BUBIŠA VEŽBA ZA PROSLAVU STOTKE: Jedan od pionira domaće džez scene Vojislav Simić 18. marta napuniće 100 godina (FOTO)
Vojislav Bubiša Simić, jedan od pionira domaće džez muzike, legendarni dirigent orkestra RTV Beograd, na čijem kormilu je proveo tri decenije, 18. marta proslaviće 100. rođendan. Njegova životna priča puna je zanimljivosti, a on ih se rado seća i deli sa nama svoje uspomene.
Bubišin deda po majci, inženjer Jovan Jovanović bio je ministar građevina u Kraljevini Srbiji. On je još 1883. godine kupio kuću u Kosovskoj 23, odmah pored kuće Anastasa Jovanovića, na velikom placu koji se prostirao u dubinu, sve do sadašnje ulice Majke Jevrosime (koja u to vreme još uvek nije bila prosečena). Bubišin otac, advokat Dragoljub Simić, sagradio je novu kuću iza stare, na delu placa koji je njegova supruga donela u miraz. U toj kući rođen je Bubiša, a nekoliko godina kasnije i njegova sestra - buduća čuvena istoričarka umetnosti Ana Čolak Antić (koja će postati druga supruga slikara Leonida Šejke). Obe kuće su srušene, istovremeno kad i kuća Anastasa Jovanovića, da bi se oslobodio prostor za gradnju škole "Drinka Pavlović" 1963. godine.
Bubišin prvi muzički instrument bio je kontrabas. Iako je njegova majka Vukosava povremeno u kući svirala na svom pijaninu, Bubiša na njega nije obraćao pažnju sve dok jednoga dana, u svojih 12 godina, na letovanju u Vrnjačkoj Banji, nije čuo džez orkestre "Džoli bojz" i "Sadžo" koji su svirali po banjskim hotelima. To je bila ljubav "na prvo slušanje".
Po povratku u Beograd, sa velikim entuzijazmom je seo za majčin pijanino, a roditelji su mu odmah obezbedili profesorku muzike. Sa 14 godina je dobio sopstveni klavir. U Beogradu je tih kasnih tridesetih godina prošlog veka najpoznatija muzička kuća bila "Harmonija" na Terazijama. Vlasnici radnje bili su spremni da potencijalnim kupcima donesu klavir direktno kući na probu. Ukoliko ne odgovara, vraćali su ga natrag i donosili drugi. I tako sve dok se ne nađe ogovarajući. Bubiši se "beserdorfer" nije dopao, pa je taj vraćen, ali mu je "blitner", klavir sa engleskom mehanikom, savršeno odgovarao. Na svom "blitneru" je vredno vežbao i ubrzo počeo da nastupa u školskom orkestru.
Za 15. rođendan Bubiša je od oca dobio na poklon svoju prvu ploču - džez orkestar Kaunta Bejzija. Tada je već bio u šestom razredu Druge muške gimnazije, već je svirao i gitaru i osnovao je mali muzički sastav sa dve gitare, jednom havajskom gitarom, klarinetom, harmonikom i klavirom. Svirali su po beogradskim žurkama i igrankama.
Srećno detinjstvo brutalno je prekinuto 6. aprila 1941. godine. Bomba je pala tačno na deo kuće Simića u kojem su se nalazili majčin pijanino i Bubišin klavir. Kada se porodica vratila iz izbeglištva uspela je otrpa "blitner" koji je uprkos velikim oštećenjima i dalje svirao, što kao da je bio neki znak sudbine - muzika je odolela nemačkim bombama! Tokom teških ratnih godina, muzika je Bubiši pružala utehu.
Odmah po završetku rata, Bubiša je osnovao prvi big bend u bivšoj Jugoslaviji. Zvao se "Dinamo" i imao je 17 članova. Svirali su na brojnim žurkama, kao i na čuvenim igrankama na Kalemegdanu. Od tih dana, Bubišina karijera je išla samo uzlaznom linijom. Diplomirao je na Muzičkoj akademiji u Beogradu na odseku za dirigovanje, u klasi profesora Predraga Miloševića. Dokazivao se u mnogim žanrovima muzike, te tako komponovao i klasičnu horsku i dečju muziku, ali mu je džez ostao najveća ljubav i uvek mu se vraćao. Preživeo je i vreme kada je ova vrsta muzike smatrana dekadentnim uticajem Zapada, a njeni izvođači progonjeni, pa i zatvarani. Sve dok se jednoga dana 1957. godine nije našao sa Josipom Brozom u bifeu tek otvorene zgrade novog Beogradskog sajma. Kada je oslovio predsednika rečima: "Ja bih voleo nešto da vas pitam... Zašto vi ne volite džez?", cela sala je umukla i svi su sa zebnjom iščekivali odgovor. Našavši se u nezgodnoj situaciji, Tito je odgovorio: "Ko to kaže? Volim ja džez... onaj izvorni... Amerikanci su ga pokvarili." Narednog dana je na naslovnoj strani "Politike", krupnim slovima pisalo "TITO VOLI DžEZ!". Bubiša je ubrzo dočekao potpuni trijumf džeza šezdesetih godina. Sa orkestrom RTV Beograd obišao je ceo svet, a u Beogradu je bio domaćin najvećim džez legendama, poput Ele Ficdžerald, Kvinsija Džonsa, Dizija Gilespija, Oskara Pitersona i mnogih drugih.
Bubiša Simić kaže da mu život nije dosadio i da je najveća životna tajna, kao i u džezu - dobra improvizacija. Još uvek sa uzbuđenjem iščekuje šta mu donosi novo sutra i sprema se da sa porodicom i prijateljima proslavi jubilarni rođendan. Za ovu priliku vežba neke vesele kompozicije na klaviru i želi da svi pevaju. A mi svesrdno čestitamo sa željom da nas još dugo raduje svojim pričama i sećanjima.
BONUS VIDEO - DR Novosti: Kada treba početi sa anti-age rutinom