PROFESOR DŽEFRI ROBERTS O SERIJI "PODZEMNA VOJSKA", OD 14. NOVEMBRA, NA KANALU VIJASAT HISTORI: Epska hrabrost i otpor koji zadivljuje

Tako je i za seriju, koja je doduše dokumentarno-igrana, "Podzemna vojska" (2021) bilo potrebno mnogo provera i razgovora da bi se snimila četiri dela, koliko ih ima prva sezona koju kanal Vijasat histori emituje od ponedeljka, 14. novembra, od 17.55.

Serija "Podzemna vojska" govori o tome kako se poljski otpor naoružao protiv okupatorskih snaga i promenio tok Drugog svetskog rata. To je priča o najvećoj grupi anti-hitlerovskih jedinica u okupiranoj Evropi, kroz koju saznajemo mnogo toga o invaziji na Poljsku, na samom početku Drugog svetskog rata, kao i o stvaranju Podzemne vojske - jednom od najjačih pokreta otpora u Evropi.

- Bio je to jedan od najvećih evropskih pokreta otpora. Jedini koji su mogli s njima da se takmiče po veličini bili su u pokreti iz Jugoslavije i Grčke. Samo 40.000 aktivnih militanata u Varšavi govori za sebe. Dodajte ovome veoma koordinisan lanac komandovanja, ili činjenicu da su sve do katastrofalnog Varšavskog ustanka, kada su očigledno bili slomljeni, njihovi redovi bili praktično netaknuti. Imali su jasne vojne ciljeve - da potisnu nemačke snage iz poljskih zemalja, kao i političke, vezane na primer za poljsku vladu u egzilu - ekskluzivno za "TV novosti" priča profesor Džefri Roberts, jedan od stručnjaka za produkciju serije, koji objašnjava da je "Podzemna vojska" mogla da bude i drugačija, jer je, kako kaže, "vraćanje takozvanog poljskog koridora, područje poljskog Pomorjanskog vojvodstva, moglo da osigura da Nemačka ne izvrši invaziju na Poljsku". Na pitanje šta bi bilo da se to zaista i dogodilo, profesor odgovara:

- Iz perspektive osvajača, njihovi zahtevi su bili prilično blagi. Nemci su želeli Gdanjsk i kontrolu nad dotičnim koridorom. Takođe su želeli da Poljaci postanu saveznici. Naravno, za poljsku naciju, osim možda zajedničke invazije na Sovjete ili primanja naređenja od Hitlera, to bi značilo spaljivanje mostova u smislu saveza sa Francuskom ili Engleskom. Dakle, iako bi ih ova odluka spasila od napada, bilo bi sigurno negativnih posledica.

Štaviše, dodaje Roberts, u to vreme, sa poljske tačke gledišta, na to pitanje nije trebalo odgovoriti.

- Velika Britanija i Francuska, velike svetske sile, a za ovu drugu se verovalo da ima najmoćniju vojsku u to vreme, podržale su ih i pritekle bi im u pomoć da je trebalo. Poljska je u to vreme imala impresivnu vojnu silu na koju je trebalo računati. Osim toga, nemačka vojska i njihova moć tada još nisu bile poznate.

Dakle, da se sve dogodilo kako profesor Roberts kaže da je moglo biti, gledali bismo sasvim drugačiju seriju. Ovako u četiri dela rekonstrukcije hrabrih akcija poljskog pokreta otpora videćemo požrtvovanost mladih junaka, koji ne da nisu štedeli živote kako bi odbranili svoju zemlju, već su narasli u Podzemnu vojsku kakva je retko gde u Evropi tog ratnog doba postojala.

Profesor metaforički objašnjava još jedan mogući scenario - šta bi se dogodilo da su Francuzi i Britanci ipak napali nemačke snage pre septembarske invazije 1939. godine?

- Problem je u tome što takav preventivni napad nikada nije mogao da se dogodi. Planirana strategija Britanije i Francuske u slučaju rata bila je uspostavljanje dvostruke blokade i vezivanje neprijatelja vazdušnom borbom. Stoga su bili spremniji za odbrambeni rat, ne želeći da ponove situaciju iz Prvog svetskog rata, kada su sukobi na zapadnom frontu plaćeni hiljadama života. S druge strane, oba naroda bila su svesna da isključivo odbrambeni stav ne vodi ničemu dobrom. I tu SSSR ulazi u akciju, na čiju su podršku oba naroda računala. S pravom je bilo predviđeno da je Crvena armija spremna za tu situaciju, ali ono što nije bilo predviđeno je da će očekivati konkretne garancije i od njih i od Poljaka. Zahtevali su ne samo uključivanje u borbu ovih naroda, već čak i saradnju sa Poljskom. Ovi drugi to, naravno, nisu želeli zbog svog negativnog stava prema Sovjetskom Savezu. Između ostalog, plašili su se da će, ako Crvena armija uđe u njihovu zemlju, nerado otići. Što se na kraju, na neki način, i dogodilo.

Međutim, zaključuje profesor Džefri Roberts, bilo je kako je bilo i prema tim činjenicama urađena je i serija "Podzemna vojska" - veoma tačno, precizno, hrabro i emotivno.

FOKUS NA DRUGOM SVETSKOM RATU

PROFESOR Džefri Roberts je 2016. godine izabran za člana Kraljevske irske akademije, najveće akademske počasti Irske. Zainteresovan je za međunarodne odnose 20. veka, s fokusom na Drugi svetski rat i godine hladnog rata, kao i za rusku i sovjetsku istoriju, međunarodne odnose, posebno na sovjetsku i rusku spoljnu politiku, ali i za filozofiju istorije i društvenih nauka i irsku istoriju tokom Drugog svetskog rata.