POGLED ISKOSA: Đurovićev Eros Kalos

Osoba koja je pomenuta najčešće je bila dečak, ali postoje i slike i crteži sa devojčicama i ženama kada pridev ima oblik kale. Stefan N. Dragićević primećuje:

"Stari Grci imaju četiri reči za ljubav. I svaka od njih je ime za različite pojavne oblike ljubavi. Jedna od njih je eros. Ona je pandan na našim prostorima dobro poznate turske reči sevda i njene izvedenice sevdah koja predstavlja stanje ljubavnog zanosa, koji je nepresušni izvor nadahnuća. Turci znaju za dalje stepene utonuća u ljubavnu čar, kao što su karasevdah i dert. Zašto je ovo važno za likovnu umetnost?

Postoje istoričari umetnosti kao Pavle Vasić, profesor i jedan od naših vodećih eksperata za evropsku i francusku novovekovnu umetnost, koji su stvaralaštvo XVIII veka sagledali i u ključu erotike. Rihard Muter, značajni istoričar umetnosti XIX veka, umetnost je definisao kao erotski fenomen. Erotika je duhovna poetička suština, ljudska vertikala šarma i šika, toliko drugačija od pornografije. Retki su slikari, crtači i grafičari kao Željko Đurović (Danilovgrad 1956) koji se njome istrajno, decenijama, iz dela u delo bave. Reč je o izboru po srodnosti, o temperamentu, o vreloj krvi i - ljubavi.

Erotičan je sam likovni čin, nežno ili snažnije dodirivanje platna, njegovo milovanje četkom ili putovanje pera po belom telu papira. Đurović je u tom smislu erotoman bez premca, demijurg svog erotizovanog sveta. Eros Kalos je polovina priče o njegovom opusu.

U žaru imaginacije, vođen svojim lepim muzama, on stvara pre svega umetnost iracionalne veroispovesti, crtež i sliku povišene temperature. Ne liči ni na koga, njegov osunčani, mediteranski kolorit i crtež zasnovan na spletovima, pulsiranju linija, na tajni vibracije jedne linije, famoznoj izvijenoj zmijolikoj S formi, putanji ka središtu feminilno lepog, liniji koju su analizirali i pisali o njoj još stari evropski umetnici, čine ga izuzetnim.

Đurović je i jedan od svetskih majstora ars phantastica.Pesnikinja Marija Šimoković pominje jednog srpskog mislioca koji je rekao da se umetničko delo u suštini meri po tome koliko se umetnik primakao nemogućem. U tom smislu sećamo se i genijalne izjave Leonarda da Vinčija: "Želim da stvaram čuda", koju je on sprovodio u delo. Mnogo od tih snova mladosti, o lepoti, ženi i umetnosti ima kod Đurovića; do slike i crteža kao i do žene često se stiže zaobilaznim putevima. Željko (nomen est omen) je avanturista duha, crteža kao putovanja po crnom moru tuša. Prate ga mali bogovi sreće, eroti, on se uvek izdiže iz vulgarnog zemaljskog, iz htonskog i ma koliko se bavio čudovišnim (jedino se u srpskom jeziku prefiks ove reči odnosi na čudo), uzleće ka nebeskom ili prema akvatičkom. Njegovi novi crteži mogu se videti u Maloj galeriji Doma Vojske Srbije do 20. januara.