TRAJANJE I SMISAO

Pišući o kratkom boravku u Žiči, Isidora Sekulić je ukazala na okolnost da je "naš patriotizam, nedeljiv od vere i svetinje". A potom istakla kako je ta "požrtvovna ljubav" ista "prema Bogu i prema otadžbini".

Za samo jedan vek to se veliko i važno intimno osećanje u duhu nacije zagubilo i, programiranim i podržavanim tančanjem i odbacivanjem, lagano pretapalo u nekritičko, gubitničko i pomodno, prihvatanje tuđih ideoloških obrazaca i (pseudo)vrednosti. Taj se obeskorenjujući tok i smer čine nezaustavljivim i neizmenjivim. Utoliko više što mu aktuelne prilike i dramatični izazovi daju podstreka i zamaha. Čini se da je danas sve srpsko u krizi i opadanju. A da su ponajviše ugrožene one vrednosti koje obuhvata značenje pojma identitet.

Razumevajući identitet kao percepciju suštine savremena književnost i njena nauka, u izdvojenim autorskim primerima, samosvesno, aktivno i angažovano, ukazuju na slojeve kulturne memorije kao trajni zalog za stvaranje, afirmaciju i odbranu nacionalnih, duhovnih i kulturnih posebnosti i vrednosti. Među onima koji to čine osnovano, istrajno i dosledno, vidno je mesto stekao i Dragan Hamović (1970).

U njegovom raznostranom, tematski i sadržinski bogatom i razuđenom književnom stvaralaštvu prepoznaju se neke temeljne oznake, kontinuiteti i vrednosti. One su stabilno pohranjene u dalju nacionalnu mitsko-istorijsku i kulturnu prošlost, ali su, istovremeno, čvrsto vezane za neposrednu savremenost i aktuelna zbivanja.

Ta udvojena optika (oči koje gledaju na oba sveta) kroz koju je sagledavan lični i porodični krug, na jednoj, i dramatična, stradalna i herojska istorija, na drugoj strani, u njegovoj poeziji i autofikcijskoj prozi dali su obilje karakterističnih prisnih lirskih slika bogatih umnoženim značenjem, a u književno-naučnom i esejističkom radu jasnu i doslednu usmerenost na pažljivo ispitivanje nacionalno-duhovne vertikale. Rezultati takvog stvaralačkog usmerenja su vidljivi, znani, potvrđeni i isticani, dok je njihova svest o dugom trajanju i vrednostima nacionalne kulture i književnosti kristalizovana u problemskom, afirmativnom i izrazito rodoljubivom razumevanju, opisivanju i sintezi. Mimo savremenih ideoloških preporuka, anacionalnog trenda defetizma i samoporicanja.

Uspostavljajući čvrsto tematsko jezgro i prepoznatljiv matični prostor u svojoj poeziji, Dragan Hamović je aktivirao razvijen luk kulturnog pamćenja od prapočela do danas.

Naročito iskazujući sluh i angažovanu zainteresovanost za tragične momente i osetljivost za savremena dramatična zbivanja. Za onaj individualizovani svagdanji čas u kojem biva važno pretrajati i u tom oduhovljenom trajanju odbraniti i budućnosti proslediti temeljne identitetske vrednosti. Otuda je u Hamovićevoj poeziji aktivno prisutno "osećanje izmeštenosti, otuđenosti i razgranate strepnje", koje se nadilazi snažnim duhovnim usponom, sa kreativnim osloncem na potvrđenim tradicijskim izvorima i vrednostima. Na samoizabranom matičnom putu ka uspravnoj zemlji.

Bivajući pomno zagledan u moderno srpsko pesništvo kao reprezenta novovremenog kulturnog uspona, u njegov istorijski kontekst, skokovit razvoj i kulturnu samosvest, Dragan Hamović je u kritičko-esejističkim knjigama i monografijama, sa naročitom sasređenošću i teorijsko-metodičkom osnovanošću, iščitavao i tumačio dela nekih od velikih i važnih stvaralaca prošlog i novog veka. Na taj način da njegovo tumačenje bude sintetičko u zahvatu, podrobno i precizno u opisu i razgovetno i uverljivo u izrazu i stilu. Izgrađujući se tako u vrsnog znalca i pouzdanog književnog tumača kome su zavetna misao, kanonska vrednost i tradicijski poredak putokaz i mera, a visoki vrednosni doseg konkretizovana potvrda valjanosti izbora ideološkog, naučnog i analitičkog usmerenja.

Zbog toga se njegove knjige uzimaju sa znatnom merom poverenja u pouzdanost pristupa, tačnost i primerenost uvida i relevantnost kritičkih ocena.

On je jedan od istaknutijih savremenih književnih znalaca i kulturnih delatnika u punom naponu stvaralačkog rada i zrenja. Njegove knjige nisu samo lična i kulturna hronika, kritički opis i naučna sinteza, one su i izraz visoke svesti o vrednosti i ugroženosti nacionalne osobenosti i nasleđa, kao i potrebe da se njima osnaži ideja kulturnog patriotizma, nacionalne samosvesti i vrednosti. Svega onoga što je danas potisnuto i zapostavljeno a što nas u evropskim obzorima, na najistaknutijim autorskim primerima, reprezentativno predstavlja i preporučuje istorijskom i kulturnom pamćenju, kao najvišem i najautentičnijem izrazu kreativnosti i duhovnosti. Onoga što je u savremenom svetu neizmenjiva kulturna i egzistencijalna osnova, trajno dobro i pouzdanje za buduće humano trajanje.

Iz tog razloga se izdvajanje njegovog književnog i naučnog rada čini po zasluzi i vrednosti kao primer, reprezent i uzor. A njegovo ukupno kulturno i javno delovanje privileguje kao valjano usmeren napor ka osnaženju magistralne linije nacionalnog kulturnog pamćenja i vrednosti koje, na tom pravcu, predstavljaju kulturni heroji o čijem je radu i značaju utemeljeno, posvećeno, dostojno i valjano pisao.

Iako se čini da su književni napor i prinos smisla nedovoljni da promene zahuktali nizlazni tok, jer se danas malo čita, književno misli i zbori, ipak su dobra knjiga, pesma, tačna misao i rečenica dovoljni da nas opomenu, podsete, prenu i nagnaju da dalje gledamo i dublje mislimo. A kada to počnemo da činimo, onda će nam se i naše kulturne i duhovne vrednosti i tradicije učiniti kao neophodan i neizmenjiv temelj i pouzdan putokaz za stvaranje i trajanje. Za razumevanje sveta u kom ima mesta za nas, sve dokle negujemo autentične vrednosti i poštujemo stvaralački rad, kao prepoznatljiv izraz ličnih i nacionalnih osobina i vrlina.

(Beseda izgovorena 6. oktobra u manastiru Rača, na dodeli

           Račanske povelje Draganu Hamoviću)