“ZLATNI REZ” SNIMIO SAM ZA HRVATSKU PUBLIKU: Reditelj Zafranović, za “Novosti”, o završetku filma posvećenog ustaškim zločinima u NDH

- Zajedničko nam je da svaki svojim umetničkim izrazom, svojevrsnim krikom, pošaljemo poruku da je dosta zla. Da mora da prestane - rekao je Zafranović za "Novosti".

- Tema zla je, nažalost, večna. Svet je zagazio u novo zlo. Osećaj da se nama, ljudima, svako malo zlo može ponoviti imao sam i u vreme kada sam snimao "Okupaciju u 26 slika". Nažalost ponovilo nam se. I ovaj film "Zlatni rez" je moj krik protiv zla.

Na filmsku istinu o srpskoj deci podno Kozare koja su odvedena u logore smrti NDH,

Jasenovac i Staru Gradišku, čekalo se osam decenija, a scenario Arsena Diklića vapio je 40 godina da bude ekranizovan. Kada će film i TV serija pred gledaoce?

- Završio sam seriju od sedam nastavaka, krenuće posle filma koji se privodi kraju.

Osam sati materijala snimljeno je za seriju. Film će trajati oko tri sata jer to je epopeja stradanja jednog naroda, s jedne strane, a s druge strane su sudbine zlikovaca i žrtava.

Datum premijere ne znam još uvek. Najpre će film gledati razne festivalske komisije.

Ako festivali budu pokazali interesovanje da ekskluzivno prikažu film onda će datum premijere u ovoj našoj zemlji odrediti festivali. Moramo da budemo strpljivi još neko vreme.

Po čemu je upravo ovaj film za vas, kako ističete, sveti film?

- Zovem ga sveti film jer će i formalno biti drugačiji od svih mojih dosadašnjih filmova. Neće biti tako puno krvi ali će iznutra sve da buja od užasa koji se ne može zaustaviti. Želim da mi ljudi izađu iz bioskopa sa olakšanjem zbog spoznaje da ipak postoji nada da nam se takvo zlo nikada više ne ponovi.

Vaše izjave da "Zlatnim rezom" skidate ustašku košulju za sebe i da pomirenja Srba i

Hrvata neće biti dok neko iz vrha hrvatske države ne klekne u Jasenovcu, burno su odjeknule u regionu. Kakve reakcije očekujete u Hrvatskoj?

- Ovaj film snimio sam u prvom redu za Hrvatsku, zato što Hrvatsku volim i deo sam nje.

Svu svoje umeće i profesiju stavljam na raspolaganje sa svim onim asocijacima i posledicama. Mislim da sam ja to morao da snimim prvenstveno zbog hrvatske publike pa onda i ostalih ljudi u regionu i šire. Kakve će reakcije biti ne mogu da pretpostavim.

Voleo bih da se iz njega izvuku dobre pouke.

Švajcarski pisac i filozof Alen de Boton smatra da gledajući film ne plačemo kada su scene tužne već kada se ispostavi da su lepše nego što smo očekivali. Kako će publika reagovati na "Zlatni rez"?

- To je film koji će se vrlo teško gledati, ali mi se čini da će biti dramatičan i da će ljude čvrsto držati u stolicama sve do odjavne špice. Film je vrlo žestok i beskompromisan, barem je moj utisak takav.

Ovaj region još uvek je u rovovima, generacije stasavaju u ambijentu netrpeljivosti...

Postoji li način da se premosti ta duboka reka mržnje?

- Jezik je naš most. Govorimo sličnim jezicima, razumemo se... Ja sam rođen u Jugoslaviji, osećam se kao kod kuće kad sam u Sloveniji, Skoplju, Beogradu, Hrvatskoj, Bosni... To je jednostavno moja zemlja i moj jezik. Ne osećam nikakve granice. Ovde sam kao kod kuće.

Ima li nade i načina da pobedi razum na svim stranama?

- Da, ima nade... Razgovarao sam ovih dana sa studentima u Beogradu sasvim slučajno. To su doktorandi koji su se počeli interesovati za tu našu traumatičnu prošlost na ovom prostoru.Mladi ljudi. Verovatno su čuli neke priče svojih dedova koje su im zazvonile u ušima i počeli su da istražuju. Ne samo ovde nego i u Nemačkoj gde sam držao neka predavanja. Mlada generacija će se vratiti na ovu temu, jer ako ovo nemaju u osnovi, u temelju svojih saznanja, ostaće prazni. Neće biti spremni za određena iskušenja koja ih čekaju u životu.

Da li nas je tako strašna i krvava istorija smekšala ili ojačala?

- Mi, nažalost, imamo tragičnu istoriju, ali s druge strane smo ojačali. Tako da ako se buduće generacije ne budu suočile sa istinom o tragedijama njihovih predaka, biće slabi.

Novi ratovi plamte planetom. Da li će u budućnosti biti hrabrih reditelja koji će snimati velike, istinite filmove o Gazi, Izraelu, Libanu?

- Imam osećaj da su generacije reditelja koji završavaju sada te neke poluakademije dosta površne. Ovo što se sada snima, haotično je to. Nova kinematografija pliva u nekom praznom prostoru. Nadam se da će budući reditelji biti spremni na rizik, da će praviti filmove o važnim temama. Jer ovo sada dosta je šareno, neke neobavezne teme koje dotaknu gledaoca na jedno veče. Nemaju hrabrosti da zagrebu po centru bola.

Da niste trilogijom "Okupacija u 26 slika", "Pad Italije" i "Večernja zvona", kao i dokumentarcima "Krv i pepeo Jasenovca" i "Testament (Zalazak stoljeća)" duboko zagrebali po centru ličnog bola, da li bi "Zlatni rez" bio snimljen?

- Čitavog mog života, film mi pomaže da sam sebi dam odgovore na neka pitanja. Svi filmovi istorijski koje sam radio, zapravo su ogledalo u kojem živim. I ovaj film "Zlatni rez" govori o sadašnjem vremenu iako je to 1942. godina i nepodnošljivi logor smrti. To je i priča o današnjem stanju duha ali i budućeg vremena.

Pavlina je fenomen

Kakvu ulogu u "Rezu" ima Pavlina Radovanović, devojčica čarobnog glasa?

- Ona je fenomen sama sebi. Ona je jedan od velikih predstavnika svog naroda sa Kosova i Metohije, gde i živi. Izvodi u filmu nešto što puno više znači od bilo koje politike na KiM. Autentična je i hrabra i ona i njena porodica. U filmu našem peva jednu pesmu u koloni dece koju sprovode u logore. Vrlo, vrlo su to značajne scene.

Na redu su uspomene iz detinjstva

Šta bi mogla da bude tema vašeg narednog filma?

- Došao sam do kraja tematike iz perioda 41/45. Mislim da ne mogu više da snimim nijedan film na tu temu. Rekao sam sve što sam imao. Naredni film baviće se nekim uspomenama iz mog detinjstva, biće nešto poput filmskog stripa.