KNJIŽEVNA KRITIKA - Videti i ono čega nema
DA se u svetu lirskog subjekta stvaraoca s protokom vremena uvećava potreba za osluškivanjem i razumevanjem nevinosti biljnog i životinjskog sveta čija empatija je veća od ljudske, i u večitom traganju za lepotom, nasuprot prikupljenom, uzaludnom iskustvu, sa kristalisanjem posve jasnih misli koje se mogu transformisati iz strašnog u lepo - od konstantne misli o različitim pojavima smrti, čiji posao nikada ne ostaje nedovršen, pa sve do cvetanja ruže, ljubavi i značaja sanjarenja, koje je poput "seruma protiv nasilja pesimizma", svedoči zbirka poezije Tomislava Marinkovića "Šta o nama misle anđeli" ("Arhipelag", Beograd 2024).
Foto: Privatna arhiva
Imajući u vidu tu neumoljivu nedovršenost, lirski subjekt zamišljen je nad neopevanim i neproučenim nepostojanjem, oličenim, između ostalog, u "kraljevstvima koja su imala siguran hod", a koja su "pala zbog slomljene potpetice / na klizavom pločniku istorije", kao i nad opevanim i razmatranim postojanjem, oličenim "čudom kao što su / fuge Johana Sebastijana" ("Rasprava o postojanju i nepostojanju"), on se približava istini o bliskosti i kratkotrajnosti ta dva fenomena.
Ipak, da verovatno postoji neko više znanje, kazuju "prsti nekog čudaka / koji u transu svira orgulje" u samo svitanje, i nada, koja iz toga proishodi, da postoje anđeli koji razmišljaju o nama. Ta činjenica osmišljava kategorije i pamćenja i zaborava, i sam "život sačinjen od / hipotetičkih pitanja / bez odgovora" ("Jutarnja pesma").
U zapitanost, koja ne traži odgovore, kazuje lirski subjekt, staju ne lako iskazive očiglednosti kao što su: "šapat kedrova", "partiture vlažnog lišća", "gudala violina / od promrzlog i vitkog pruća"... Zato je ona svojevrstan hod po žici - između pesama i potonuće u sebe "podvodni ribolov /među jatima bistrookih, / opreznih reči".
Krećući se u takvom postojanju, jer ono je njegova sudbina, koja podrazumeva samoću, tišinu, snove i njihovo tumačenje, kao i nesanicu, boravak u sopstvenoj senci, lirski subjekt teži "smirenom bitisanju" jer ono pomaže "da vidiš i ono čega nema" ("Podvodni ribolov").
Foto promo
Dakle, on prozorljivošću rasklapa nepostojanje, razotkriva ga. Razume da ono sadrži sopstvenu suprotnost koju onaj koji vreba reči pretvara u iskazivo i jezikom situira u pesme.
Šta o tome misle anđeli? Ako su čitali ovu zbirku, možda su se malo i ljutnuli, smatrajući da se pesnik, preko svojih ovlašćenja, meša u božji posao. Šta o tome razaznajemo mi, onoliko koliko nam tek ljudsko znanje omogućava? Istinski živi onaj koji o životu peva poput drozda: "Drozd peva u šumi / kao da nikada nisu postojali / trenuci i razdoblja tuge, / podvlačeći visokim / deonicama geslo / da treba podneti sve / i radovati se svemu" ("Raduj se").