POGLED ISKOSA: In memoriam Askanio Popović - Nalazio je svoja uporišta

Završio je Školu za industrijsko oblikovanje (grafički dizajn) i studirao beogradsku Likovnu akademiju na slikarskom odseku. Njegov prvi strip je "Armon sa zvezda", slede "Mogli, dečak iz džungle", "Maja", "Vremeplovac", "Rambold", "Serbi" 1 i 2 i "Legenda o znanom junaku". Bio je član strip grupe "Beogradski krug 2". Najviše je cenio klasike stripa Hala Fostera i Salinasa, a od domaćih velikane Andriju Maurovića i Aleksandra Hecla. Sa njima je bio u kontaktu i posedovao njihove retke originalne radove. Ilustrovao je dvadesetak knjiga i udžbenika za beogradske izdavače. Maurović je uticao na surovu ali ne i sirovu, naturalističku pojavnost nekih njegovih stripova ("Rambold"), mada je Popović više koristio baroknu tehniku svetlo-tamnog. Među retkim se strip crtačima i ilustratorima ostvario i kao uspešan slikar. Likovnu akademiju nije završio ne što nije mogao već što je bio nezadovoljan nastavom modernističkih profesora. Napustio ju je na drugoj godini studija i željan znanja o starim majstorima nastavio sam da se obrazuje. Uz nekoliko naših slikara poznavao je perspektivu, savladao je sve vežbe iz nacrtne geometrije i jedini je znao ljudsku kao i životinjsku anatomiju. Današnji slikari konja ni ne shvataju kakve greške prave. Okrenut tehnici starih majstora prezirao je hiperrealiste. Kao slikar bavio se mitološkom fantastikom, učestvovao je na grupnoj izložbi "Figuracija iracionalizma" u Galeriji ULUS-a ali nije imao samostalne izložbe. Živeo je od slikanja komercijalnih dela koja su mu otkupljivali grosisti. U poslednjoj deceniji života njegov drug Zoran Popović mu je naručio deset slika i sačuvao ih želeći da mu organizuje samostalnu izložbu, ali on nije više hteo da radi, sa tim slikama je bio nezadovoljan, govoreći da može bolje.

Askanio Popović je bio pripadnik desne elite, poznavao je Dragoša Kalajića, Ratibor Rej Đurđević mu je ostavio retke knjige Margarit Staki protiv moderne umetnosti, a bio je u kontaktu i sa manje poznatim desničarima. Izdavač Vladimir Maksimović u jednom zborniku objavio je njegov pogled na modernu. Za prijatelje Aca, imao je pasiju izučavanja tajne istorije sveta, uticaja jevrejskog faktora na svetsku istoriju i umetnost. Otac mu je dao ime po junaku iz italijanske opere i zbilja, slušao je samo klasičnu muziku. Njegov život, međutim, nije bio nimalo operetski, pre drama i crnjak, mučio se kao i njegov još poznatiji otac slikar Milan Popović, preteča Mediale i jedan od najvažnijih srpskih slikara fantastike. Askanio je nesebično voleo oca a ne majku, radnicu u "Politikinoj" štapariji i nije imao nimalo poštovanja za svoj narod i hrišćanstvo. Osoben i originalan, pronašao je neka samo svoja uporišta i čvrsto ih se držao do kraja kao čovek i umetnik.