RASKOŠNI DAR: U Institutu za književnost i umetnost o Brani Cvetkoviću (1875-1942)

Pisao je komedije, drame, pesme za odrasle i decu, pripovetke, feljtone, aforizme, epigrame, zagonetke... Uz to bio je i reditelj, glumac i scenograf, a, kažu, da mu je za života po popularnosti kod čitalaca i pozorišne publike jedino bio ravan njegov kum Branislav Nušić. Ipak, brzo je pao u zaborav i nikada nije imao naklonost elitne književne kritike.

Tek nedavno objavljena su mu izabrana dela u osam knjiga, a prema rečima i uvidu priređivača dr Aleksandra Pejčića, ostalo je materijala za još - 30 tomova. Iz bogate lične i stvaralačke biografije Brane Cvetkovića (1875-1942), Pejčić je izdvojio dva momenta. Najpre njegov odnos prema dinastiji Obrenović, odnosno knezu Milanu, zahvaljujući kome je dobio stipendiju i diplomirao na Akademiji umetnosti u Minhenu.

- Osećaj zahvalnosti i dužnosti nije, međutim, jedini razlog njegovoj privrženosti dinastiji. Negovao je visoku svest o državotvornosti, o tome da su država i kruna iznad sitnopartijskih interesa, da Srbi moraju biti složni u zajedničkom radu na opštem napretku i posebno u odbrani od neprijatelja. Možda je ključni postupak koji u mnogome definiše njegov moralni portret držanje pre i posle Majskog prevrata, odnosno besprimernog zločina. Bio je jedan od veoma retkih književnika i intelektualaca koji se usprotivio zaverenicima posle 29. maja. Za njega su poštenje, odanost i posebno otadžbina bili ispred materijalne i svake druge koristi - rekao je Pejčić.

- U Kraljevini SHS oštro je kritikovao Stjepana Radića zbog njegovog ciničnog odnosa prema Srbima, ujedno i antidržavnog delovanja, te je ovaj bio jedan od glavnih junaka čuvenih "raporta", stihovanih satira. Kada je, međutim, Radić ranjen u Narodnoj skupštini, Cvetković je ustao protiv tog nasilja jer je dobro osećao da se protiv zla ne treba boriti zlom u sebi.

Iz Braninog izuzetno obimnog opusa dr Goran M. Maksimović izdvojio je sećanja i zapise iz Prvog svetskog rata:

- Feljtone iz ratnog Beograda 1915. karakterišu posebna vrsta ratne napetosti i psihoze koja se kretala od straha i neizvesnosti do neumerenog prepuštanja životnim zadovoljstvima i porocima. Njegove ratne anegdote ili kratke priče najviše vezane za događaje sa Solunskog fronta (1916-1918), date su kroz izrazitu crnohumornu perspektivu, ukrštanjem tragičnih i komičnih situacija, što iznova potvrđuje lekovita svojstva smeha.

U mini-pričama kondenzovana je neka snažna emocija, doživljaj, prikazana neka jedinstvena situacija, izdvojen neobičan ljudski karakter.

Ukazujući na značaj Braninog časopisa "Satir" koji je izlazio 1902/3 godine Predrag Todorović je istakao:

- Početkom prošlog veka, u okruženju mahom neprijateljskih država i naroda, Srbi su bili primorani na stalno žongliranje između sopstvenih i interesa velikih sila. Agilno i žučno, u svom stilu, Brana je karikirao te događaje. Kroz parodiju, burlesku, viceve, epigrame, pesme, nadasve satiru, potom crteže, karikature, kratke stripove i vinjete, Cvetković se obračunavao sa ljudskom glupošću, pokvarenošću i izdajništvom, udvorištvom, političarima, državom i njenom politikom. Na udaru su mu bili neprijateljski narodi a simpatije su otvoreno bile na strani Rusa, koje je smatrao jedinim pravim saveznicima u borbi za nacionalno oslobođenje.

I Bojan Đorđević je ukazao na značaj Braninog sagledavanja srpsko-hrvatskih sukoba u Kraljevini SHS, čiju je pozadinu osvetljavao često oštrije i jasnije od novinara i kolumnista, a njegovi epigrami na ovu temu ostaju značajna kulturno istorijska činjenica.

O raznim aspektima Braninog stvaralaštva govorili su i Miljana S. Pešić, Dejan Milutinović, Dragana Vukićević, Snežana Milosavljević Milić, Jelena Milić, Zorica Hadžić Radović, Nenad Nikolić, Marija Sloboda, Larisa Kostić.

Danas će se na skupu govoriti o Braninim komadima koje je pisao za nekoliko putujućih družina, o njegovim ulogama u komedijama i melodramama u kojima je sa velikim uspehom tumačio skorojeviće, mangupe i prevarante, kao i romantične ljubavnike i zavodnike pri čemu je bio uspešan i u tumačenju ženskih uloga.Osnovao je svoj teatar koji je dobio ime "Branino pozorište" i koje je često predstave davalo u humanitarne svrhe.

Avangardni duh

Stvaralaštvom za decu Brane Cvetkovića bavila se dr Zorana Opačić:

- Višestruki multimedijalni talenti Branislava Brane Cvetkovića prirodno su našli svoj izraz u stvaralaštvu za decu između dva rata. Kao urednik Dečje strane u "Politici" koja je 1930. prerasla u najbolji list za decu tog doba, podlistak "Politika za decu", pokazao je svu raskoš svoje darovitosti: bio je odličan ilustrator prefinjenog likovnog rukopisa koji je razumeo važnost jedinstvo vizuelnog i tekstualnog u dečjoj književnosti.

Na tragu Zmajevog "Nevena" stvarao je strip- pesme, rebuse, zagonetne ilustracije, rimovane priče, drame za decu. Iako je uglavnom sledio trag zmajevskog pevanja, mnoge njegove pesme, posebno pesničke zagonetke isijavaju čist avangardni duh.