POGLED ISKOSA: Vujasinovićev jubilej

Reč je o čuvenom kolekcionaru različitih umetničkih dela i predmeta za sakupljanje, od poštanskih markica i fotografija do nalivpera. On je, dakle, kolekcionar i trgovac koga skoro svako zna ko se u Srbiji pa i u Crnoj Gori i regionu zanima za umetnost. Sasvim jedinstveno u svetu sakupljača i trgovaca umetninama Vujasinović je i likovni umetnik.

Kod njega je odeljeno izražen momenat kada živi od umetnosti a kada za umetnost. Nalik svom profilu kolekcionara tako je i kao umetnik višestran. Možda blisko duhu tzv. nomadske estetike u postmoderni, on se u užoj likovnoj i u široj, vizuelnoj oblasti, kreće od stvaranja neoavangardnih konceptualnih dela, vizuelnih eksperimenata i fotografija do starih, klasičnih medija, kao što su slikarstvo, akvarel i kolaž (kao slikarske tehnike) i skulpture u gipsu, figuralne i groteskne.

Započevši sa sakupljanjem umetničkih dela i predmeta od značaja još pre više decenija u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je duže živeo, on se na izvoru, u svetskim muzejima i galerijama upoznao sa najvišim likovnim vrednostima i sm posedujući neka kvalitetna ostvarenja, od slika manje poznatih barbizonaca, Karla Kare do starijih američkih majstora. Interesantno je da se u SAD više cene i veću vrednost postižu na tržištu dela domaćih umetnika nego istaknutih evropskih. Vujasinović se tu zarazio likovnošću pa i sada obuzet umetničkih stvaralaštvom integralno, u totalu, kao kolekcionar i stvaralac, dinamički svaki dan živi za njega dvadeset četiri sata na dan.

Početak njegovog samostalnog bavljenja umetnošću je u 1994. godini pa sada slavi trideset godina rada (primenjena umetnost, osim fotografije, ga ne zanima). Njegov najomiljeniji umetnik je enformelista i slikar tašizma Žan Fotrije, a slede Vinsent van Gog, Pol Gogen i Haim Sutin, od domaćih su to Igor Vasiljev, Petar Omčikus i Boža Ilić. Ovo navodimo ne samo kao lične naklonosti već i kao moguće uticaje, estetske okvire u kojima se kreće i njegovo slikarstvo (eksperimenti i neokonceptualizam kojima je takođe naklonjen nisu predmet ovog teksta). Očigledno da je Vujasinovićev likovni svet u domenu ekspresionizma, slobodnog stila, bez uticaja određenih kanona i akademskih pravila.

On se kreće između izvesnog naivizma (koji je često dobrodošao u umetnosti kao vid iskrenosti i nekoristoljublja), art brut estetike i ekspresionizma originalnog, bliskog međuratnom a ne novom, lažnom, nazvanom transavangarda, stvaralaštvo "novih divljih" i tzv. "loše slikarstvo" (američki bad painting). O tom novom eskpresionizmu se Donald Kaspit, najveći američki i svetski likovni kritičar, izrazio kao "lažnom ekspresionizmu". Umesto podgrejanih jela iz domena istorijskih avangardi koje je servirala posebno domaća provincijalna scena sa grupom Alter Imago, Vujasinović stvara izvorno.