POZORIŠNA KRITIKA: Seksualno nasilje u belom - 58. BITEF
NESUMNjIVO najradikalnija predstava 58. Bitefa, šarene smotre svega i svačega, "Snaga kučke..." brazilske umetnice Karoline Bjanki je o anatomiji i anamnezi silovanja i femicida (dokazaće to u predstavi na svom telu).
foto privatna arhiva
U prvom delu dvoiposatne predstave, ona drži potresno predavanje-performans, najviše o silovanoj i ubijenoj u Istambulu umetnici, u projektu da stopira u venčanici od Italije do Izraela, u potrazi za ljudskom dobrotom. U toku predavanja, Bjanki će uzeti, pred nama, drogu za silovanje, popularno nazvanu "Laku noć, Pepeljugo", jer izaziva omamljenost sličnu snu i amneziju. Kad se onesvesti, nastupa na sceni njena trupa, "Kara de Kavalo", čineći svojim telima, uz originalnu muziku (Migel Kaldas), stvarnim košmarni Karolinin toksični san.
Projekat, opsesivno istraživanje o temi seksualnog nasilja nad ženama, ima teorijsku podršku, ilustrovanu primerima iz likovne i izvođačke umetnosti, ali je najvažniji događaj ovog performansa lično iskustvo autorke, na sceni, pred gledaocima. Trupa manipuliše njenim obamrlim telom, razodevajući je i oblačeći u neku vrstu spavaćice(sve belo), polažući je na dušek na sceni, da bi, u poslednjoj sceni predstave, i Bjanki, drogirana, besvesna(?) bila "silovana" ginekološkim instrumentom sa ugrađenom video kamerom. U toku tog čina,, umetnica, sa videa, govori o dobroti, lepoti i prijateljstvu.Scena traje neopravdano dugo, izazivajući očekivanu odbojnu reakciju u gledalištu... Foto Bitef
Posle mnogih svetskih pozorišnih festivala, "Snaga kučke..." Karoline Bjanki stiže na 58. Bitef kao neočekivano iznenađenje, jer je ovaj, nekada naslovljen kao "avangardni, festival novih tendencija" vremenom napustio atrakciju neverovatnog na sceni, čak i za one koji ga dugo prate. Performans brazilsko-holandske umetnice ispituje najosetljivije granice izvođačke umetnosti - njenu autentičnost, relevantnost, istinitost, opravdanost, poruku...Pominjući u nekoliko navrata Marinu Abramović, Karolina Bjanki svojim radom, ali i sopstvenim telom proživljava, javno, ne samo umetničku, nego i stvarnu, životnu istinu o preživljavanju žrtve nasilja, zauvek obeležene.
Performans "Snaga kučke..." je i teatarski, mada zadire u mnoge druge sfere, psihološke, socijalne, patološke, istorijske, zločinačke... Za tako drastičnu radnju, neopravdano dugo traje, započinjuće neprestano ponovo dokazivanje već dokazanog - smrt ljudskog i veskrsnuće u ljubavi i dobroti. Cilj je, kako se u jednom trenutku kaže (video i ton neprestano idu) da se sudbine silovanih i ubijenih žena napokon toliko prepliću u vremenu i događanju, da se neminovno izmešaju, i na kraju, međusobno preuzimaju tragične sudbine neke druge. Bitefovska predstava, reklo bi se nekad.