SUDBINSKE PLOVIDBE U RATNOM VIHORU: Rik Okon, zvezda serije "Podmornica", najskupljeg evropskog TV projekta, o novim iskušenjima

Zasnovan na romanu Lotara Gintera Bukhajma, ovaj ambiciozni serijal dočarava nam životnu dramu običnog čoveka u najkrvavijem sukobu u istoriji civilizacije. U trećem ciklusu radnja se sa mora seli na kopno, zahvaljujući čemu smo se oslobodili teskobne atmosfere podmornice, a u ekskluzivnom intervjuu za "TV novosti", Rik Okon, jedan od glavnih glumaca serije, otkriva nam kuda je sudbina povela njegovog kapetana Klausa Hofmana, i šta nam donosi veliko finale treće sezone.

- Čini mi se da su svi junaci serije na našem putovanju od one prve epizode zaboravili sa kojim idejama su se otisnuli u ovu avanturu. Rat menja čoveka. "Podmornica" na sjajan način prikazuje kako izgleda čitav jedan unutrašnji sukob u čoveku i kako te nametnute ideologije i istine transformišu karakter. Istovremeno je otrežnjujuće, ali i tužno posmatrati ljude u trenutku kada shvate da je sve u šta su verovali potpuna laž. Ljudi su željni pripadnosti. Biti deo čopora naš je prirodni instinkt. Ali šta kada ste prinuđeni da mu se otrgnete, a nemate drugi dom. To je najveći izazov sa kojim se naši junaci bore u trećoj sezoni - otkriva nemački glumac na početku razgovora za "TV novosti", ističući da je i novim epizodama ova serija potvrdila status najskupljeg evropskog TV projekta, budući da je cela serija snimana u 8K rezoluciji sa astronomskim budžetom, kao i da je najveći deo serije snimljen tokom 104 dana na Malti, u jeku pandemije koronavirusa.

Možete li nam reći nešto više o liku koji igrate, njegovom putu do sada i gde smo ga zatekli u trećoj sezoni?

- Klausa doživljavam kao Robinzona Krusoa koji je u međuvremenu bio kapetan podmornice, a onda se "zarazio" noćnim životom Njujorka, njegovim džez klubovima i crnačkom muzikom, što je nezamislivo za jednog visokog oficira Rajha. Klausova avantura u trećoj sezoni dolazi do kulminacije, jer je njegova opsesija postala kako da se okrene protiv ideologije koju je nekada slepo služio. Ne smemo zaboraviti da ga je ta ista ideologija dovela do presude za smrtnu kaznu i električne stolice koju je izbegao bekstvom u Lisabon. Sada mu je jedina želja da se vrati u Nemačku kako bi ocu otkrio pravu istinu o nacističkom režimu i svemu što se izdešavalo tokom prve sezone. Ipak, okosnica njegovog životnog putovanja u novom ciklusu jeste transformacija od poslušnog sina do muškarca koji ume da stane iza svojih uverenja. Videćemo kako konačno uspostavlja sopstvene moralne principe i načela i otima se onome što njegov otac smatra ispravnim. Takođe, to ostavlja posledice i na njegov položaj u vojsci. Klaus želi da okonča rat. Ipak, videćemo može li se vatrom koja se rasplamsala u njemu boriti protiv vatre koja je zapalila svet.

Opišite nam kako ste se pripremili za ovu ulogu? Da li svaka nova serija donosi različite izazove?

- Veoma sam srećan i veoma sam zahvalan što uvek postoji novi izazov za mene kada ulazim u lik. Kada je reč o Klausu, doživljavam ga kroz tri različite faze, u tri različita načina razmišljanja. Moje pripreme su oduvek bile malo drugačije, ali radim sa mentorom koji mi je veoma dobar prijatelj i koga poznajem već 15 godina. On me je i doveo u svet glume. Da nije bilo njega, s obzirom na moj karakter i težnju ka bežanju od svake vrste rizika, verovatno se nikada ne bih bavio glumom. Međutim, on je uspeo da slomi tu moju "ukočenost". Uvek pronađe način da me "otvori" prema izazovu i novoj ulozi. Smatram da svako u životu treba da ima takvog prijatelja. Nekoga ko ne povlađuje vašim željama, već vas gura preko sopstvenih granica, jer vas dobro poznaje i zna za šta ste sposobni. To su pravi prijatelji, i zato sam veoma srećan što radim sa njim. I Klausov lik smo razvijali zajedno, od samog početka. Kada sam dobio ulogu, on je pročitao scenario, napravio milion beležaka o tekstu i do najsitnijeg detalja stvorio sliku toga ko bi trebalo da bude Klaus Hofman. Moj deo posla je bio da prihvatim njegova opažanja i da stvorim Klausa pred kamerama. Tako nastaje magija.

Kako ste uspeli da oživite Lisabon na Malti, budući da je reč o veoma specifičnom gradu?

- Imali smo sreće što smo uopšte uspeli da snimimo sezonu, jer su nove epizode nastale tokom pandemije koronavirusa. Zbog toga je Lisabon bio zatvoren, pa je i snimanje tamo bilo nemoguće, iako je po planu zaista trebalo da snimamo u Lisabonu. Malta srećom ima dosta sličnu arhitekturu onoj u Lisabonu, a kako je okružena morem, zaista nije bilo teško "izimitirati" primorski šarm Portugala. Ono što je bilo najteže jesu snimanja zimskih scena usred leta. Temperatura se retko spuštala ispod 30 stepeni Celzijusa, a mi smo 104 dana bili u punoj zimskoj vojničkoj opremi i zimskim civilnim odelima. Uz sve to morali smo da poštujemo i bezbednosne propise koji se odnose na kovid, pa su maske bile obavezan deo naše glumačke "uniforme". Ukratko - ne ponovilo se (smeh).