NJEGOŠ OBASJAO NAROD: Antologija savremenog srpskog pesništva na ruskom jeziku

- Ako dublje gledamo svi dani koji su pravi dani u Crnoj Gori i u srpskom narodu su Njegoševi dani, jer je Njegoš obasjao i čoveka i narod, pokrenuo njegov duh da se usmerava ka najdubljim pitanjima, dao mu je borbenu silu da se pojaka sa svim iskušenjima koja nose vremena - kazao je na konferenciji za novinare predsednik Književnog društva "Njegoš" iz Nikšića Milutin Mićović.

On je posebno naglasio da se Njegoš borio za čoveka, pokrećući u njemu najdublja pitanja postojanja, koja mogu da žive i da se razvijaju i da stvaraju čoveka ukoliko je čovek slobodan.

- Njegoš je pesnik slobode i nikakva skraćenja, a ni ideološka nije trpeo Njegoš. Zato je Njegoš od svih režima bio skraćivan, a u Crnoj Gori je pokušaj da se Njegoš svede na lokalno. Njegoš je takođe živeo u vreme okupacije srpskog naroda i možemo reći dvostruke okupacije - agarjanske i evropske. Neke tiše, evropske. Imamo njegovu reč kad se obratio jednom engleskom lordu da mu potpiše knjigu, a on mu rekao - "Ja sam nesrećni vladar jednog nesrećnog naroda, maloga plemena. A vaš evropski duh i ponašanje i politika drže mrtvu tursku ruku pod našim grlom". To su globalni odnosi koji su i tada i danas slični. Ali Njegoš je imao tu silu da pokrene čoveka iz dubine i da ga okrene nebu, i da ga okrene Bogu i da taj čovek proslavi Boga u narodu i Boga u čoveku. I zato su Njegoševi dani i Njegoševe svečanosti puni duhovne svečanosti. "A i piće najljepše je duhovno sa kojim se pjane pokoljenja". To je Njegoš. On stoji u središtu srpske kulture, srpskog pamćenja.

Priređivač srpske antoloije Sergej Gjavjukin je podsetio da je prva antologija izašla pre četvrt veka, a da je on pre trideset godina došao na ideju da ugleda svetlost dana.

- Bio je potreban novi pogled, bile su potrebne nove izmene, jer s vremenom sve dobija nove oblike. Odnosi između slovenskih naroda se kolebaju od dobrih do netrpeljivosti, ili kao što je rekao Puškin od "bratstva do konflikta". Veza između slovenskih naroda najviše se ogleda u mentalitetu i u kulturnoj tradiciji. Bilo koji konflikt na početku počinje na polju informacija, a prava poezija otvara srca i zbližava narode. Ovo je dvojezična antologija sa parlalenim tekstovima u originalu i prevodom na ruski jezik - kazao je na predstavljanju Gjavjukin, dodajući da, što se tiče srpske poezije, ona je izuzetno zanimljiva zato što s jedne strane teži savremenosti, a s druge strane čuva svoju tradiciju i svoje korene.

- Pogotovo se to ogleda u delima Matije Bećkovića, Dobrice Erića, Radomira Andrića, Milutina Mićovića, Radomira Uljarevića, Budimira Dubaka, Milice Bakrač. Što se tiče odabira pesnika nije bilo važno u kojim delovima sveta oni žive, već je bitno bilo da se bave srpskom književnošću i da je proučavaju - zaključuje Gjavjukin.

Sećanje na Lakušića

Tokom "Dana Njegoševih", 11. i 12. novembra, održaće se omaž nedavno preminulom pesniku Iliji Lakušiću u Narodnoj biblioteci "Radosav Ljumović" u Podgorici. Istog dana, u večernjim satima, na Cetinju, u Njegoševoj sali održaće se promocija drugog izdanja "Beležnice" u uzdanju Književnog društva "Njegoš". Na završnoj večeri, 12. novembra, u nikšićkom "Zahumlju" biće prmovisano novo izdanje zbornika "Pisma iz Crne Gore", u kojem su sabrane pesme deset savremenih pesnika iz Crne Gore, u prevodu na rumunski jezik naše pesnikinje koja živi u Rumuniji Ljubice Rajkić.