KNJIŽEVNA KRITIKA - Čudesni kutak
ČITAJUĆI novu zbirku pesama Dragice Đekić "Dva čuperka" (SKZ) koja je namenjena deci, uočavamo kako je ova autorka ispunila sve po čemu bi, prema Dušanu Radoviću, trebalo da se odlikuje savremena književnost za decu.
Krećući se isključivo po prirodi, kojom je opčinjena na detinji način i s kojom je u punom dosluhu, otkrivajući nam njene različite kutke i čuda, s mravima, pticama, zečevima, jagnjićima..., kao i s travom, lišćem i vetrom, a uvek imajući u vidu visokoosetljivu i maštovitu narav njenih lirskih junaka - dece - ona podstiče njihovu želju za igrom i otkrivanjem.
To čini, kako kaže pravilo Duška Radovića, "izbegavajući sentimentalnost i zaslađivanje detinjstva", nudeći, implicite, "formule koje odgovaraju modernom vremenu", zapravo one koje su u svakom vremenu moderne i deci inspirativne - pesme u formi pitalica i zagonetaka. One podstiču kod mladih čitalaca, na primeren način, i želju za ostvarivanjem uspeha i potvrđivanjem stečenih znanja, ali istovremeno izazivaju ih da ispitaju svoje intelektualne mogućnosti tako što će nastojati da do rešenja dođu asocijativno, služeći se prethodnim iskustvom, u sećanje prizivajući konkretne, proživljene situacije ili pak zamišljajući one potencijalne, koje još uvek pripadaju samo imaginaciji, a ne iskustvu.
Podsticaji i izazovi koje sadrže takve pesme, ali i one u čijem središtu su motivi škole, prvih ljubavi, odnos roditelja i dece, kao i ćopićevski izokrenute "priče", a zatim i pesme, na primer o zecu - što nužno asocira na Radovićevog "Plavog zeca" - zasnivaju se na humoru koji je, svi znamo, izuzetno značajan u stvaralaštvu namenjenom deci, a što tako često nedostaje i u lepoj književnosti za odrasle.
Poezija Dragice Đekić, osim što sadrži prizore dečje svakodnevice, vrvi od neobičnih scena koje najmlađim čitaocima otkrivaju svetove van realističnog. One ih upućuju na nemoguće, kao i na to da je ono ostvarivo u svetu književnosti i drugih umetnosti, te da je težnja nemogućem način realizacije kreacije maštovitog bića. Tako autorka ove knjige, čije je pedagoško iskustvo nesumnjivo, implicite ohrabruje svoje čitaoce da postanu stvaraoci, da na svom putu kreativnosti hrabro ispituju kapacitete i specifičnosti različitih odnosa u svetu, ali i mogućnosti jezika, bez straha od greške. Jer na putu stvaranja, greške zapravo i nema - na njemu, između ostalog, i paradoks i nonsens dobijaju smisao koji daje posebnu vrednost umetničkom delu.
Otuda, lako zaključujemo kako poezija sadržana u ovoj zbirci zadovoljava i Radovićev zahtev da bude "raznolika u pogledu ideja i procedura", te da je "zanimljiva odraslima, isto kao i deci". Dinamična knjiga - čitajmo je.