KNJIŽEVNA KRITIKA: Ženski princip

Da je suštinski interesuje matrijarhat, fenomen Velike Majke i načela na kojima se zasnivalo ginekokratsko društvo, kao i njegovi refleksi u patrijarhalnom društvu, pa i u savremensti, lako smo mogli zaključiti čitajući sve njene knjige koje pripadaju lepoj književnosti, nauci o književnosti, kao i na osnovu toga što je Garonja, kao vrlo revnosna istoričarka književnosti koja zaista neprestano istražuje, u centar čitalačke pažnje kad god je objektivno bila u prilici, stavljala dela naših spisateljica s početka 20. veka ili pak onih koje su ostajale sasvim na marginama naše kulture iz političkih razloga, kao nepodobne, potom onih čije su malobrojne pripovetke ostajale rasute samo po periodici, kao i onih koje su sticajima životnih okolnosti stasavale na drugom mestu, van domovine.

Tek neki od rezultata tih istraživanja jesu dve antologije pripovedaka koje su stvarale srpske autorke - "Vrt tajni" (pripovetke pisane od početka 20. veka do 1950) i "Vrt nade" (pripovetke koje su nastajale od 1950. do danas). Rezultat prvenstveno njenog nastojanja jeste i objavljivanje romana Nađe Tešić "Buntovnica u senci ("Prometej"), koji je, može se kazati, tek početak jednog značajnog projekta.

Ipak, iako dobro poznajemo njen spisateljski i naučni rad, priznajemo da nas je novom naučnom monografijom iznenadila zato što smo po čitanju te knjige razumeli dubinu i njenih antropoloških i arheoloških uvida i interesovanja. Zahvaljujući ovoj kompleksnoj, a istovremeno i običnom čitaocu vrlo pristupačnoj knjizi, na osnovu prežitaka matrijarhalne kulture u društvima na vrlo širokom području do danas - "od antičke Grčke (gde su Amazonke prvo izgubile uporište), preko Male Azije, Balkanskog poluostrva i oko Crnog mora, odnosno Italije sa Sicilijom sve do Severne Afrike, gde su osnivale mnoge slavne gradove (Efes, Memfis)", uočili smo veze, vrednosti i zakonitosti kojima bi bilo dobro da se ne samo kao stvaraoci i istraživači, već i kao građani sveta rukovodimo naročito danas, kada se u svetu sve sa svačim pomešalo, u svetu u kojem je, po muškom principu, preovladalo nasilje koje se, čini se, i ne može zaustaviti i nadvladati na drugi način nego drevnim ženskim principom koji se zasnivao na nenasilju već na stvaranju. U poslednjoj instanci svojih istraživanja autorka razmišlja i o tome.

Ipak, podsticaj za nastajanje ovog dela, koje je po rečima same autorke, stvarano čitavih 20 godina, jesu dometi istraživanja ideja Johana Jakoba Bahofena ("Matrijarhat"), Eriha Nojmana ("Velika Majka") i Haralda Harmana "Zagonetka podunavske civilizacije").
Podsećanje na zaključke drugih značajnih pripadnika naše kulture, u središnjem delu knjige, na primer, o "ženskosti" naše narodne lirike, na šta je ukazivao Vuk Karadžić, ili pak o "ženskom načelu" Laze Kostića, o izuzetnom značajnu slepih pevačica, a nekima od njih nije upamćeno ni ime (Slepica iz Grgurevca itd), preko rehabilitacije nekih žena koje su pripadale našoj istoriji (Prokleta Jerina), do ponovnog upoznavanja sa delima naših posve zaboravljenih autorki između dva svetska rata: Ljubice Radoičić, Ljubice Popadić i Marice Vujković (u trećem delu knjige), vodi autorkinom zaključku: "Matrijarhalna podloga je, u stvari, u svemu što nas okružuje".