka kreativnosti. Tako se u tom procesu može delom i uživati, iako je u celosti bolan.
Postoji li neki rediteljski izraz u kom se osećate najudobnije? Kao i onaj u kom tek želite da se dokažate?
- Našao sam relativno udoban svet u serijama. Prija mi taj prostor, i saglasje veličine prostora sa romanima koje radim. Radio sam pisce različitih stilova i ideologija. Nekako se pogodilo da su baš svi bili smešteni u epohu. To nije bio moj izbor, i voleo bi da radim i neki savremeni roman. Takođe bi voleo da radim i nešto što je zabavnije, vedrije, duhovito. Nadam se da će se prilika ukazati.
Dokle se stiglo sa snimanjem serije "Vreme smrti"? Kada ćemo pogledati prvih 15 od planiranih 30 nastavaka?
- Trenutno smo negde na polovini snimanja. Projekat je izuzetno zahtevan, a dosadašnjim rezulatima sam prezadovoljan. "Vreme smrti" je izazovno kako zbog same sadržine, jer je radnja smeštena u period Prvog svetskog rata, ali i zbog svoje veličine. Ova serija je najveći projekat koji sam ikada radio, a verovatno će za mene to i ostati. Reč je o 30 epizoda, kroz dva ciklusa, koje snimamo istovremeno u jednom naletu. Iscrpljujuće je, ali evo stigli smo negde do pola. Kraj snimanja predviđen je za početak leta 2023, a emitovanje verovatno početkom ili sredinom 2024.
Da li nam uz već bogatu glumačku postavu pripremate još neko iznenađenje?
- Glumačka ekipa je zaista ogromna. Ne bih nikoga trenutno da izdvajam. Svi su apsolutno posvećeni i odlično radimo. U seriji ima više od 200 uloga, što je i u tom pogledu čini jednim od najozbiljnijih domaćih projekata.
Jedan od projekata koji stoje na vašoj radnoj listi je i film "Hešteg Brucoši". Hoćemo li ga uskoro videti na velikom platnu?
- Za "Hešteg Brucoši" postoji podrška Filmskog centra Srbije, ali dalje od toga za sada nismo odmakli. Producenti vredno rade u pokušaju da nađu još sredstava. Malo ih je usporila situacija sa koronom, ali mi se čini da se stvari sada ponovo pokreću. Nadam se da ćemo uspeti, jer je projekat izuzetno zanimljiv, velikog bioskopskog potencijala, naročito za mlađu publiku. Specifično je to što nije iz popularnog krimi-narko miljea, što ga izdvaja, i verujem da je važno da postoji više takvih priča u ovom trenutku.
Kao reditelj potpisujete i "Državnog službenika", a pre toga ste radili i na seriji "Ubice mog oca"? Ima li naznaka da će se ekipa "Državnog službenika" uskoro vratiti pred kamere i početi rad na novom ciklusu?
- Pripreme za novu sezonu "Državnog službenika" uveliko su u toku. Verujem da će u 2024. sigurno još jedna sezona ući u produkciju. Nadam se da ću biti i deo tog novog ciklusa, jer sam u dosadašnje tri sezone zaista uživao u radu na tom projektu. Predrag Gaga Antonijević kao kreator i producent ove serije, i Miroslav Lekić i ja kao reditelji, stvorili smo jedno delo koje se izuzetno dobro prima u svetu. Čini mi se da je to najprodavanija domaća serija u novije vreme. Osvojila je mnogobrojne nagrade u svetu i postigla zavidan uspeh tokom emitovanja na međunarodnom tržištu.