Socijalni liftovi

Tiče se regrutacije političara i umetnika, odakle, iz kojih škola, profesija oni dolaze?

Iskustvo pokazuje da u politiku i umetnost "ulaze" obrazovani za te delatnosti ali i oni koji su bez prethodnog profesionalnog znanja. U srpskoj umetnosti, gotovo u svim njenim granama, možemo da sretnemo samoproizvedene umetnike (autodidakte). Bio je to Crnjanski, bio je to i Andrić, bio je to i Dobrica Ćosić. I niz drugih književnika nije studirao književnost na filološkim katedrama. Peđa Milosavljević je bio pravnik, a potvrdio se kao veliki slikar, član SANU. Glumaca samostvorenih je takođe bilo; bez pohađanja pozorišne akademije. Crkvena muzika nastala je samoniklo. Josif Marinković je pohađao učiteljsku školu. Mokranjac nije išao na muzičku akademiju; studirao je prirodno-matematički odsek na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1870 godine.

Stanislav Binički diplomirao je na Filozofskom fakultetu. Kasnije ili uporedo studirali su i muzičke akademije, konzervatorijume.

Slična regrutacija je i u oblasti politike. Najveći broj srpskih političara nije završio političke nauke. Pašić je bio inženjer, Aleksandar Ranković abadžijski zanat, Slobodan Milošević pravnik. Partijske vođe su bile školovane za razne druge profesije.

Dakle, osnovno je obeležje politike i umetnosti da su one otvorene i slobodne za sve pripadnike drugih profesija. Svaki građanin ima pravo na ličnu odluku da se bavi ovim delatnostima. To je prednost ovih delatnosti ali i mana. U drugim profesijama potrebne su overene diplome. U umetnosti i politici, kvalifikacije se mere talentom i delom.

Ali, da ne zaobiđemo posledice slobodnog ulaska u politiku i umetnost. Samoproizvedeni umetnik može da ostvari veliko i ništavno delo koja ne pogađaju nikoga, niti nanose nekome štetu. Lepo i ružno ne dovode do kriza i ratova. Drugačije stvari stoje sa politikom i njenim otvorenim vratima. Političar je mudar ako zna da predvidi razvoj društvenih i političkih događaja, ako vlada situacijom i ako čuva, brani osnovne interese nacije i države. On donosi odluke koje se tiču svih građana države i nacionalnog razvoja. Dakle svih građana. Nije li to ona tačka na kojoj se razlikuju organski i slučajni političar? Šta ako na vlast dođe slučajni političar, bez znanja ali dobar demagog i donese pogrešne odluke?

Dakle, očigledna je razlika između političkog delanja i umetničkog stvaralaštva, razlika potvrđena u iskustvu i u teorijskom mišljenju. Pa ipak se prekoračuje u srpskoj politici. Međutim, "poništavanje" profesionalnih i stručnih granica u umetničkom stvaralaštvu je sve izrazitija i učestalija. Umetnici se u savremenom srpskom društvu školuju za određene grane, oblasti na fakultetima i stručnim školama. Ali diplome nisu uslov da bi se lekar bavio književnošću, sudija pisao drame, dramski pisac režirao filmove, glumac bavio režijom, glumac prešao u pevače, operski pevač glumio, vajar slikao, slikar dizajnirao.... neobičan i zanimljiv prelazak iz jedne profesije u drugu i ostaje pitanje šta omogućava ovakvu cirkulaciju u umetnosti i politici? Kakve potrebe, interesi, vrednosti? Šta su lični pokretači? Kakvi su umetnički i politički rezultati takvih prelazaka?

Obrazovanje (znanje) gubi značaj u vertikalnoj pokretljivosti. U teorijskom sociološkom diskursu preovlađuje stav da u savremenom društvu školske kvalifikacije najdublje utiču na promene društvenog položaja pojedinaca i društvenih grupa. Međutim, poslovna stvarnost pokazuje drugačiju socijalnu sliku. Obrazovanje i stečene školske kvalifikacije gube značaj u odnosu na druge oblike vertikalne pokretljivosti pojedinaca.

Kod talentovanih sportista, estradnih zabavljača, sporednog su značaja školska postignuća. Njihove specifične veštine prikazivanja i pokazivanja pred publikom snažno doprinose promeni uloga i položaja u društvu. Talenat, a ne školska kvalifikacija doprinosi pomeranju iz jedne profesionalne uloge u svet sporta i zabave, da naprave veliki korak na lestvici vertikalne pokretljivosti. U kategoriju darovitih pojedinaca koji i bez školskih kvalifikaciji dostižu visoke društvene statuse dolaze i umetnici raznih grana.

Odluka pojedinca da se posveti političkoj delatnosti, odluka je da se školsko postignuće podredi moći i vlasti, otvara vrata socijalnih liftova. Za lekara ili pravnika ili mašinskog tehničara školska sprema gubi značaj ukoliko se okrene političkoj karijeri.

Reč je o delatnosti posebnih psihoscijalnih veština koje nisu u direktnoj vezi sa formalnim obrazovnim profilom.

Postoji i "srećan slučaj" koji može da okrene socijalnu putanju pojedinca prema dnu ili vrhu, usponu ili padu. Nepredvidive igre tržišta dovode pojedinca do bankrota a neke do vrtoglavog uspeha. Na nepoznate socijalne sile on ne može da utiče svojim znanjem. Ne mali broj pripadnika društva računa na kartu sklapanja statusnog braka.

Kada sa nivoa vertikalne društvene pokretljivosti pređemo na pokretače društvenog razvoja, konstatovaćemo takođe ograničenu ulogu obrazovanja i školskih kvalifikacija.

Ne postoji paralelizam između društvenog razvoja i razvoja obrazovanja za društvene profesije. Društveni razvoj nije varijabila sistema obrazovanja. Društveni razvoj pokreću klasni sukobi, stanje privrede, nove ideje, politička moć u državi. Učešće školskih kvalifikacija je nejednako i nepredvidivo u ovim oblastima društva. U savremenom društvu, najsnažnije se ispoljava faktor obrazovanja u privredi (IT sektor) a naslabije u političkoj vlasti. Slabiji uticaj obrazovanja prepoznaje se u vertikalnoj društvenoj pokretljivosti. Pojedinci obavljaju svoje uloge u društvu sa nejednakim školskim postignućima a u nekim profesijama i bez njih. Obrazovni sistem ne odgovara na potrebe tržišta rada, znanje se stiče za diplomu a ne za upotrebljiva znanja, privatno obrazovanje je prilagođeno menadžmentu. Treba li naglašavati ekonomske i društvene posledice koje stvara razlika između stručnog znanja, nastajućeg i pseudoznanja u bilo kojoj delatnosti.n

(Odlomak iz knjige "Srpski umetnici i naučnici u politici")